Multipla skleroza je mučna autoimuna bolest koja u visokom procentu remeti svakodnevno funkcionisanje obolelog. Posebno u periodima relapsa, bolovi, spazmi, umor i drugi zdravstveni problemi su izraženi, uznemirujući i progresivni. Svaka metoda koja može da umanji simptome od velikog je značaja, ali ne sme da se spovodi bez nadzora i konsultacije sa lekarom.
Šta je krioterapija
Krioterapija je terapija hlađenjem uz izlaganje delova ili celog tela ekstremno niskim temperaturama u kontrolisanom okruženju. Lokalizovana krioterapija uključuje doziranu upotrebu paketa leda. Krioterapija celog tela (VBC) podrazumeva izlaganje celog tela temperaturama od minus 200 stepeni Celzijusa (uglavnom u rasponu od minus 129 do minus 184ºC, u trajanju ne dužem od 4 minuta).
Zdravstveni radnici preporučuju krioterapiju za niz stanja. To je važan i sve popularniji tretman za određene lezije kože, recimo. Takođe, sve su češći slučajevi da terapeuti preporučuju krioterapiju za osobe sa multiplom sklerozom (MS). Međutim, važno je napomenuti da američka Uprava za hranu i lekove (FDA) još uvek nije odobrila VBC za lečenje bilo kog zdravstvenog stanja, uključujući MS. Krioterapija uz moguće koristi ima i niz rizika, kao i neželjenih efekata, pa na to treba upozoriti i pacijente i terapeute.
Multipla skleroza i krioterapija, koje su moguće prednosti
Krioterapija (VBC) je relativno nova terapija i naučnici još uvek ne u potpunosti nisu sagledali sve njene moguće prednosti. Međutim, studije pokazuju da VBC može na kratko da ublaži bol kod ljudi sa određenim inflamatornim stanjima.
Pojedini istraživači smatraju da izlaganje ekstremno niskim temperaturama u kratkim intervalima modifikuje funkcionisanje nervnog sistema i smanjuje nivoe hormona koji su povezani sa stresom i upalom. Jedna studija iz 2020. godine kaže da kod ljudi sa umerenim ili teškim invaliditetom povezanim sa MS, vođena obuka u hladnoj sobi potencijalno može da smanji umor. Takođe, i da poboljša sposobnost hodanja, kondiciju i kvalitet života. Još neke potencijalne prednosti krioterapije su:
- smanjenje upale
- ublažavanje iritacije, osetljivosti i bolova u nervima
- poboljšanje raspoloženja
- smanjenje umora.
Upalni procesi, jedan od najvećih problema koje nosi multipla skleroza
MS je autoimuna bolest koju karakteriše hronična upala centralnog nervnog sistema. Smanjenje upale može da uspori, pa čak i da anulira neke procese bolesti. Studije na pacovima potvrdile su da krioterapija može da smanji upalu. Druge studije rađene na sportistima dodatno potvrđuju da krioterapija efikasno utiče na smanjenje upale povezane sa vežbanjem i stanjem mišića. Efekti lokalizovane krioterapije, kao što je upotreba leda nakon povrede ili traume, dobro su poznati.
Naučnici nastavljaju sa istraživanjem potencijala krioterapije za smanjenje upale uzrokovane i nekim drugim bolestima kao što je dijabetes. Konačne potvrde da li i kako krioterapija može da smanji upalu koja potiče od MS, takođe zahteva dalja istraživanja. Prvenstveno, istraživači još nisu sigurni kakvi su efekti VBC na funkciju srca, metabolizam i druge aspekte zdravlja.
Uticaj na druge simptome multiple skleroze
MS napada nervni sistem (mozak, kičmenu moždinu i nerve). Posledično oštećenje nerava izaziva bol i iritaciju, kao i slabost. Prema navodima Johns Hopkins Medicine, krioterapija može da smanji nervnu aktivnost, a to može da ublaži bol i iritaciju nerava. Dodatna istraživanja su u toku.
Depresija je jedan od najčešćih simptoma MS. Kapaciteti krioterapije u ublaživanju depresije još uvek su nejasni. Međutim, male studije pokazuju da VBC u kombinaciji sa osnovnim lečenjem lekovima može da umanji simptome depresije i poboljša kvalitet života više nego sami antidepresivi. Treba reći i da neki ljudi imaju depresiju povezanu sa niskim nivoom vitamina D i malim izlaganjem suncu. U tom slučaju, osoba može da ima koristi od krioterapije, uz obavezne periode izlaganja sunčevoj svetlosti.
Čak do 95 odsto osoba sa MS ima simptome umora. Pregled više malih studija otkriva da je krioterapija smanjila umor kod pacijenata sa MS nakon 10 krio-tretmana.
Rizici izlaganja tela krioterapiji i moguće posledice
Izlaganje tela ekstremnoj hladnoći, čak i na kratko vreme, nosi više rizika. Američka akademija za dermatologiju (AAD) izveštava da svaki kontakt tela sa tako niskim temperaturama, pa i krioterapija, može da dovede do ozbiljnih povreda kože, uz:
- promrzline (prema podacima AAD oko 16 odsto podvrgnutih VBC razvijaju promrzline)
- smrznuti udovi (moguće je da se kod nekoga ko je prvi put probao VBC ruke ili noge smrznu, a da se nakon odmrzavanja pojave bolni otok, plikovi, pa i opekotine)
- osip (moguće je da se pojavi osip koji se zove hladni panikulitis, koji nastaje usled niskih temperatura koje mogu da pozlede najdublje slojeve kože).
Dodatni rizici su:
- gušenje
- gubitak pamćenja
- povreda oka.
Iako su efekti u prvim studijama ohrabrujući, još uvek nema dovoljno dokaza ni o bezbednosti, ni o efikasnosti. Neželjeni efekti krioterapije uključuju:
- utrnulost
- peckanje
- iritaciju kože
- crvenilo.
Kako bi se rizici umanjili, važno je da terapeut postupa isključivo prema uputstvima i nikada ne sprovodi tretmane na nižim temperaturama ili u dužim periodima nego što stručnjaci preporučuju.
