Nepravilno dojenje može da se završi mastitisom i oštećenjem mlečnih kanala, kako da sprečimo komplikacije objašnjava Marko Obradović

Tokom ove upale mogu da se jave brojne disfunkcije u provođenju samog mleka, što potencijalno može dovesti i do razmnožavanja patogenih bakterija ili javljanja nekih oštećenja kanala i žlezda. Svaka od ovih pojava može da bude okidač za pojavu karcinoma, kaže pedijatrijski tehničar u porodilištu Marko Obradović

Dojenje je jedan od najlepših i najdubljih činova povezanosti između majke i deteta, ali nekada skopčano sa problemima. Nepravilno dojenje može da se završi komplikacijama u vidu mastitisa, oštećenjem mlečnih kanala i žlezda, koje u najtežim situacijama, kasnije u životu, mogu da dovedu do razvoja karcinoma dojke. Stručnjaci objašnjavaju da je dojka pre svega žlezdani organ koji je biološki predisponiran za funkciju produkcije mleka i hranjenje novorođenčadi. Ukoliko se ova funkcija iz nekog razloga poremeti ili zanemari, automatski se potiskuje i sama svrha dojke, a sve može da bude i okidač za nastanak različitih problema i oboljenja.

Dojenje ne bi trebalo da boli

Preporučujemo

Majčino mleko je esencijalna hrana za pravilan rast i razvoj bebe u prvim mesecima života. Pored stvaranja jake psihološke veze između majke i deteta, sve češće se govori i o značaju dojenja za zdravlje žene, prevashodno zdravlje dojki. Umerena bol ili neprijatnost na početku perioda dojenja najčešće je uzrokovana nadolaženjem mleka. Pored osećaja bola, žene se žale na tvrde dojke (cele ili u određenim delovima), osećaj napetosti i težine u dojkama.

– Do ove pojave najčešće dolazi 48–72 sata nakon porođaja, nekada i malo ranije ili kasnije. Radi se o potpuno prirodnom procesu do kojeg dolazi zbog delovanja hormona koji dalje regulišu laktaciju. Tokom trajanja ove reakcije ključno je praktikovati dojenje na zahtev, jer će se tako laktacija nakon nekog perioda regulisati prema potrebama bebe. Naravno, preduslov svemu je da dojenje bude pravilno, što znači da sam čin dojenja ne bi trebalo da boli i da bi dojke nakon sesije dojenja trebalo da budu rasterećenije nego na početku – kaže u razgovoru za portal eKlinika pedijatrijski tehničar u porodilištu i savetnik za dojenje i negu beba Marko Obradović.

Kada su moguće komplikacije?

U slučaju da se dojke tokom ovog perioda iz nekog razloga ne prazne pravilno (nepravilna tehnika dojenja ili neki drugi način izvlačenja mleka iz dojki), može doći do čitavog niza komplikacija koje se mogu završiti javljanjem generalizovane upale dojki, koja se naziva mastitis – upozorava Marko Obradović.

– U takvim situacijama ključno je rešiti problem koji je doveo do razvoja upale i sprečiti njeno dalje širenje. Iz iskustva, s obzirom na to da je svaka situacija specifična, uvek predlažem da se u lečenje, pored lekara, uključi i neko ko se bavi davanjem saveta tokom perioda dojenja, kako bi se problem sagledao što šire – dodaje Obradović.

Kako da se spreči razvoj mastitisa?

- Prema mom mišljenju, najbolja prevencija mastitisa je isključivo dojenje bebe na njen zahtev. Pored toga što je najpraktičniji način hranjenja i za mamu i za bebu, na ovaj način se postiže adekvatna hormonalna regulacija, koja je pre svega bitna za samo zdravlje dojke. Izuzetno je važno praktikovati pravilnu tehniku dojenja kako bi se izbegle ragade koje mogu biti ulazno mesto infekcije i kako bi se dojka adekvatno praznila. Takođe savetujem izuzetan oprez prilikom korišćenja „pomagala“ poput flašica, varalica, pumpica i silikonskih bradavica, jer one mogu maskirati problem ili ga čak i prouzrokovati – objašnjava Obradović.

