Nije samo umor, autoimuno oboljenje mozga utiče na mišljenje, pamćenje, obradu informacija

Stres ili osećaj jakog umora mogu da budu posledica napornog dana, ali nekada i retke autoimune bolesti. Autoimuni encefalitis može da se javi u bilo kojem životnom periodu; iako je redak, češći je nego što se pretpostavlja. Autoimuni encefalitis je stanje kada imunološki sistem napada sopstveni mozak i dolazi do niza lakših ili težih neuroloških i/ili psihijatrijskih simptoma. Lekari pretpostavljaju da je ceo proces pokrenut delovanjem neke virusne infekcije, ipak u većini slučajeva autoimuni encefalitis je bolest nepoznatog porekla. Dobra vest jeste da je moguć oporavak, posebno uz ranu terapiju, razumevanje i podršku okoline.

Svakodnevne greške u pamćenju nekada su znak ozbiljnije bolesti

Svakodnevne greške u pamćenju su uobičajen i najčešće normalan deo života, znak umora ili jakog stresa. Svima nam se desilo da u određenom momentu ne možemo da se setimo nekog imena, pojma ili reči. Iako su u pitanju uglavnom prolazne tegobe, kod manjeg broja osoba ovi simptomi mogu da budu manifestacije autoimunog encefalitisa.

Preporučujemo

Zašto se javlja autoimuni encefalitis?

Autoimuni encefalitis (AE) je zapaljenje moždanog parenhima uzrokovano proizvodnjom i napadom autoantitela protiv sopstvenih antigena. Parenhim je deo mozga odgovoran za obradu i prenošenje informacija,  a oštećenje ovog tkiva može dovesti do gubitka kognitivnih sposobnosti. Godine 2007. otkriven je anti-NMDAR encefalitis, potencijalno smrtonosna bolest, a potom je došlo do bitnog napretka u razumevanju etiologije encefalitisa i identifikovani su drugi srodni podtipovi AE.

Autoimuni encefalitis nekada je posledica virusne infekcije, ali u mnogim slučajevima uzrok je nepoznat. Autoimuni encefalitis je redak i pogađa svake godine oko 14 od 100.000 osoba. Međutim, kako jača svest o ovoj bolesti i sve je bolja dijagnostika - lekari shvataju da je AE češći nego što se mislilo.

Upala utiče na normalan rad mozga

Autoimuni encefalitis izaziva upalu koja utiče na normalno funkcionisanje mozga, deluje na misli, pamćenje i obradu informacija, kaže neuronaučnik Katherine Y. Ko, Monash University.

Upala često počinje u limbičkom sistemu, delu mozga koji reguliše emocije i formiranje sećanja. Odatle se može širiti duž povezanih moždanih mreža, remetiti pažnju, utiče na govor i planiranje. Simptomi mogu da budu veoma različiti, od suptilnih teškoća, kao što su zbunjenost, zaboravnost, osećaj mentalne usporenosti i problema sa koncentracijom, do upečatljivih tegoba koje se ispoljavaju promenama ličnosti i halucinacijama. Sve ove promene mogu da liče u nekom trenutku na posledicu stresa ili jakog umora; moguće je da se povremeno povuku, pa ponovo pojave.

Kako se otkriva autoimuni encefalitis?

Stanje se dijagnostikuje magnetnom rezonancom koja može da ukaže na znake otoka ili upale, ali je moguće da većina pacijenata ima normalne rezultate u ranim fazama bolesti.

PET skenovi, koji mogu da mere promene u moždanoj aktivnosti ili mikroskopsku upalu, ponekad mogu ranije da otkriju probleme.

Australijska studija iz 2023. u kojoj je učestvovalo 50 ljudi sa autoimunim encefalitisom pokazala je da oboleli često imaju oslabljenu koncentraciju, probleme sa kratkoročnim pamćenjem, brzinom obrade informacija, planiranjem, organizacijom i donošenjem odluka (izvršne funkcije). Sve to u velikoj meri utiče na kvalitet života i obavljanje svakodnevnih poslova, poput praćenja razgovora ili pisanja mejlova. Neki pacijenti se žale i na osećaj anksioznosti, manju sigurnost, moždanu maglu.

Šta je drugačije ako osoba "izgleda dobro"?

Gotovo trećina obolelih se posle dijagnoze bolesti ne vraća na posao ili studije, zbog trajnih problema sa mišljenjem i obradom emocija. Kognitivni problemi mogu da utiču na svakodnevne odnose; porodica i prijatelji nekada ne razumeju šta je drugačije, jer im osoba „izgleda dobro“. Sve to izaziva dodatnu frustraciju, podstiče povlačenje, a negovatelji često nose veliki emocionalni teret jer ne poznaju sve karakteristike bolesti.

Neuronaučnik Katherine Y. Ko kaže da je pogrešna dijagnostika jedan od najvećih problema. Određeni kognitivni problemi se mešaju sa simptomima depresije, anksioznosti, hroničnog umora ili rane demencije.

Mnogi pacijenti prolaze kroz više pregleda i konsultacija, pre nego što lekari utvrde da je u pitanju autoimuni encefalitis.

Mogući su sledeći testovi:

• analize krvi i likvora kako bi se otkrili znakovi upale ili specifična antitela
• magnetna rezonanca i PET skeniranje mozga za uočavanje upale ili promena u aktivnosti mozga
• EEG koji otkriva abnormalne električne aktivnosti mozga
• testovi za procenu mišljenja, pažnje, pamćenja i rešavanja problema.

Kako se leči?

Kasna dijagnostika može da dovede do komplikacija. Rana terapija deluje na znake upale, ublažava simptome i sprečava dugoročne posledice.

Lečenje često uključuje primenu lekova poput steroida za smanjenje upale ili imunoglobulina za smirivanje imunog odgovora. Ukoliko pacijent ima napade, dobija antiepileptike. Sastavni deo lečenja je i rehabilitacija usmerena na vežbe pamćenja, kao i psihološka podrška, uključujući kognitivno-bihejvioralnu terapiju koja pomaže kod emocionalnih tegoba.

Mnogi pacijenti mogu da se potpuno oporave, posebno uz ranu terapiju. Sam proces oporavka može da bude brz, ali može da traje i nekoliko meseci ili godina. Podrška ima veliku ulogu. Izgledi za oporavak su bolji ako pacijent ima razumevanje u školi, na radnom mestu i pristup potrebnoj terapiji.