Koliko traje i kako se sprovodi rehabilitacija posle srčanih ili kardiovaskularnih incidenata, objašnjava dr Andreja Kovačević

- Do pre samo dvadesetak godina metode kardiološke rehabilitacije su uglavnom bile namenjene ljudima u poznijem dobu (nakon 60 godina života), a sada se taj trend pomerio pretežno na populaciju radno sposobnog stanovništva (od 40. do 60. godina života) - upozorava dr Andreja Kovačević u razgovoru za eKlinika portal

Pacijenti lečeni od različitih kardiovaskularnih bolesti i incidenata ili posle odgovarajuće intervencije, u manjoj ili većoj meri gube osnovne funkcionalne sposobnosti. Šta mogu da očekuju u procesu oporavka i sve o kardiološkoj rehabilitaciji za eKlinika portal objasnio je dr Andreja Kovačević (Institut za rehabilitaciju "Beograd").

Važna informacija za pacijente kome da se obrate zbog kardiološke rehabilitacije

Preporučujemo

Kardiološka rehabilitacija je program mera i postupaka koji pacijentima sa umanjenim funkcionalnim sposobnostima nakon infarkta srca ili kardioloških intervencija daje šansu da ih povrate. Obuhvata testove, program vežbi i fizičko opterećenje, koje je potrebno dozirati adekvatno. Uz redovne kontrole i promenu životnih navika, ovi pacijenti mogu, i treba da funkcionišu potpuno normalno.

Kada već dođe do nekog neželjenog kardiovaskularnog događaja, za pacijente je više nego značajna informacija da u Srbiji postoje specijalizovani hospitalni centri. U njima se izvode personalizovane i kontinuirane metode lečenja i praćenja ovih bolesnika.

Lekari naglašavaju da je veoma važno da se one, kada već postoji mogućnost za to, iskoriste. Jedna od takvih ustanova je Institut za rehabilitaciju „Beograd“.

Šta je kardiorehabilitacija i zašto je značajna?

Ovakvi pacijenti u manjoj ili većoj meri imaju gubitak svoje osnovne funkcionalne sposobnosti. Obično, svi imaju jedan ili više faktora rizika koji su u velikoj meri i doprineli pojavi infarkta, ili nekog drugog problema koji zahteva intervenciju.

– Iz tih razloga, savremena i moderna kardiologija se bazira na čitavom nizu metoda i postupaka, kojima se utiče na redukciju ili potpunu eliminaciju tih faktora rizika. To su takozvane mere sekundarne prevencije, pomoću kojih se povećava funkcionalna sposobnost pacijenata. Takve vežbe fizičkog opterećenja, odnosno program koji se primenjuje kod kardiovaskularnih bolesnika naziva se kardiološka rehabilitacija. Njena najvažnija uloga je u produženju i poboljšanju kvaliteta života pacijenata nakon neželjenog kardiovaskularnog događaja - kaže u razgovoru za naš portal dr Andreja Kovačević iz Instituta za rehabilitaciju „Beograd“ i dodaje:

Povratak fizičke i psihičke kondicije

- Pored svih ostalih tehnika u kardiologiji i primene novih lekova, uvođenje nekih malo drugačijih terapijskih metoda, postupaka i procedura je značajno produžilo život kardiovaskularnim bolesnicima. Kardiološka rehabilitacija omogućava da se kardiološkom pacijentu vrati psihička i fizička kondicija u cilju mogućnosti ravnopravnog uključivanja u aktivni život i zauzimanje ranije pozicije u društvu.

Zašto je sve više mladih ljudi na ovom režimu lečenja?

U svakodnevnoj praksi, lekari Službe za lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika ovog Instituta, rade sa pacijentima koji su već imali neki iznenadni koronarni događaj. To su uglavnom slučajevi nakon preležanog infarka miokarda (sa ugradnjom stentova ili bez njih), nakon bajpas operacije srca, nakon zamene zalistaka na srcu, ili nekih drugih operacija na srcu i krvnim sudovima.

– To je upravo grupacija bolesnika kojima je potreban ovakav vid lečenja. Zabrinjavajuće je to što nam u ovakvom brzom i haotičnom vremenu u kojem živimo, sve češće dolaze mlađi ljudi. Do pre samo dvadesetak godina takve metode lečenja i rehabilitacije su uglavnom bile namenjene ljudima u poznijem dobu (nakon 60 godina života). Sada se taj trend pomerio uglavnom na populaciju radno sposobnog stanovništva (od 40. do 60. godina života). Utoliko pre, zbog vraćanja tih ljudi u normalne tokove i aktivan život, ovakav vid kardiološke rehabilitacije potreban, uz kasnije ambulantno kardiološko praćenje – ističe dr Kovačević.