Tokom upale javljaju se disfunkcije u provođenju mleka

Dojenjem se jača imuni sistem bebe i ono je jedna od najboljih priprema za dobro zdravlje u kasnijem životu. Ipak, i majka tokom dojenja mora da razmišlja o svom budućem zdravlju – da reaguje na mogući bol i spreči razvoj mastitisa, to jest zapaljenje tkiva dojke.

– Tokom ove upale mogu da se jave brojne disfunkcije u provođenju samog mleka, što potencijalno može dovesti i do razmnožavanja patogenih bakterija ili javljanja nekih oštećenja kanala i žlezda. Svaka od ovih pojava može da bude okidač za pojavu karcinoma, pa ako se pravilno ne tretira, može dovesti i do akutnih hirurških komplikacija - kaže Obradović i dodaje da je ovo više polje kojim se bavi onkologija i da postoje razne teorije o mogućim razlozima za pojavu karcinoma.

Dojenje i rizik od raka dojki i jajnika

Dojenje je proces koji čuva zdravlje deteta, ali i majke. Lekari napominju značaj dojenja kod prevremeno rođene dece, koja nemaju razvijen imunitet. Brojna istraživanja idu u prilog konstataciji da dojenje redukuje rizik od pojave karcinoma dojki i jajnika.

– Razlozi smanjenog rizika povezani su sa hormonskim delovanjem koje reguliše sam rad dojke i time podstiče organizam da konstantno obnavlja i održava aktivnim tkiva koja sačinjavaju dojku. Dojka je pre svega žlezdani organ koji je biološki predisponiran da vrši funkciju produkcije mleka u cilju hranjenja novorođenčadi. Ako se ova funkcija iz nekog razloga poremeti ili zanemari, automatski se time potiskuje i sama svrha dojke, što može biti okidač za nastanak oboljenja.

Naravno, činjenica da je žena dojila bebu neko vreme, nažalost, ne dovodi do imunizacije protiv raka, i moguće je da se bolest javi i kod žena koje su tokom života dojile i više puta. Ključno je ići na redovne kontrole kako bi se na vreme reagovalo ako postoji neka sumnja – napominje Obradović.

Kada bi žena koja ima bolove zbog dojenja trebalo da se javi lekaru?

– Ukoliko je osećaj bola prisutan tokom cele sesije dojenja, trebalo bi reagovati što pre kako bi se prevenirao nastanak upale. Sam nastanak upale najčešće dovodi do povišene temperature, crvenila cele dojke ili jednog dela dojke i izraženog bola koji se javlja pri dodiru. U ovakvim situacijama trebalo bi što pre potražiti pomoć lekara i, naravno, nekoga ko može da pomogne u identifikaciji uzroka same upale – kaže Obradović.

Sagovornik portala eKlinika napominje da je dojka prilično osetljiv organ i da na njeno zdravlje mogu da utiču brojni faktori.

– Preporučuju se adekvatni grudnjaci koji su deklarisani za upotrebu tokom perioda dojenja, ali njihovo korišćenje nije obavezno i zavisi od preferencija same majke. Spavanje na stomaku takođe može da dovede do bola ili staze u oticanju mleka, ipak većina žena sama proceni da li može ili ne može da spava na stomaku. Većina majki je svesna ovih grešaka i oprezna je kada je reč o njima. U slučaju da postoji bilo kakva sumnja da nešto nije u redu ili bilo kakav bol koji je povezan sa dojenjem, obavezno se obratite stručnom licu. Većina nas koji se bavimo savetovanjem dostupni smo onlajn, a lično smatram da ne postoji glupo pitanje i pozivam sve da mi se obrate kad god postoji neka nedoumica – kaže Marko Obradović.

Žene se često obeshrabruju

Kada je reč o zastupljenosti dojenja, Obradović napominje da se zvanični procenti menjaju iz godine u godinu i da zavise od brojnih statističkih formulacija.

– Nažalost, procenat žena koje isključivo doje bebe i dalje je niži nego što bi trebalo da bude, ali je ipak u porastu, kao i procenat žena koje doje bebe do određenog perioda ili uz pomoć dohranjivanja. Na ove brojke utiče mnogo faktora, a svakako kao najveći uzrok manjeg procenta dojenja izdvajam nepravilnu podršku ženama koje žele da doje. Naše društvo i dalje se nije prosvetlilo, sklono je stereotipima i osuđivanjima, što najčešće dovodi do kolapsa i obeshrabrivanja žena koje žele da doje – objašnjava Marko Obradović.