Preplanula koža bez sunca: Koja sredstva su bezbedna, a koja dermatolozi savetuju da izbegavamo

Preplanuo ten uvek je u modi, a društvene mreže nude čitav arsenal proizvoda za brzo tamnjenje. Kreme, pene, kapi, sprejevi, „akceleratori“, nazalni preparati, pa čak i injekcije obećavaju bronzanu boju gotovo preko noći. Međutim, dermatolozi upozoravaju da iza sličnih obećanja ne stoje ni isti sastojci ni isti rizici.

Mnogi po povratku sa odmora žele da što duže sačuvaju preplanulu boju. Oni koji nisu bili na moru pokušavaju da je dobiju uz pomoć proizvoda za samopotamnjivanje. U oba slučaja važno je znati da bronzana boja dobijena kremom nije isto što i preplanulost nastala na suncu, ali i da nas ona ne štiti od opekotina.

Preplanulost nije znak zdrave kože

Iako se tamnija put često povezuje sa zdravljem, odmorom i dobrim izgledom, dermatolozi naglašavaju da je prirodna preplanulost zapravo odgovor kože na oštećenje izazvano ultraljubičastim zračenjem.

Dermatolog dr Arijel Kauvar kaže da ne postoji bezbedna preplanulost nastala pod dejstvom UV zraka.

– Crvenilo ili tamnjenje kože posle izlaganja suncu znak je njenog oštećenja – upozorava dr Kauvar za Skin Cancer Foundation.

Kada UV zraci dopru do kože, ona pokušava da se zaštiti stvaranjem veće količine melanina. To može privremeno promeniti boju tena, ali istovremeno dolazi do oštećenja ćelija. Posledice se nagomilavaju tokom života i povećavaju rizik od prevremenog starenja kože, pigmentnih promena i karcinoma kože. Zato solarijum nije bezbednija zamena za sunce. I on kožu izlaže UV zračenju, često veoma intenzivnom.

Kako deluju kreme i pene za samopotamnjivanje

Većina proizvoda za samopotamnjivanje sadrži dihidroksiaceton, poznat kao DHA. Reč je o šećernom jedinjenju koje reaguje sa aminokiselinama u najpovršnijem, mrtvom sloju kože. Tom reakcijom nastaje smeđi pigment, bez izlaganja UV zracima.

– DHA reaguje sa proteinima u ćelijama spoljašnjeg sloja kože i stvara pigment koji daje bronzanu boju – objašnjava dermatolog dr Dženifer Lukas iz Cleveland Clinic.

Pošto je zahvaćen samo površinski sloj kože, boja nije dugotrajna. Postepeno nestaje kako se ćelije kože prirodno ljušte, najčešće za pet do deset dana.

Američka Uprava za hranu i lekove, FDA, dozvoljava upotrebu DHA na spoljašnjim delovima tela. Zbog toga se losioni, kreme, pene i maramice sa ovim sastojkom, kada se koriste prema uputstvu, smatraju mnogo bezbednijim načinom postizanja tamnijeg tena od sunčanja ili solarijuma.

Ipak, „bezbednije“ ne znači da je reakcija kože nemoguća. Mirisi, konzervansi i drugi sastojci mogu da izazovu peckanje, svrab, osip ili kontaktni dermatitis, posebno kod osetljive kože. Zato je razumno novi proizvod prvo isprobati na maloj površini i sačekati najmanje 24 sata. Preparat ne treba nanositi na povređenu, upaljenu ili izrazito nadraženu kožu.

Da li je sprej za samopotamnjivanje jednako bezbedan kao krema

Kod sprejeva postoji dodatno pitanje koje se ne odnosi na losione i kreme: mogućnost da se DHA udahne ili dospe u oči, usta i na druge sluzokože.

FDA navodi da je DHA odobren za spoljašnju primenu, ali ne i za udisanje, gutanje ili nanošenje na područje oko očiju i sluzokože. Problem je izraženiji u kabinama u kojima se preparat raspršuje po čitavom telu.

– Pitanje bezbednosti kod sprejeva odnosi se na mogućnost udisanja materije – kaže dr Kauvar. Ona savetuje zaštitu očiju, nosa i usta tokom tretmana.

Ako se odlučimo za profesionalno prskanje, trebalo bi da pitamo:

• Da li su oči i područje oko očiju zaštićeni?
• Da li postoji zaštita za usne i nos?
• Kako se sprečava udisanje aerosola?
• Da li je prostor dobro provetren?
• Koji se proizvod koristi i da li je dostupan spisak sastojaka?

Ako salon ne može da obezbedi zaštitu očiju, nosa i usta, tretman bi trebalo preskočiti. Za trudnice je, zbog nedostatka dovoljno podataka o udisanju DHA, razumniji izbor losion ili krema, uz prethodni savet lekara.

Da li krema za samopotamnjivanje može da spreči opekotine

Ne može. Ovo je najvažnija poruka za sve koji preparat za samopotamnjivanje nanose pre odlaska na plažu. Bronzana boja koju stvara DHA nije zaštitni sloj i ne ponaša se kao prirodni melanin. Koža može da izgori isto kao da preparat nije nanet.

