Nos je deo lica koji je naš mozak naučio da ignoriše, jer – nalazi se na takvoj regiji da bi mogao da stane na put vidu, ali – nervni sistem to pametno filtrira. Ipak, čovek uvek može da vidi svoj nos, bez ogledala. Dovoljno je da zatvori jedno oko ili pogledaj levo, desno ili dole i nos će se pojaviti se u vidokrugu.
Nos može da „postavi dijagnozu“
Međutin, naučnici kažu da je nos deo tela koji uopšte ne treba ignorisati jer njegovo stanje može da nam pomogne u dijagnostici spoljašnjih stanja kože – ali i unutrašnjih bolesti.
Akne
Iako postoje brojni oblici akni, akne vulgaris su najčešće – i često pogađaju nos. Ovo stanje kože nastaje usled zapušenih sitnih žlezda u koži koje luče sebum/masnoću, što dovodi do otvorenih i zatvorenih komedona. Otvoreni komedoni – poznatiji kao mitiseri – razvijaju tamno obojeni čep, dok su zatvoreni komedoni bele tačke koje nastaju kada su pore potpuno blokirane. Zapušene pore takođe mogu da se razviju u veće kvržice i izbočine koje mogu da se inficiraju, upale i napune gnojem, a mogu čak i da ostave ožiljke na koži.
Akne rozacea imaju drugačiji izgled. To je zapaljensko stanje kože koje uzrokuje eritem ili crvenilo kože, najčešće preko nosa i obraza. Rozacea je trenutno neizlečiva, ali se može kontrolisati, često dugotrajnim tretmanima. Pacijenti sa rozaceom često mogu da razviju osipne papule i pustule koje podsećaju na akne – i takođe imaju vidljive krvne sudove koji se pojavljuju kao tanke crvene ili ljubičaste linije preko nosa i obraza. U nekim slučajevima, rozacea može da izazove stanje koje se naziva rinofima – poremećaj kože koji uzrokuje da se nos uveća i postane crven, kvrgav i lukovičast. Smatra se da je rezultat nelečene, teške rozacee, a, kao i druga vidljiva stanja kože, može da dovede do ozbiljnih promena u izgledu i ozbiljno da utiče na samopouzdanje obolelih.
Lekari podsećaju da i akne vulgaris i rozacea imaju veze sa različitim faktorima rizika i zdravstvenim stanjima. U slučaju rozacee, na primer, nos može da „nanjuši“ da čovek ima problema sa visokim krvnim pritiskom, holesterolom, dijabetesom i reumatoidnim artritisom.
Vučji nos
Sarkoidoza je zapaljensko oboljenje koje može da utiče na bilo koje tkivo u telu – mada uglavnom na pluća i limfne čvorove. Stanje može da stvori mrlje plavičastog ili ljubičastog osipa, posebno na ekstremitetima tela gde je koža obično hladnija. Tu spadaju uši, prsti na rukama i nogama, i naravno, nos. Kada sarkoidoza utiče na nos, poznata je kao lupus pernio, iako je naziv pogrešan jer ovo stanje nije isto što i autoimuna bolest poznata kao lupus. Lupus je potpuno drugačije stanje kada telo napada sopstvena tkiva. Ime je dobio od latinske reči za „vuk“ i datira još iz srednjeg veka kada se za osip na koži govorilo da podseća na ugriz vuka.
Kada lupus, a ne sarkoidoza, zahvati kožu, stvara se leptirski osip – ili malarski osip, koji se širi preko obraza i nosnog mosta. Ovaj osip može da izgleda veoma sličan rozacei. U stvari, lupus je poznat kao „veliki imitator“ jer ima slične simptome kao mnoge različite bolesti.
Trigeminalni trofični sindrom
Trigeminalni trofični sindrom je retko stanje izazvano oštećenjem trigeminalnog nerva, koji kontroliše žvakanje, ali takođe ostavlja tragove na koži lica. Kada su manje nervne grane, koje snabdevaju područje kože oko nozdrva oštećene, povećava se njena osetljivost.
Pacijent primećuje da koža postaje desenzibilizovana ili utrnuta – ili imaju sećaj bockanja, praćen svrabom. Ukoliko se takvo stanje dodatno ošteti to može da izazove razvoj čireva oko nozdrva. Ovo stanje razlikuje se od dermatilomanije – kada psihološka kompulzija pokreće u čovu želju da se „počupa“ kožu.
Ova studija je objavljena u Journal of Clinical Dermatology.
