Kada boli zglob, uzrok nije uvek kost: Zašto nastaju bolne vrećice pune tečnosti uz upalu?

Bol u zglobu najčešće se povezuje sa oštećenjem kostiju, hrskavice ili artritisom. Ipak, brojne strukture koje okružuju zglob mogu da budu izvor tegoba. Među njima su i burze, male sluzne vrećice ispunjene tečnošću, čiji je zadatak da omoguće nesmetano kretanje i smanje trenje između različitih tkiva.

Šta su burze i kakvu ulogu imaju?

Burze su zatvorene vrećaste strukture ispunjene manjom količinom tečnosti. Nalaze se na mestima gde tokom pokreta dolazi do kontakta i trenja između različitih tkiva. Njihova osnovna funkcija je da smanje opterećenje između kostiju i tetiva, između različitih tetiva, ali i između koštanih ispupčenja i kože.

Mogu se zamisliti kao prirodni amortizeri organizma koji omogućavaju da pokreti budu glatki i bez nepotrebnog trenja. Kada dođe do njihove upale razvija se stanje poznato kao burzitis, koje može da izazove bol, otok i ograničenje pokreta, ponekad veoma slično drugim oboljenjima zglobova.

Zbog čega nastaje burzitis

Najčešći razlog razvoja burzitisa jesu ponavljani pokreti koji tokom vremena dovode do prekomernog trenja i iritacije burze. Problem se dodatno pogoršava kada se trenju pridruži i spoljašnji pritisak na zahvaćenu regiju.

Rizik je povećan kod osoba koje svakodnevno izvode iste pokrete tokom rada, poput molera, zidara, čistačica ili profesionalnih muzičara. Slično važi i za sportiste, naročito trkače, tenisere i bacače atletskih disciplina.

Međutim, mehaničko opterećenje nije jedini uzrok. Burzitis može da nastane i kao posledica hroničnih upalnih procesa u okolnim tkivima, najčešće tetivama. U tim situacijama upala se prenosi na burzu, što se naziva hemijskim burzitisom. Znanto ređe javlja se septički burzitis, kada bakterije dospeju u burzu krvotokom ili kroz povredu koja oštećuje kožu i dublja tkiva. Postoje i podaci koji ukazuju da pojedine virusne infekcije mogu da budu povezane sa nastankom ovog stanja.

Burzitis kuka: Jedan od najčešćih uzroka bola sa spoljne strane kuka

Trohanterni burzitis predstavlja najčešći oblik upale burze u predelu kuka. Razvija se kada tetive i mišići koji prelaze preko velikog trohantera počnu intenzivnije da se taru o okolne strukture. Ponavljano trenje dovodi do iritacije i upale, a problem može da bude izraženiji kod osoba koje imaju skraćenu muskulaturu, slabost mišića kuka ili određene biomehaničke poremećaje.

Trčanje, često penjanje uz stepenice ili uspone, vožnja bicikla sa neodgovarajućim položajem sedišta, kao i slabost stabilizatora kuka mogu da doprinesu nastanku ovog problema. Pored toga, skolioza, razlika u dužini nogu, deformiteti kolena i degenerativne promene kuka dodatno povećavaju rizik od razvoja upale. U pojedinim slučajevima dovoljan je i direktan udarac u regiju kuka da izazove zapaljenski proces ili krvarenje unutar same burze.

I koleno može da boli i zbog burze

Bol i otok kolena ne moraju da budu posledica oštećenja meniskusa ili hrskavice. Jedan od mogućih uzroka jeste i promena na burzama koje se nalaze u ovoj regiji. Bekerova cista predstavlja nakupljanje sinovijalne tečnosti u prostoru iza kolena, u području zatkolene jame. Iako nije uvek povezana sa aktivnom upalom, može da izazove osećaj zatezanja, nelagodnost i otežano kretanje.

Ispred čašice kolena nalazi se prepatelarna burza, smeštena između kože i patele. Dugotrajno klečanje, česti manji udarci ili padovi mogu da dovedu do njenog zapaljenja. Ovaj oblik burzitisa često se viđa kod sportista koji su izloženi kontaktima i padovima, ali i kod osoba čiji posao podrazumeva dugotrajan rad u klečećem položaju, poput keramičara i parketara.

Upaljena burza može da formira jasno vidljiv otok različite veličine, od manjih promena do izraženih oteklina, koje značajno ometaju svakodnevne aktivnosti.

„Studentski lakat“: Posledica dugotrajnog oslanjanja na laktove

Jedan od najpoznatijih oblika burzitisa jeste upala burze na vrhu lakta, poznata kao „studentski lakat“. Ovo stanje nastaje kada osoba duže vreme provodi oslonjena na laktove, bilo tokom učenja, rada za računarom ili drugih aktivnosti koje podrazumevaju statičan položaj. Pritisak dovodi do nakupljanja tečnosti u burzi, njenog uvećanja i razvoja karakterističnog bolnog otoka.

Lečenje zavisi od uzroka i stadijuma bolesti

Prvi cilj terapije jeste smanjenje bola i kontrola upalnog procesa. Zbog toga se savetuje privremeno smanjenje aktivnosti koje provociraju simptome, uz primenu krioterapije, odnosno lokalnog hlađenja. Kod izraženijih tegoba mogu da se koriste antiinflamatorni lekovi, dok se u određenim slučajevima sprovodi punkcija burze radi uklanjanja nakupljene tečnosti i primene odgovarajuće terapije.

Fizikalna terapija zauzima značajno mesto u lečenju i može da uključuje različite procedure, poput elektroterapije, ultrazvuka, lasera ili magnetoterapije. Kada se akutna faza smiri, u fokus dolazi kineziterapija. Program vežbi usmeren je na istezanje skraćenih struktura, povećanje pokretljivosti i jačanje mišića koji stabilizuju zahvaćeni zglob.

Hirurško lečenje rezervisano je za retke i najteže slučajeve, kada konzervativne metode ne daju očekivane rezultate.

Može li burzitis da se spreči?

Prevencija se uglavnom zasniva na održavanju dobre mišićne snage i fleksibilnosti. Redovna fizička aktivnost, prilagođena zdravstvenom stanju i godinama, predstavlja jedan od najvažnijih zaštitnih faktora. Održavanje optimalne telesne težine smanjuje opterećenje zglobova, dok odgovarajuća obuća i korekcija eventualnih deformiteta mogu da doprinesu pravilnijoj biomehanici pokreta.

Posebnu pažnju treba posvetiti aktivnostima koje podrazumevaju dugotrajno ponavljanje istih pokreta, jer upravo takva opterećenja najčešće predstavljaju prvi korak ka razvoju upale burze.

(eKlinika.rs)