Parkinsonova bolest može da se otkrije na osnovu oblika proteina u likvoru – moždanokičmenoj ili cerebrospinalnoj tečnosti. Istraživači sa University ETH Zurich otkrili su da skup proteina ima različite oblike u kičmenoj tečnosti zdravih osoba i pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. Kako su najavili, ovi proteini bi u budućnosti mogli da se koriste kao novi tip biomarkera za ovu bolest.
Parkinsonova bolest može da se otkrije uz pomoć 76 proteina
Likvor ili moždanokičmena tečnost je po sastavu slična krvnoj plazmi, koja ispunjava šupljine svih moždanih komora i kičmenog kanala i kod čoveka se nalazi u prostoru između meke i paučinaste moždanice zvane subarahnoidalni prostor. Ova tečnost ima zaštitnu ulogu jer se ponaša kao „vodeno jastuče“ i sprečava povrede nežnih moždanih delova.
Mnoge bolesti mogu da se otkriju i dijagnostikuju korišćenjem biomarkera u krvi ili drugim telesnim tečnostima. Međutim, Parkinsonova bolest je drugačija – do danas nije postojao takav biomarker koji se koristi kako bi ukazao na ovu neurodegenerativnu bolest.
Naučni tim sa ETH Zurich koji se bavio upravo ovim problemom vodila je profesorka Paola Picotti. U studiji upravo objavljenoj u časopisu Nature Structural and Molecular Biology istraživači su predstavili 76 proteina koji mogu da posluže kao biomarkeri za otkrivanje Parkinsonove bolesti.
Sledi temeljno testiranje biomarkera
Ono što ovu studiju čini posebnom je to što se potencijalni proteini biomarkera nalaze i kod zdravih i kod bolesnih osoba. Njihovi molekuli prisutni su u različitim oblicima (ili strukturama) u svakoj od dve grupe. Naučnici navode da nije prisustvo određenih proteina ono što ukazuje na bolest, već oblik koji su poprimili. Ovo je prvi put da su istraživači pokazali da analiza struktura svih proteina u telesnoj tečnosti može da identifikuje potencijalne biomarkere za bolest.
Sledeći korak će biti temeljno testiranje pronađenih markera i njihova verifikacija uz pomoć većih grupa pacijenata. To znači da ovi kandidati još uvek nisu dostupni za kliničku dijagnozu.
– Ali, iz onoga što smo do sada videli, oni su zapravo veoma jak pokazatelj bolesti. Tako da sam uverena da će ova ideja o strukturnim biomarkerima moći da se koristi – izjavila je Natalie de Souza, naučnica i jedan od koautora studije.
Prvi put metoda uspešno primenjena na bolest kao što je Parkinsonova
U svojoj studiji, istraživači ETH Zurich ispitali su cerebrospinalnu tečnost 50 zdravih osoba i 50 pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. Uzorak materijala dali su im holandski kliničari. U potrazi za biomarkerima, naučnici su koristili specifičnu metodu za merenje proteoma (ukupan broj svih proteina u uzorku), nazvanu LiP-MS, koja može da meri strukturne promene u proteinima i otkrije gde se tačno promene nalaze. Studija navodi da su naučnici prvi put uspešno primenili metodu na bolest.
Konvencionalna merenja proteoma imaju tendenciju da beleže samo različite vrste proteina i njihove količine, ali ne i strukturne promene. Budući da je struktura proteina usko povezana sa njihovim funkcijama (ili i disfunkcijama), istraživači su pretpostavili da će ljudi sa Parkinsonovom bolešću i zdravi pojedinci pokazati različite oblike nekih proteina.
Nova metoda testiraće da li može da dođe do preklapanja sa drugim neurodegenerativnim bolestima
U narednim koracima, istraživači žele dalje da poboljšaju LiP-MS metod kako bi pojačali signal biomarkera i tako povećali osetljivost kojom bolest može da se otkrije. Štaviše, naučnici bi želeli da testiraju nove biomarkere kako bi procenili koliko specifično otkrivaju Parkinsonovu bolest ili da li može doći do preklapanja sa drugim neurodegenerativnim bolestima kao što je Alchajmerova bolest. U budućnosti, istraživači takođe žele da koriste svoj metod za određivanje podtipova Parkinsonove bolesti i daju tačnija predviđanja o toku bolesti. De Souza procenjuje da bi buduća strategija testiranja mogla da bude zasnovana na antitelima koja bi razlikovala zdrave i bolesne strukture proteina.
