Sneg i led izazivaju ortopedske povrede: Koji zimski prelomi su najčešći zbog klizanja i pada na ulici

Led i sneg na ulici su opasnost koja vrebaju sve nas, a ne samo starije, teže pokretne osobe, i gotovo uvek izaziva ortopedsek povrede. Za mnoge starije osobe, jednostavna šetnja do prodavnice može da se pretvori u događaj koji menja život. Potrebna je samo sekunda za razornu povredu od klizanja i pada, koja može da dovede do preloma koji ugrožava nezavisnost čoveka. Padovi mogu da izazovu prelome kuka i ozbiljne povrede mozga, što povećava šansu za invaliditet, pa čak i smrt.

Kako bi sprečili povrede pridržavajte se savete za bezbednost  

U jednom trenutku ste stabilni, a u sledećem ste već na zemlji. Prelom može da poljulja naše samopouzdanje i ostavi nas ranjivima, a pomisao na dug, spor oporavak može da bude zastrašujuć. To je posebno tačno ako ste navikli na aktivan, nezavisan način života. Kako bi sprečili ortopedske povrede, možemo da se pridržavamo i nekih saveta za bezbednost:

Preporučujemo

- Hodajte polako i pravite manje korake

- Opustite telo tokom pada kako biste ublažili udarac

- Probajte da padnete bočno

- Zaštitite glavu

- Budite posebno oprezni prilikom ulaska ili izlaska iz vozila

- Izbegavajte nošenje predmeta koji smanjuju vidljivost

- Skoncentrišite se I dobro gledajte ispred sebe kako bi izbegli opasnosti od spoticanja

- Nemojte da razgovarate mobilnim telefonom, niti kucate poruke dok hodate

- Nemojte nositi veliki teret kako ne biste izgubili ravnotežu

- Ruke treba da budu slobodne kako bi vam pomogle u održavanju ravnoteže - nemojte ih držati u džepovima!

- Izbegnite iskušenje da potrčite kako biste stigli na prevoz i ne pretrčavajte preko pešačkog prelaza (poseban oprez kada hodate preko belih površina na zebri).

- Nosite obuću otpornu na klizanje

- Izbegavajte konzumiranje alkohola tokom zimskog vremena

- Potražite medicinsku pomoć ako je potrebno.

Klizanje i pad na ledu može da izazove brojne povrede, a najčešće su:

- Posekotine i modrice

- Potres mozga

- Uganuća i istegnuća (uzrokovana istezanjem i kidanjem tetiva, mišića i ligamenata)

- Povrede leđa, vrata i ramena (najčešće iščašenja i prelomi zglobova)

- Polomljene kosti

- Klizanje i padovi najčešće izazivaju prelom skočnog zgloba, zgloba ruke, noge, pa čak i kuka u opštoj populaciji.

Najčešći faktori rizika za nastanak padova u toku zime, ali i u drugim godišnjim dobima su: starost, problemi sa vidom, hronična oboljenja, pre svega ona koja pogađaju mišiće, kosti i zglobove, upotreba više lekova istovremeno, raniji pad i povećan strah od ponovnog pada. Stepen težine povrede može da bude različit u zavisnosti od toga gde se pad dogodio, fizičkog stanja osobe koja je pala i faktora okoline.

Najčešći zimski prelomi

Iako svaka kost može da se slomi, padovi na ledu verovatnije izazivaju nekoliko specifičnih vrsta preloma:

Prelom distalnog radijusa (zgloba): Ovo je klasična povreda nastala padom na ispruženu ruku, odnosno prelom ruke. Osetićete trenutni bol, otok i poteškoće u pomeranju zgloba. To je jedna od najčešćih povreda koje se viđaju u hitnim službama, a posebno nakon prvih snežnih padavina.

Prelom kuka: Prelom kuka je prelom gornjeg dela femura (butne kosti). Ovo je teška povreda usled klizanja i pada koja skoro uvek zahteva hiruršku intervenciju. Oporavak je dug put, a vraćanje pokretljivosti je glavna briga za pacijente i njihove porodice.

Prelom skočnog zgloba: Uvijanje stopala pri padu može da dovede do jednog ili više preloma kostiju u skočnom zglobu. U zavisnosti od težine, možda će vam biti potreban gips ili operacija. Prelom skočnog zgloba onemogućava opterećenje stopala, što ozbiljno ograničava vašu pokretljivost.

Kompresioni prelom kičme: Padanje ravno na leđa ili zadnjicu ponekad može da dovede do kolapsa jednog od pršljenova u kičmi. Ova vrsta povrede usled klizanja i pada može dovesti do hroničnog bola u leđima i pogrbljenog držanja ako se ne zbrine pravilno.

Standardni savet za mnoge od ovih preloma je odmor. Verovatno će vam biti rečeno da ne ustajete, da držite ud podignut i da pustite da priroda ide svojim tokom. Ali, iako je odmor ključan, čekanje nije jedina stvar koju možete ili treba da uradite. Sada postoji tehnologija koja može aktivno pomoći vašim kostima da mnogo brže zarastu.

(eKlinika.rs)