Kvarni zubi su "prolaz" za bakterije koje se šire po celom organizmu Foto: Shutterstock
Kada se pomene karijes, prva asocijacija je bol, narušen izgled, zapuštenost… Pomenute asocijacije stvaraju niz problema, od sprečenosti za rad usled bola, socijalne izopštenosti zbog zapuštenog izgleda zuba, zatim psiholoških problema kao što je introvertnost, čiji je uzrok narušen izgled, s obzirom na to da „osmeh nestaje sa lica“ ili neprijatnog mirisa iz usta i izbegavanja bliskih kontakata… – kaže stomatolog dr Jovan Cabunac, specijalista stomatološke protetike i ak. specijalista implantologije.
− Problemi sa pokvarenim zubima vrlo često se javljaju već u dečijem uzrastu. Deci koja noću piju na flašicu sokove i mleko, javljaju se cirkularni karijesi na zubima, koji neretko dovode do problema sa hranjenjem. Da se ovo ne bi desilo, važno je da se čim niknu zubi počne sa njihovim čišćenjem, a da se izbegavaju loše navike i da se noću ne daju nikakvi napici sem vode. Karijesom devastirani zubi vrlo često moraju da se prevremeno vade, što pravi problem za pravilan smeštaj stalnih zuba kao i pravilan razvoj vilica. Prvi stalni zubi koji niču su prvi molari u narodu poznate kao šestice. Ovi zubi imaju na svojoj griznoj površini dosta udubljenja (fisura) u kojima se, ukoliko se ne sprovodi pravilno i redovno pranje zuba, javljaju karijesi usled čega vrlo često dolazi do gubitka ovih zuba, pa kod mladih osoba imamo čest nedostatak zuba i potrebu da se protetski rehabilituju. Suštinski, sve počinje sa lošom higijenom i izostankom odlaska stomatologu.
− Pored ovih problema, ozbiljniji problem, koji može biti izazvan zapuštenim ustima, jeste negativan uticaj na zdravlje celog organizma. Ono što se nekom čini kao banalna stvar, kao npr. zubni kamenac, karijesi koji dugo stoje… upravo može biti put ka mnogim sistemskim bolestima ili problemima koji se javljaju u nekim udaljenim organima. Evo zašto je to tako: zapušteni karijesi, koji vremenom zahvataju tkivo pulpe (u narodu poznat kao zubni živac), a odatle, ukoliko se ne leče, mogu prelaziti dalje kroz koren u koštano tkivo i putem krvi i limfe u bilo koji udaljeni organ. Kod loše higijene gde su konstantno prisutne upale desni, prisustvo zubnog plaka, kamenca i parodontalnih džepova, postoji veliki broj bakterija, koje se umnožvaju i u tako velikoj koncentraciji dospevaju u krvotok, odakle mogu da stignu u bilo koji deo organizma.
− Suštinski fokalne infekcije su infekcije koje se mogu javiti u bilo kom delu organizma, a izazvane su bakterijama usne duplje ili njihovim produktima. Kod dugotrajnog delovanja bakterija na tkiva i organe, posle izvesnog vremena, dolazi do velikog povećanja broja bakterija usled njihovog razmnožavanja i nastanka dentalnih fokalnih infekcija. Zbog prodora bakterija iz dentalnih žarišta mogu se javiti: bakterijiski endokardit, razne infekcije glave i vrata, oboljenja digestivnog trakta, respiratorne infekcije, koštana i kožna oboljenja, ali i prevremeni porođaji itd. − Bitno je naglasiti da saniranjem infekcije u ustima, prolaze simptomi na udaljenim organima. Da bi čitaocima bilo jasnije, evo primera: alopecia areata (lokalizovani gubitak dlake na kosmatom delu glave ili u bradi), koja je nastala kao posledica infekcije u ustima, nakon saniranja zuba potpuno se povlači i popunjava dlakom. Naravno, slično je i sa drugim fokalnim infekcijama, ukoliko svojim dugotrajnim delovanjem nisu dovele do trajnih oštećenja zahvaćenih organa. Koliko su ovo ozbiljne stvari govori činjenica da pre bilo koje intervencije na srcu ili bilo koje vrste transplantacije pacijentima je neophodno sanirati sve infekcije u ustima. − Prodor bakterija u krvotok nije vezan samo za kvarne zube i parodontopatiju, već može biti izazvan i nekim stomatološkim intervencijama. Vađenje zuba, endodontsko lečenje, tretman parodontopatije … takođe mogu prouzrokovati prodor bakterija u krvotok i limfni sistem. S obzirom da su usta jako prokrvljena, a istovremeno i u usnoj duplji ima mnogo bakterija, kod pacijenata koji se mogu nazvati rizičnima (pacijenti sa endokarditom, ugrađenim srčanim valvulama, sveže preležanim infarktom…), neophodna je antibiotska priprema kod svih „krvavih intervencija“, u koje se ubraja i uklanjanje zubnog kamenca.
− Prevencija svih ovih problema je redovna i dobra oralna higijena. Pranje zuba bar dva puta dnevno, obavezno ujutru i uveče, a poželjno je posle svakog obroka, upotreba pomoćnih sredstava za održavanje oralne higijene kao što su zubni konac, interdentalne četkice i serdstva za ispiranje usne duplje. Odlasci stomatologu na svakih šest meseci, poželjni su jer se tako problemi u usnoj duplji lako uočavaju u početnoj fazi i uspešno saniraju.