Bol u kuku je najčešće posledica koksartroze ili osteoartroze kuka. Reč je o hroničnom, progresivnom, degenerativno, oboljenju zgloba kuka čija učestalost raste sa starenjem. Najčešće se javlja kao posledica naslednih faktora propadanja hrskavice, stečenih bolesti ili različitih povreda zgloba kuka.
Propadanje hrskavice kuka je proces koji nastaje iz više razloga, ali ne propada samo ona
U razgovoru za eKlinika portal, dr Borislav Despot, specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije navodi da postoje primarna (idiopatska) i sekundarna koksartroza, te pojašnjava:
– Artroza kuka zahvata sve strukture zgloba ne samo hrskavicu već i ligamente, kost, zglobnu čauru i druge segmente. Uzrok sekundarne koksartroze je mehaničko oštećenje zgloba. To mogu biti prelomi, upale zgloba, razvojni poremećaj kuka, tumori… Inače, zglob kuka je samo deo u kinetičkom lancu, ali i njegov „noseći zglob“. Po tipu je oblika kugle pokretljivog u više ravni. Čine ga hrskavicom pokrivena čašica smeštena u karlici i glava butne kosti, uz okolne mekotkivne strukture.
Koji su simptomi koksartroze kuka i kako osećamo da je došlo do propadanja hrskavice
Prema rečima našeg sagovornika simptomi i znaci koksartroze se javljaju postepeno i pogoršavaju protokom vremena.
– Na ovaj proces mogu da ukažu različite promene. Najčešće je to pojava bola u odgovarajućoj preponi, uz smanjenje obima pokreta u pogođenom kuku. Tu je i otežan hod uz i niz stepenice, umor, ukočenost, atrofija i slabost mišića natkolenice, šepanje… Međutim, problem je što se pacijenti na pregled većinom ortopedu javljaju u odmaklim fazama bolesti. Tada im svakodnevne aktivnosti postanu znatno otežane. Nakon što se zbog navedenih tegoba pacijent javi na pregled, do dijagnoze bolesti se stiže uglavnom bez većih dijagnostičkih dilema i lutanja.
Šta se vidi na rtg snimku kuka sa oštećenom hrskavicom?
Dr Despot kaže da se na rentgenskim snimcima ovakvih pacijenata najčešće vidi suženje zglobnog prostora, marginalni osteofiti, subhondralna (ispod hrskavična skleroza), kao i koštane ciste.
Međutim, konstatuje i da se nalazi na snimcima često ne „poklapaju“ sa stvarnom kliničkom slikom. Stoga naš sagovornik daje savet i mlađim kolegama ortopedima, kao i objašnjenje pacijantima: ne leči se radiografski nalaz već čovek sa jasnom kliničkom slikom, a rtg snimak je tek jedan od alata na putu do dijagnoze i odabira metode uspešnog lečenja.
Šta možemo da uradimo da usporimo propadanje hrskavice kuka i koji su mogući neželjeni efekti čestih lekova
– U početnim fazama bolesti (gradus 1) se pacijentima može pomoći da uspore progresiju bolesti i zaštite kuk. Obično se započinje nekim od jeftinijih („bazičnih“) nesteroidnih antiinflamatornih lekova, tableta, gelova kao što su ibuprofen, diklofenak, acetaminofen, naproksen i njima slični. Doziranje i način primene propisuje isključivo lekar. Steroidi mogu pomoći u terapiji bola tako što smiruju zapaljenski proces. Međutim, dugotrajna upotreba sigurno vodi ispoljavanju mnogih, dobro poznatih negativnih efekata. I to ne u samom zglobu, već i celokupnom organizmu – upozorava sagovornik našeg portala.
Kako da znamo da li je operacija neizbežna?
Hirurška intervencija zamene zgloba kuka odgovarajućim tipom endoproteze je savremen i danas gotovo rutinski operativni zahvat većine ortopedsko – hirurških bolnica i medicinskih ustanova sa odgovarajućom opremom i školovanim kadrom ortopedsko – hirurške struke, kaže dr Despot.
– Ugradnji endoproteze kuka se pristupa u završnim fazama koksartroze (gradus 3). Tada su iscrpljeni svi drugi modaliteti lečenja, ali tada bol i smanjena funkcija zgloba kuka značajno onemogućava normalno obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti. Priprema za operaciju ugradnje endoproteze kuka podrazumeva protokolom standardizovane odgovarajuće laboratorijske analize krvi, pregled interniste i anesteziologa. Oni daju konačno mišljenje o opštem stanju pacijenta za izvođenje same operacije – navodi ortoped.
Zašto su od najvećeg značaja fizička aktivnost i fizikalna terapija
Ako nije došlo do poslednjeg stadijuma i operativnog rešenja, važan segment inicijalnog, neoperativnog lečenja je dobro i pažljivo selektovana fizikalna terapija.
– Individualni protokol i primenu različitih modusa fizikalne terapije indikuje specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije. On kontroliše i prati terapijski odgovor svakog pacijenta individualno. Preporučuje se vežbanje sa ciljem smanjenja prekomerne telesne mase, jer višak kilograma dodatno opterećuje kukove, pogoduje daljem propadanju hrstavice i produžava oporavak ako ipak do intervencije dođe – rekao je za eKlinika portal dr Borislav Despot.
