Pluća nemaju receptore za bol. Tumor unutar ovog organa može da raste, a da osoba ne oseti apsolutno ništa

Većina osoba, koje dobiju rak pluća, žive sasvim normalno pre postavljene dijagnoze jer očigledne fizičke promene obično se ne dešavaju sve dok bolest ne napreduje. Upravo ova činjenica predstavlja najveću zamku ove bolesti zbog toga što se u ranoj fazi razvija bez ikakvih uočljivih simptoma. Čovek može da se oseća potpuno zdravo, da ide na posao, bavi se sportom i živi sasvim normalnim životom, dok se u njenom telu podmuklo razvija tumor.

Pluća nemaju receptore za bol

Kako bi objasnili zašto rak pluća nema simptome u ranoj fazi koji bi izazvali bol i tako ukazali na promene u ovom organu, stručnjaci podsećaju da pluća nemaju receptore za bol. Samo plućno tkivo - parenhim- nema receptore za bol. To znači da tumor unutar pluća može da raste, a da osoba ne oseti apsolutno ništa. Bol se javlja tek kada tumor postane toliko veliki da počne da pritiska okolne strukture - dušnik, velike krvne sudove, rebra ili pleuru -plućnu maramicu koja je izuzetno bogata receptorima za bol. Međutim, kada se to dogodi, bolest je najčešće već u poodmakloj fazi.

Preporučujemo

Rani simptomi lako se pomešaju sa svakodnevnim stvarima

Kao drugi problem izdvaja se činjenica da se rani simptomi često mešaju sa svakodnevnim problemima. Kada se rani simptomi i pojave, oni su toliko blagi i nespecifični da ih ljudi, a naročito pušači, potpuno ignorišu i pripišu svakodnevnom životu:

• Blagi kašalj - pušači ga često smatraju normalnim „pušačkim kašljem“
• Kratak dah pri naporu - pripisuje se lošoj kondiciji, umoru ili starenju
• Blagi umor - pripisuje se stresu na poslu ili nedostatku sna.

Kada se javljaju očigledne fizičke promene?

Očigledni znaci koji „pale alarm” i zbog kojih pacijenti konačno odlaze kod lekara uglavnom se javljaju tek kada tumor uznapreduje ili metastazira, proširi se na druge organe. Ti simptomi obično su:

• Iskašljavanje krvi (hemoptizija)
• Konstantan bol u grudima, leđima ili ramenima
• Nagli i neobjašnjivi gubitak telesne težine i apetita
• Promuklost koja ne prolazi nedeljama
• Oticanje vrata i lica.

Skrining pluća može da otkrije rak u ranoj fazi  i smanji rizik od smrti do 20 odsto

S obzirom na to da pacijenti žive sasvim normalno i nemaju simptome, karcinom pluća se u više od 70 odsto slučajeva otkrije tek u kasnoj, III ili IV fazi, kada su šanse za izlečenje drastično manje. Zato savremena medicina insistira na skrining programima. Osobama u visokorizičnim grupama - stariji od 50 godina koji su dugogodišnji pušači - savetuje se preventivni skrining pomoću niskodoznog skenera - LDCT pluća. To je jedini način da se tumor „uhvati“ na vreme, u ranoj fazi dok osoba još uvek nema nikakve simptome i dok je bolest potpuno izlečiva.

Skrining raka pluća najmoćniji je alat za smanjenje smrtnih slučajeva od ovog karcinoma, objašnjava dr Daniel Boffa sa Yale School of Medicine. Prema američkom National Cancer Institute, CT skeniranje sa niskom dozom može rano da otkrije rak pluća i smanji rizik od smrti do 20 odsto.

Iako je pušenje najveći faktor rizika, do 20 odsto slučajeva raka pluća javlja se kod ljudi koji nikada nisu pušili. Drugi uzroci mogu da budu izloženost radonu, azbestu, dimu od šumskih požara ili porodična istorija raka pluća.

- Važno je znati rizike i simptome raka pluća. Obratite pažnju na uporni kašalj, onaj koji se dovodi u vezu sa bolom u grudima ili iskašljavanjem krvi - naglašava dr Boffa.

(eKlinika.rs)