Simetrija je, naučno je dokazano, u svakom pogledu lepa i privlačna, a po njenim zakonima građen je i ljudski nos. Ipak, to što čovek ima dve nozdrve nije tek estetska stvar. Reč je zapravo o biološkoj nužnosti jer naš nos ne bi bio to što jeste i ne bi radio sve što radi da nema i levu i desnu nozdrvu.
U nosnoj šupljini nalazi se mnoštvo malih krvnih sudova koji regulišu temperaturu vazduha koji udišemo i izdišemo. To što imamo dve nozdrve znači i da imamo veću nosnu šupljinu, u kojoj se čitav proces odvija. Zagrevanjem i vlaženjem vazduha koji udišemo i zadržavanjem toplote i vlažnosti pre nego što izdišemo, nos sprečava prekomerno gubljenje toplote i vode iz organizma, tako da bi ljudski nos, ako bi ga trebalo uporediti s nekim savremenim gedžetom, bio erkondišn. Topao vazduh hladi, hladan greje, opremljen je veoma sluzavom membranom i milionima sitnih dlačica.
Nos je antibakterijski filter
Dlačice u nosu sprečavaju prljavštinu, prašinu i bakterije da prođu dalje, a pregrada između nozdrva stvara još dva dodatna zida, na kojima se nalazi još dlačica-hvatača. Kad bi ove nepoželjne materije doprle dublje u respiratorni sistem, razboleli bismo se. Zahvaljujući tom mehanizmu, nos je prva linija odbrane imunološkog sistema. Toliko što se tiče zdravlja.
Leva i desna nozdrva različito osećaju mirise
Nos je mnogo popularniji kao organ pomoću kog detektujemo mirise negoli kao organ koji pluća čuva. I dok je danas čulo mirisa u ljudi pre povezano sa uživanjem, nekad je imalo svoju svrhu u lancu opstanka.
U gornjem delu nosne šupljine nalazi se membrana, sluzokoža, sa oko 5.000.000 receptora za miris. Ona nije direktno na udaru vazduha. Mirisni molekuli dolaze u kontakt s receptorima pri ušmrkavanju, lepe se i otapaju u sluzi membrane, ali različitim tempom. Neki čim dođu u dodir s receptorima za miris, neki mnogo sporije. Nozdrve takođe naizmenično primaju vazduh, jedna brzo, jedna znatno sporije, što čulu mirisa omogućava da registruje oba tipa mirisnih molekula.
Leva i desna nozdrva ne registruju mirise na isti način. Desna prihvata one prijatnije, leva neprijatnije, ali ćemo zato one koji nam dopiru kroz levu nozdrvu mnogo preciznije detektovati, zahvaljujući čemu smo i opstali kroz evoluciju. Ipak, i kad je reč o primanju neprijatnih mirisa, dobro je što imamo dve nozdrve. Istraživači s kalifornijskog univerziteta Berkli su 2006. godine otkrili da dve nozdrve zajedno bolje detektuju izvor mirisa, pa smo u prednosti da brže otkrijemo prijatne mirise kao što su oni u ukusnoj hrani ili smrad pokvarene hrane.
Naš mozak poredi mirisne impulse koji mu dolaze iz svake nozdrve ponaosob i uparuje ih, pa radi poput stereo sistema za miris.
Imamo dve nozdrve jer nas brane nas od štetnih čestica i regulišu telesnu temperaturu i nivo vode u organizmu
Naizmenično disanje hrani mozak
Moderna nauka otkrila je dve zanimljive činjenice o neophodnosti dve nozdrve. Prvu smo vam već rekli – ne dišemo kroz obe nozdrve u isto vreme, a druga je samo korisna posledica prve.
Naizmenično disanje, to jest prvo samo kroz levu pa samo kroz desnu nozdrvu, dovodi u ravnotežu aktivnosti leve i desne hemisfere mozga. Snimajući prokrvljenost mozga prilikom procesa disanja, naučnici su utvrdili da je pojačana aktivnost onog dela mozga suprotna strani nozdrve kroz koju dišemo.
Dakle, desna strana mozga, povezana s kreativnošću, aktivira se udahom kroz levu nozdrvu, dok se leva strana mozga, vezana za logičko mišljenje i verbalnu sposobnost, stimuliše unosom vazduha kroz desnu nozdrvu.
Dišite ovako, i postići ćete mentalni balans
Da biste svoj mozak doveli u harmoniju, trenirajte naizmenično disanje, a evo kako se to radi:
- Desnim palcem zapušite desnu nozdrvu.
- Polako udahnite kroz levu nozdrvu.
- Zadržite dah jednu sekundu.
- Sada zatvorite levu nozdrvu domalim prstom i sklonite palac sa desne nozdrve.
- Izdahnite kroz desnu nozdrvu.
- Udahnite kroz desnu nozdrvu.
- Zadržite dah jednu sekundu.
- Palcem zatvorite desnu nozdrvu.
- Izdahnite kroz levu nozdrvu.
Ovo je jedan ciklus. Počnite da primenjujete tehniku naizmeničnog disanja tako što ćete prvo odraditi ciklus ili dva, a onda vremenom povećavajte broj ciklusa. Nakon vežbe obavezno odsedite mirno nekoliko trenutaka.
Mirisi se nikad ne zaboravljaju!
Miris čine molekuli gasa koji putuju kroz vazduh i dospevaju u nos. U najvišem delu nosa ovi molekuli dodiruju nerve zadužene za miris, koji prenose „mirisne“ poruke do mozga. Ako mozak prepozna miris, znači da ste ga nekada ranije osetili. Ako je miris nov, mozak će ga zapamtiti, pa će te ga znati sledećeg puta kada ga osetite. Mozak može da zapamti, prepozna i seti se na desetine hiljada različitih mirisa.
Nije zgoreg napomenuti da, osim čoveka, i sisari, reptili, ptice i neke ribe imaju po dve nozdrve, koje zajedno obavljaju razne funkcije bolje nego svaka ponaosob. Ribe ih koriste isključivo za mirisanje, zmije za disanje, a ptice i za disanje i za regulisanje telesne temperature.
