Hronični bol na nivou celog sveta pogađa više ljudi nego rak, dijabetes, srčani udar i moždani udar zajedno. Osobe koje pate od hroničnog bola često su izložene pogrešnim dijagnozama, osećanju beznađa, prekomernoj upotrebi lekova i velikim frustracijama.
Hronični bol je frustrirajući za pacijenta, okruženje, često i za lekare
Bol koji je hroničan, bez obzira na uzrok ili organ koji je primarni uzrok, za osobu koja ga trpi je često razoran, a za lekare veliki izazov. Hronični bol koji je fizički, ugrožava mentalno zdravlje jer znatno menja osobu, njeno ponašanje, socijalne veštine, smanjuje produktivnost, pa čak ugrožava porodični i poslovni status. Jednostavno, mnoge osobe iz okruženja ne mogu da pojme da bol može toliko da utiče na ličnost i telo, pa često osuđuju, ne shvataju ozbiljno i potcenjuju osećanja obolelih.
Prijatelji i porodica često bivaju izloženi neprekidnim žalbama, otkazivanjem obaveza ili planiranih aktivnosti. To onda i na njih može da utiče vrlo stresno. Ovaj niz frustracija često se nastavlja i sa lekarima, jer neretko pacijentu jednostavno ne mogu da pomognu.
Šta kada lekovi i odmor jednostavno ne utiču na hronični bol
Nije redak slučaj da se ljudi koji su imali potpuno ispunjene živote, i lično i profesionalno, mnogo toga izgube kada ih zadesi dijagnoza hroničnog bola. Osobe koje su imale visoke pozicije u velikim kompanijama, zaposlene i majke u isto vreme, ugledni profesori ili aktivni sportisti, pretvore u izolovane, depresivne osobe pod dugotrajnim dejstvom raznih lekova, bez volje za životom.
Dobra vest za sve je ipak da hronični bol i druge njegove posledice mogu da se leče i njihov uticaj minimizira pravilnom kombinacijom terapijskih pristupa. Tradicionalni model lečenja: uzimajte lekove, odmorite se, imajte umerenu fizičku aktivnost – jednostavno nikome ne daje garancije da će sve to da funkcioniše. Naprotiv – lekovi za bol ponekad mogu da pogoršaju ukupno stanje.
Hronični bol je mnogo više od akutnog
Akutni bol je posledica nekih bolesti ili povreda. Ali, ako bol traje duže od vremena potrebnog za zarastanje nekog loma ili duže od 12 nedelja, smatra se hroničnim. Michael Clark, psihijatar i direktor programa za lečenje bola u Johns Hopkins Hospital, objašnjava:
– Hronični bol je akutni bol koji traje duže, odnosno, ne prolazi. Samim tim ima veći intenzitet, izaziva oštećenje funkcija i može da migrira dalje u telu od prvobitnog mesta bola. Nervni sistem postaje napet i manje funkcionalan. Receptori za bol se pojačavaju, a unutrašnji blokatori bola su svedeni na minimum, što čini da se čak i najlakši dodir percipira kao bolan. Često je potrebna konsultacija više lekara. Hronični bol nije samo jedan simptom ili jednostavno objašnjivo iskustvo kao što je akutni – kaže Clark.
Hronični bol i depresija
Hronični bol je često praćen depresijom koja podrazumeva umor, anksioznost, česte promene raspoloženja, apetita i sna. Pacijenti imaju neke od najnižih testiranih i prijavljenih nivoa kvaliteta života među ljudima sa teškim bolestima. Bol u kombinaciji sa depresijom sprečava ih da se bave svakodnevnim, običnim aktivnostima. To može da dovede do trenutnog, ali i trajnog urušavanja privatnih i poslovnih odnosa.
– U praksi uobičajeno viđam klijente koji već dugi niz godina pate od hroničnog bola. To ih ponekad dovodi do potpuno izmenjenog odnosa ponašanja posebno prema supružnicima i članovima uže porodice, pa i do izolacije – kaže dr Melissa Delgado, ginekolog i akušer iz SAD, specijalista za lečenje žena sa hroničnim bolom u karlici.
Bol i depresija imaju neke iste receptore
Michael Clark potvrđuje da od jedne pa čak do tri četvrtine pacijenata sa hroničnim bolom doživljava umerenu do tešku depresiju. Oni osećaju pojačan bol zbog preklapanja dva zahvaćena sistema: receptora bola i regulacije raspoloženja.
I depresija i hronični bol imaju neke iste (zajedničke) neurotransmitere, nervne puteve i pravce. Bol je jači, funkcije loše, odgovor na lečenje bola je smanjen. Takođe, upozorava Clark, njihova prognoza za lečenje hroničnog bola je lošija sve dok ne mogu dobro da kontrolišu svoju depresiju.
Koliko mogu da pomognu antidepresivi
Antidepresivi, kažu stručnjaci, nekim pacijentima mogu da pruže značajno olakšanje. Najvažnije je da njihovo doziranje i upotreba budu isključivo pod nadzorom lekara.
Zabeležen je jedan slučaj iz prakse da je jedna žena je htela da joj amputiraju noge zbog užasnog i nepodnošljivog bola. Međutim, kada je njena depresija bila pravilno lečena, bol se smanjio tolik oda je mogla da radi neke stvari o kojima do tada nije mogla ni da razmišlja.
Faktor koji takođe doprinosi hroničnom bolu je produžena upotreba jakih lekova koji izazivaju zavisnost kao što su opioidi i benzodiazepini. Ako se uzimaju više godina, mogu znatno da pogoršaju bol. Pored toga, ovi lekovi zamagljuju misli i proces razmišljanja, spuštaju raspoloženje i podstiču želju za izolacijom.
Neophodan multidisciplinarni pristup lečenju
– Lekari treba da imaju holistički pristup, a ne da se fokusiraju samo na pojedinačne simptome. Hronični bol je složena i iscrpljujuća bolest. Iskusni lekar za hroničan bol može bezbedno da prebaci nekoga sa lekova koji izazivaju zavisnost na druge, odgovarajuće medikamente. Potrebna je i fizikalna terapija. Psihološka podrška će pomoći osobi koja trpi jak bol da pronađe mir, prednosti terapije, prilagodi očekivanja rezultatima, kanališe anksioznost, ponovo izgradi identitet, vežba tehnike opuštanja i popravi odnose sa drugim ljudima – objasnila je dr Melissa Delgadoo.