– To nije osnovna preplanulost koja će vas zaštititi. I dalje je potrebno naneti kremu širokog spektra sa najmanje SPF 30, oko 15 minuta pre izlaska, i ponavljati nanošenje najmanje na svaka dva sata – objašnjava dr Lukas.

Dakle, preparat za samopotamnjivanje možemo naneti prethodnog dana i pustiti ga da se potpuno osuši, ali pre izlaska na sunce preko kože nanosimo zasebnu kremu širokog spektra, koja štiti od UVA i UVB zraka, sa SPF 30 ili višim. Zaštitu obnavljamo posle plivanja, obilnog znojenja i brisanja peškirom.

Izuzetak su proizvodi koji na deklaraciji zaista imaju označen SPF. I tada zaštita traje samo onoliko koliko je predviđeno za svaki preparat za sunčanje i mora redovno da se obnavlja. Sama oznaka „self-tan“, „bronze“ ili „sun-kissed“ ne govori ništa o zaštiti od UV zračenja.

FDA izričito upozorava da proizvodi za samopotamnjivanje bez zaštitnih filtera ne sprečavaju opekotine niti druge štetne posledice izlaganja suncu.

Nazalni sprejevi i „Barbie droga“ nisu isto što i sprej koji se nanosi na kožu

Na društvenim mrežama promovišu se i nazalni sprejevi, kapi i injekcije koje sadrže melanotan II. Ovi proizvodi ne smeju se mešati sa kozmetičkim sprejevima sa DHA koji se nanose na površinu kože.

Melanotan II je sintetička supstanca koja oponaša delovanje hormona povezanog sa stvaranjem melanina. Nije odobren za kozmetičko tamnjenje, a proizvodi kupljeni preko interneta mogu imati nepoznat sastav, neujednačenu dozu i nečistoće.

Dermatolog dr Alison Vidimos upozorava da se preparat preko sluzokože nosa brzo apsorbuje u krvotok.

– Sluzokoža nema istu zaštitnu barijeru kao koža, pa sve što dospe u nos može mnogo brže da se apsorbuje u krv – objašnjava dr Vidimos za Cleveland Clinic.

Moguće neželjene reakcije podrazumevaju mučninu, povraćanje, crvenilo lica, smanjen apetit, promene na mladežima i pegama, kao i ozbiljnije komplikacije. Još jedan problem je to što korisnici često kombinuju melanotan sa sunčanjem ili solarijumom, čime dodatno povećavaju izloženost UV zracima.

Stav dr Vidimos je nedvosmislen:

– Sprejevi sa melanotanom jednostavno nisu bezbedni.

Šta je sa uljima i „akceleratorima“ tamnjenja

Nazivi poput „aktivator melanina“, „ubrzivač tamnjenja“ i „tanning oil“ lako mogu da zavaraju. Oni ne znače da proizvod štiti kožu.

Ulja često imaju veoma nizak SPF ili ga uopšte nemaju. Dajući koži sjaj, mogu da stvore utisak da je ona negovana i zaštićena, iako UV zraci i dalje izazivaju oštećenja. Ni jedan sastojak koji navodno ubrzava stvaranje melanina ne može da zameni proverene UV filtere.

Ako proizvod nema jasno označenu zaštitu širokog spektra i odgovarajući SPF, treba ga posmatrati isključivo kao kozmetički preparat.

Kako da boja izgleda ravnomerno i traje duže

Američka akademija za dermatologiju savetuje da pre nanošenja uradimo blag piling, posebno na laktovima, kolenima i člancima, gde je koža deblja i može da upije više proizvoda. Koža zatim treba da bude potpuno suva.

Preparat nanosimo ravnomerno, deo po deo, kružnim pokretima. Posle svakog dela operemo šake ili koristimo rukavicu kako dlanovi ne bi postali narandžasti. Na zglobovima, laktovima i kolenima nanosimo tanji sloj.

Pre oblačenja trebalo bi sačekati najmanje desetak minuta, a nekoliko narednih sati izbegavati znojenje, tuširanje i usku odeću.

Bronzani ten može biti samo boja, ali ne sme postati lažan osećaj sigurnosti

Ako već želimo tamniji ten, losion, krema ili pena za samopotamnjivanje predstavljaju znatno bezbedniji izbor od sunčanja i solarijuma. Sprejevi koji se nanose na kožu zahtevaju zaštitu od udisanja, dok nazalne sprejeve, injekcije i neregulisane preparate sa melanotanom treba izbegavati.

Najveća greška bila bi da zbog tamnije boje poverujemo da smo zaštićeni. Koža ispod „lažnog tena“ ostaje podjednako osetljiva na UV zračenje. Zato uz bronzanu nijansu uvek idu SPF, hladovina, odeća, šešir i izbegavanje najjačeg sunca.

(eKlinika.rs)