Muzika kao terapija: Kako omiljene pesme mogu pomoći našem mozgu i srcu

Postoji muzika koja nas podseća na detinjstvo, pesme koje nas vraćaju voljenima, melodije koje nas smiruju kada ništa drugo ne uspeva. Nije slučajno što uz omiljenu pesmu možemo da se rasplačemo, nasmejemo, zaigramo – pa čak i da zaboravimo na bol. Muzika ne govori samo jezikom nota – ona govori jezikom emocija, sećanja i nade

Dok se muzika i dalje doživljava isključivo kao umetnost ili zabava, naučnici i lekari sve više otkrivaju njenu stvarnu, merljivu snagu – ne samo da dodirne dušu, već i da pomogne telu. Muzika možda ne leči u klasičnom smislu, ali može biti moćna podrška zdravlju našeg mozga i srca, saveznica u borbi sa bolešću, uteha u nemoći – i prostor u kojem se ponovno povezujemo sa sobom.

Naučnici širom sveta sve više istražuju kako omiljene pesme mogu pozitivno da utiču na naše pamćenje, raspoloženje, pa čak i na stanja poput Alchajmerove bolesti, epilepsije, moždanog udara ili Parkinsonove bolesti.

Preporučujemo

Muzika i mozak – šta kažu istraživači

Profesor Edvard Larž, neuronaučnik i direktor Laboratorije za dinamiku muzike na Univerzitetu u Konektikatu, veruje da muzika može pomoći ne samo kod depresije i anksioznosti, već i kod složenijih neuroloških i psihičkih stanja. Ipak, ističe da još uvek ne razumemo potpuno sve mehanizme koji stoje iza njenog delovanja.

Njegov kolega iz Kanade, profesor Robert Zator sa Instituta za neurologiju u Montrealu, naglašava:

– Muzika nije čarobna pilula. Ona ne rešava sve probleme. Važno je znati kada, kome i kako može pomoći.

Odnos prema muzici je veoma ličan – ono što nekome budi emocije i sećanja, drugom može biti neutralno ili čak razdražljivo. Starost, kultura, lična iskustva, čak i vrsta neurološkog poremećaja – sve to utiče na način na koji reagujemo na zvukove koji nas okružuju.

Muzika kao podrška telu – pogled iz kliničke prakse

Prema rečima prof. dr Predraga Mitrovića, kardiologa i direktora Klinike za urgentnu internu medicinu UKCS, pravilno primenjena muzika može imati konkretne, merljive koristi za zdravlje srca i krvnih sudova:

– Ako primenu muzike definišemo kao terapijski postupak, neke osnovne karakteristike pesama mogu odrediti da li su za nas korisne ili ne: žanr, tempo (brzina) i tonalitet (dur ili mol). Odabrana muzika se sluša najmanje dva puta po 12 minuta dnevno, a može i duže. To vam je kao doza leka. Uz muziku možete nešto raditi, ali ne sme vas odvlačiti od slušanja. Rezultati su izuzetni – pacijenti koji redovno slušaju ovako određenu muziku imaju niži pritisak, sporiji puls, ređe napade angine, ređe infarkte, pa i manju stopu smrtnosti.

Muzika se tako pokazuje kao izuzetno snažan saveznik, naročito u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, ističe profesor Mitrović.

Moždani ritmovi i moć sećanja

Profesor Larž ističe da muzika može uskladiti moždane talase – posebno teta i gama frekvencije – koji su ključni za pamćenje. Kod osoba sa Alchajmerovom bolešću ti ritmovi su poremećeni. Zbog toga njegov tim razvija metodu u kojoj pacijenti slušaju omiljenu muziku i istovremeno posmatraju ritmične svetlosne signale usklađene s muzikom, kako bi se ti ritmovi stimulisali i harmonizovali.

Zablude o muzikoterapiji – umetnost, nauka ili zabava?

Uprkos rastućem broju naučnih dokaza, muzikoterapija se i dalje suočava s određenim nepoverenjem.