Kardiološka rehabilitacija u praksi

Dr Andreja Kovačević navodi da kardiološka rehabilitacija i lečenje u Institutu za rehabilitaciju Beograd traje 3 nedelje (21 dan). Toliko vremena je potrebno da se završe svi elementi kardiorehabilitacije. Ambulantni program, napominje, može da traje duže.

Prema njegovim rečima, osnovni postupci kardiološke rehabilitacije se sastoje od: svakodnevnog treninga na ergobiciklu; korišćenja specifičnog Nyllinovog stepenika; slobodnog hoda kroz celokupno telemetrijsko praćenje parametara i grupnih vežbi u kardiosali pod vođstvom edukovanog doktora – kardiologa i specijalizovanih fizioterapeuta edukacije kroz različita predavanja o doživotnoj sekundarnoj prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

Pored same kardiorehabilitacije, naglašava dr Kovačević, kod svakog pacijenta se sprovodi dijagnostička procena kliničkog stanja. Ako je potrebno, vrši se korekcija medikamentne terapije.

Individualni pristup u određivanju adekvatne terapije i programa vežbi

Dr Andreja Kovačević objašnjava da se nakon pregleda i elektrokardiograma rade dodatna ispitivanja. To su: laboratorija, test fizičkim opterećenjem, spiroergometrijski test, 6-minutni test hoda. Po potrebi se mogu uraditi vanstandardna ispitivanja kao što su ehokardiografija (UZ srca), 24-časovni ambulatorni monitoring krvnog pritiska, 24-časovni holter monitoring EKG, kolor dopler pregled krvnih sudova vrata i ekstremiteta, RTG srca i pluća, spirometrija, i drugo.

Pacijenti mogu da pohađaju i predavanja sa ciljem bržeg i boljeg oporavka

Takođe, kako navodi naš sagovornik, kroz razgovor pacijenta sa medicinskim osobljem rešavaju se sve dileme i nedoumice. Jednom nedeljno organizuju se i dodatna predavanja za pacijente. Nakon završetka kardiorehabilitacije dostupna su i poželjna ambulantna doživotna praćenja pacijenata. Ona su individualna (specijalistički pregledi kardiologa Instituta, sa prosečnim periodom od 6 meseci do godinu dana).

Šta treba da znaju u vezi sa vežbanjem pacijenti koji su se oporavili od infarkta ili neke intervencije

Sagovornik našeg portala upozorava da po pitanju vežbi i nekih mera prevencije nakon kardiološke rehabilitacije treba biti obazriv. Potrebno je polako ih prilagođavati trenutnom stanju organizma.

– Tim kardioloških fizioterapeuta u Institutu za rehabilitaciju „Beograd“ je bazirao program na nizu kardio vežbi (vežbi za cirkulaciju). On se sastoji od specifičnih tehnika za trbušno (dijafragmalno) disanje, vežbi za gornje i donje ekstremitete, kao i vežbi koje mogu da rade pacijenti kod kojih je prošlo minimum dva meseca od neke kardiološke operacije. Što se tiče uopštenih vežbi i saveta, mogu da kažem da su oni univerzalni: šetnje slobodnim hodom, vožnja bicikle, plivanje, blage vežbe istezanja i zagrevanja… I što je vrlo, vrlo važno, "prebaciti" se na zdraviji način života. To podrazumeva redovniju i umereniju ishranu (bogatiju povrćem, voćem, ribljim mesom itd.), smanjenje gojaznosti, izbegavanje prekomernog unosa soli i slatkiša. Treba piti dosta tečnosti (minimum 2l obične vode ili više), izbegavati pušenje i konzumiranje alkohola kao i stres, uz više fizičke aktivnosti – savetuje dr Andreja Kovačević.

Nemerljiv značaj fizičke aktivnosti za zdravlje

Dr Kovačević podseća da je naučno dokazano da fizička aktivnost dovodi do smanjenja oboljevanja ili poboljšanja simptoma kod koronarne bolesti i drugih kardiovaskularnih oboljenja, kao i visokog krvnog pritiska. Takođe, i povišenih nivoa holesterola i triglicerida u krvi, šećerne bolesti, insulinske rezistencije i intolerancije na glukozu, različitih tipova tumora, osteoporoze, depresije. Uz to, dovodi i do osećaja opšteg zadovoljstva, smanjenja stresa i napetosti, povećanja seksualnog libida, smanjenja prekomerne telesne težine, manje učestalosti artritisa.