Sunčeva svetlost je kancerogena. I jutarnje i popodnevno sunce uzrokuje oštećenje kože, pokazala nova studija

Istraživači sa QIMR Berghofer Medical Research Institute otkrili su da kratki periodi provedeni napolju tokom sati sa slabom sunčevom svetlošću, bilo ujutru ili kasno popodne, takođe mogu da izazovu oštećenje kože i doprinesu riziku od pojave raka kože. Na taj način, novo istraživanje dovodi u pitanje verovanja o „bezbednom“ vremenu za boravak na suncu, jer su nalazi u suprotnosti sa decenijskim verovanjem da vreme provedeno napolju rano ili kasnije tokom dana ne uzrokuje štetu.

Važna je ukupna doza UV zračenja, a ne doba dana na suncu

Profesorka Rachel Neale, jedna od vođa studije, kaže da je ovo prvo istraživanje u Australiji koje analizira efekte izlaganja kože UV zračenju na nivoima koji se prirodno javljaju na površini Zemlje, a istraživački rad objavljen je u časopisu Photochemistry and Photobiology.

Preporučujemo

- Možete da dobijete istu dozu UV zračenja u kratkom vremenskom periodu sredinom dana ili tokom dužeg vremena u jutarnjim satima ili kasnije tokom dana. Naše istraživanje je pokazalo da je važna ukupna doza zračenja. Nije bitno koliko je vremena potrebno da se dobije. Ljudi se potencijalno uspavljuju osećajem sigurnosti kada je intenzitet sunčeve svetlosti slab i kada provode previše vremena napolju bez adekvatne zaštite. Pokazali smo da je to problem za oštećenje kože - upozorava profesorka Rachel Neale.

Sunčeva svetlost nam je potrebna, ali je i apsolutni kancerogen koji izaziva oštećenje kože 

Studija niskih doza UV zračenja obuhvatila je 58 ljudi sa svetlom do maslinastom kožom. Područje na njihovim leđima bilo je izloženo ultraljubičastim zracima - nižeg UV intenziteta sredinom jutra, i višim - tokom ručka, i to u periodu od nekoliko dana. Uzete su biopsije da bi se videlo da li je došlo do oštećenja DNK, a istraživači su takođe merili molekularne i imunološke odgovore.

Istraživači kažu da su bili iznenađeni kada su videli oštećenje DNK, bez obzira na to da li je UV zračenje dato brzo ili sporije. Važno je napomenuti da date doze nisu bile dovoljne da izazovu ružičastu boju kože učesnika, ali čak i tako - ove niske doze su izazvale vidljivu štetu na DNK. Iako je sunčeva svetlost neophodna za vitamin D i opšte zdravlje, ona je takođe i potpuni kancerogen, što znači da može i da podstakne razvoj raka kože.

Studija niskih doza UV zračenja ispitala je molekularne markere koji deluju kao rani alarmi za oštećenje kože, mnogo pre nego što rak kože uopšte može da se razvije. Istraživači su merili p53, protein koji se povećava kada su ćelije kože pod stresom ili je DNK oštećena, kao i UV-izazvane lezije DNK.

Oštećenja DNK u ćelijama kože dovode do mutacija koje pokreću rak kože

Jedan od vođa studije, profesor David Whiteman kaže da, iako je koža pretrpela izvesna oštećenja od izlaganja UV zračenju, to ne znači da se rak formirao.

- Naši laboratorijski rezultati pokazuju da su ove male, postepene doze UV zračenja izazvale izvesna oštećenja DNK u ćelijama kože, dovoljna da ćelije zatim reaguju na oštećenja. Tokom meseci i godina, ove epizode ​​postepenog, slučajnog izlaganja UV zračenju imaće kumulativni uticaj na kožu i mogu da dovedu do mutacija koje će pokrenuti rak kože - nagalašava profesor Whiteman.

Istraživači naglašavaju da se njihovi nalazi ne odnose na potpuno izbegavanje sunčeve svetlosti, već na ažuriranje saveta za bezbednost od sunca kako bi se odrazili biološki dokazi, a ne pretpostavke.

- Naš cilj je da Australijancima pružimo tačne i pouzdane smernice. To počinje razumevanjem da li je sunčeva svetlost koju smatramo „bezbednom” zaista bezbedna na ćelijskom nivou - ističu naučnici iz QIMR Berghofer Medical Research Institute i dodaju da njihov istraživački rad pojačava ideju korišćenja kreme za sunčanje kao dela svakodnevne navike zaštite kože tokom kratkih, neočekivanih perioda izlaganja suncu koji se dešavaju kao deo svakodnevnog života.

(eKlinika.rs)