Profesor Mitrović podseća da je još Pitagora koristio muziku u lečenju svojih učenika – za njega je to bila povezanost sa svemirom. Međutim, današnje društvo često muziku svodi samo na sferu zabave:

– Mnogi muziku vide isključivo kao umetnost, pa joj ne priznaju terapeutski potencijal. Ali muzika jeste i umetnost – i sredstvo koje može pomoći u lečenju. Taj dualitet je često razlog zašto se nalazi u zoni nerazumevanja.

Zajednički jezik medicine i muzike – harmonija

Na pitanje gde se medicina i muzika zaista sreću, profesor Mitrović odgovara:

– Ono što ih povezuje je harmonija. Kao što muziku čine sklad tonova, pauza, ritmova i trajanja, tako i naše telo funkcioniše kroz sklad hemijskih reakcija, električnih impulsa i molekulskih veza. Ako uskladimo ova dva sistema – ljudski i muzički – možemo poboljšati funkcije organizma, ublažiti simptome i možda čak sprečiti pojavu nekih bolesti.

Muzika pokreće – doslovno

Kod osoba sa Parkinsonovom bolešću, muzika sa jasnim ritmom može poboljšati hod. Kod osoba sa multiplom sklerozom, muzika može da aktivira zdrave nervne puteve i tako poboljša motoričku kontrolu. Uloga ritma u ovim stanjima je gotovo terapeutska – kao spoljašnji vodič za telo.

Zadovoljstvo kao pokretač oporavka

Zašto nas muzika toliko pokreće? Jer aktivira moždane centre za nagradu – iste one koji reaguju na ljubav, hranu, radost. Zato nije neobično da osobe sa demencijom „ožive“ uz omiljenu pesmu iz mladosti. Ona budi i sećanja i emocije, povezujući ih sa identitetom i sigurnošću. Profesor Larž trenutno istražuje efekat „značajne“ muzike – one koja ima lično emotivno značenje. Prvi rezultati pokazuju da upravo te pesme najjače aktiviraju centar za nagradu, slušni korteks i hipokampus.

Zato savet glasi: slušajte ono što volite – to ima najdublji efekat na mozak.

Pevajte, svirajte, učestvujte

Aktivno učestvovanje u muzici – sviranje, pevanje, pa čak i jednostavno tapkanje u ritmu – ima još snažniji efekat od samog slušanja. Studije potvrđuju da pevanje u horu, sviranje instrumenata ili zajedničko muziciranje poboljšavaju memoriju, govor i povezivanje kod osoba koje su preživele moždani udar.

I nije važno pevate li tačno. Kako kaže prof. Zator:

– Pacijenti sa afazijom često ne pevaju savršeno, ali to nije važno. Važan je napredak, povezivanje, nada.“

Može li muzika pomoći da sačuvamo mozak?

To još uvek ne znamo sa sigurnošću. Istraživanja su u toku, ali postoje obećavajući rezultati da terapije koje stimulišu moždane ritmove mogu doprineti prevenciji neurodegenerativnih stanja. Ipak, čak i ako ne spreči bolest, muzika pomaže da život bude kvalitetniji. Da se izražavamo, da se sećamo, da budemo povezani.

Počnite dan sa omiljenom pesmom

Vidimo da se svet i sve u njemu menja ubrzano, ali jedna stvar ostaje večna – potreba da budemo povezani sa svojom suštinom. Muzika to čini nežno, ali duboko. Ona ne traži recept ni uput, ne mora se uzimati na prazan stomak. Dovoljno je da je volimo. Da joj se predamo.

I zato, ako tražite način da umirite misli, oprobudite pamćenje, ublažite bol, povežete se sa drugima ili jednostavno – budete dobro, počnite od pesme. Od ritma koji vam prija. Od glasa koji vas teši. Jer kako kaže jedan od vodećih svetskih stručnjaka:

– Muzika nije lek u klasičnom smislu, ali je snažan emotivni i kognitivni podsticaj.