Kako da se oslobodimo sluzi je često pitanje koje pacijenti postvljaju lekarima. Dilema je naravno da li je ispljunuti ili progutati. Doktor René Laennec, koji je izmislio stetoskop, još 1821. godine govorio je koliko je ispljuvak ili šlajm važan. Provodio je dane posmatrajući sluz svojih pacijenata. U danima pre rendgenskih snimaka i analiza krvi, sluz se smatrala vrednim dijagnostičkim alatom.
Šta je sputum i čemu služi?
Sputum je gusta, lepljiva sluz koju proizvode pluća i dušnik i deluje kao odbrambena barijera koja ih štiti. Njegovi glavni sastojci su mucini – veliki, šećerom obloženi proteini koji hvataju viruse, bakterije, alergene i prašinu. Ovi mucini takođe regulišu upalu i imuni odgovor tela na bakterije i viruse. Najčešće vidimo sluz kod virusnih bolesti tokom zime. Ali, sluz je takođe evidentna kod drugih medicinskih stanja, kao što je astma i alergije, bakterijske infekcije, sinusitis, ili kod pušenja ili izlaganja zagađenju vazduha.
U stvari, čovek uvek proizvodi sluz, čak i kada je zdrav. Ćelije u plućima luče sluz kako bi površine ostale vlažne i zarobile iritanse. Kada se susretnemo sa nečim potencijalno štetnim, kao što je virus ili alergen, imune ćelije detektuju pretnju i oslobađaju signale koji govore ćelijama koje proizvode sluz da „pojačaju svoju igru“. Ova dodatna sluz pomaže u hvatanju uljeza i njegovom izbacivanju iz pluća. Sićušne dlačice, koje oblažu disajne puteve (zvane cilije) zatim skupljaju sluz do grla, gde je iskašljavamo ili gutamo.
Ako želimo da se oslobodimo sluzi da li je bolje da je progutamo ili ispljunemo?
Argumenti za pljuvanje – Neki ljudi se osećaju bolje ako ispljunu sluz, posebno ako je sluz gusta, lepljiva ili iritira grlo. Pljuvanje nam takođe omogućava da vidite šta izlazi iz organizma. Ako sluz sadrži krv, na primer, važno je posetiti lekara kako biste isključili ozbiljniju osnovnu bolest, kao što su tuberkuloza ili rak. Savet je da se sluz ispljune u maramicu i baci u kantu za smeće. Nakon toga treba operati ruke jer time se smanjuje rizik od širenja infekcije na druge putem respiratornih kapljica ili kontaminiranih površina.
Argumenti za gutanje -Možda ne zvuči posebno privlačno, ali gutanje sluzi je normalan i bezopasan proces. U stvari, često gutamo sluz, a da toga nismo ni svesni. Pluća dnevno proizvode oko 50 mililitara sluzi. Ona ostaje neprimećena jer je retka, meša se sa pljuvačkom i mi je kontinuirano gutamo. Postajemo svesni toga tek kada se zgusne, kao što je tokom virusne infekcije. Nakon što progutamo sluz, ona putuje u želudac, gde je kiselina i enzimi razgrađuju, zajedno sa svim klicama koje nosi. Gutanje sluzi ne „reciklira“ klice i neće dovesti do širenja infekcije negde drugde.
U stvari, gutanje virusa može čak da pomogne u izgradnji imuniteta. Jednom kada uđu u creva, imune ćelije počinju da prepoznaju delove virusa i počinju da pripremaju telo da efikasnije reaguje na njega u budućnosti. Neke važne imunizacije, poput oralne vakcine protiv poliomijelitisa, deluju upravo kroz ovaj mehanizam. Dakle, bez obzira da li pljujete ili gutate sluz, obe opcije su bezbedne.
