Bakterije i virusi su najčešći uzročnici upale i infekcije usne šupljine i gornjih disajnih puteva, koje se leče antibioticima
Bakterije su normalni stanovnici našeg grla, a bakterijske infekcije usne duplje spadaju u najčešće. I pored otkrića antibiotske terapije, ni danas nisu retke životno opasne komplikacije nelečenih upala gornjeg dela sistema za disanje. Upravo zbog toga je važno na vreme postaviti dijagnozu i lečiti ih na odgovarajući način.
Usna šupljina je ulaz u dva vitalna sistema – sistem za disanje i sistem za varenje. S obzirom na izloženost tih sistema uticajima okoline, radi njihove odbrane, razvili su se specifični mehanizmi prirodne zaštite. Objašnjavajući za eKlinika portal kako funkcioniše ta zaštita, dr Bojan Marinković, specijalista otorinolaringolog, načelnik prijemno-ambulantnog odeljenja Klinike za bolesti uva, nosa i grla UKC u Nišu, navodi da mehaničku barijeru čini sluzokoža koja se vlaži sekretom pljuvačnih žlezda. Osim uloge u varenju hrane, ona ima i zaštitnu funkciju, jer sadrži više zaštitnih elemenata, poput imunoglobulina, citokina i drugih.
– Uz to, u usnoj šupljini živi različita flora mikroorganizama koji svojim prisustvom onemogućavaju razvoj drugih patogenih mikroorganizama. Normalnu floru usne duplje čini oko 300 vrsta mikroorganizama. Oni su simbioti (uslovno patogeni organizmi) koji žive u ravnoteži sa domaćinom (čovekom). Flora usne šupljine sadrži različite bakterije, gljivice, protozoe i viruse. Najčešće bakterije koje naseljavaju usnu šupljinu su gram-pozitivni aerobi, uključujući alfa i beta hemolitički streptokok, koji u zdravom organizmu ne izaziva bolest. Ukoliko dođe do poremećaja ravnoteže delovanjem različitih faktora, mikroorganizmi učestvuju u nastanku i razvoju patoloških procesa u usnoj šupljini. Širenjem infektivnog sadržaja dolazi i do patoloških procesa u okviru drugih, udaljenih sistema i organa – objašnjava dr Marinković.
– Najčešći uzročnici upale sluzokože usne šupljine (stomatitis), kako ističe dr Marinković su virusi i bakterije iz spoljne sredine, pri čemu ih se većina od zaražene osobe prenosi kapljičnim putem. To mogu biti i gljivice. Upala, međutim, može biti i manifestacija neke sistemske bolesti jer neke od njih, poput dijabetesa, povećavaju učestalost upalnih procesa u usnoj šupljini. Isti učinak ima i dugotrajno uzimanje antibiotika i imunosupresivnih lekova, kao i bolesti koje deluju imunosupresivno – upozorava dr Bojan Marinković.
Virusne infekcije grla i nosa, objašnjava sagovornik našeg portala, nastaju kad prethodno navedeni virusni uzročnici upale zahvate sluzokožu nosa i nosnog ždrela i dovodu do simptoma prehlade (common cold).
– Upala se tada manifestuje zapušenjem i sekrecijom iz nosa, malaksalošću, povišenom temperaturom, glavoboljom i grloboljom. Obična prehlada spontano prolazi bez ikakve specifične terapije. U akutnoj fazi preporučuje se simptomatska terapija (sredstva protiv bolova, kapi za nos, više tečnosti,…) i mirovanje. Antibiotska terapija indikovana je samo kod bakterijske superinfekcije, tj. ukoliko uslovi postojeće virusne infekcije naprave naknadnu bakterijsku infekciju – dodaje dr Bojan Marinković.
Kada se priča o infekcijama grla, najčešći razlog posete lekaru je upala ždrela koja zbog velike koncentracije limfatičnog tkiva (nepčani krajnici, adenoid ili treći krajnik kod dece, jezični krajnik), burno reaguju na zapaljenjski proces. Ždrelo je, objašnjava naš sagovornik, izloženo sličnim patogenima kao i usna šupljina, ali i drugim bakterijama (Staphylococcus aureus, streptokoke grupe C, G i F, Mycoplasma pneumoniae i drugi). Od bakterijskih upala najčešća je upala uzrokovana beta hemolitičkim streptokokom grupe A (Streptococcus pyogenes). Ipak, najčešći uzrok upale ždrela su virusi (Rhinovirus, Adenovirus, Influenza, Parainfluenza, Corona, Herpes Simplex…).
Glavne manifestacije bakterijske upale ždrela ili faringitisa su bol u grlu, povišena temperatura i otežano gutanje, ali bez curenja nosa.
– Pri pregledu, vidi se crvena i otečena (edematozna) sluzokoža ždrela. Treba uzeti bris grla za mikrobiološku analizu i ispitati osetljivost izolovane bakterije na uobičajene antibiotike. Najčešće se propisuju antibiotici na bazi penicilina. U slučaju alergije na penicilin, daje se neki od cefalosporinskih ili makrolidnih antibiotika – kaže dr Marinković i dodaje da su u današnje vreme vrlo retke, ali moguće sistemske komplikacije nelečenog faringitisa uzrokovanog beta-hemolitičkim streptokokom. To su, prema njegovim rečima, reumatska groznica (sistemska bolest koju karakteriše visoka temperatura, upala srčanog mišića ili srčanih zalistaka, upala zglobova) i poststreptokokna upala bubrega (glomerulonefritis).
– Pri svakom pregledu grla posebna pažnja pridaje se izgledu nepčanih krajnika – tonzila. Uzročnici upale tonzila (tonsillitis) su prethodno nabrojani i za upale u ustima i ždrelu. U slučaju čestih upala tonzila, obično je indikovano njihovo operativno lečenje. Komplikacije upale tonzila mogu da budu lokalne i sistemske. Jedna od čestih lokalnih komplikacija je peritonzilarni apsces (širenje upale sa tonzile u meka tkiva oko njih). Ako se ne leči, može da izazove komplikacije u smislu apscesa dubokih struktura vrata i grudnog koša, čak i sa fatalnim ishodom – naglašava sagovornik eKlinika portala.
Da se preciznije označi zajednička upala krajnika i ždrela, upotrebljava se i naziv tonzilofaringitis. U medicinskoj terminologiji, pojašnjava dr Marinković, faringitis i tonzilofaringitis obično označavaju blažu, odnosno virusnu upalu. Angina je teža, streptokokom uzrokovana bolest.
Dr Bojan Marinković naglašava da je streptokokna angina vrlo česta i proširena. Javlja se tokom cele godine, ali češće u hladnijim mesecima (zima, rano proleće), pojedinačno (sporadično), ali i u manjim epidemijama.
– Deca, najčešće školska, oboljevaju mnogo češće od odraslih. Kod starijih od 40 godina streptokokna angina je retka pojava. Streptokok se od bolesnika ili kliconoše prenosi kapljičnim putem ili direktnim (posrednim) dodirom. Odrasli bolest neretko dobijaju od dece, posebno u porodičnim kontaktima. Nakon prebolevanja angine stiče se imunitet koji je tipnospecifičan samo za antigenski tip streptokoka koji je uzrokovao bolest. Budući da postoji veliki broj tipova streptokoka, a prebolevanje angine ne ostavlja trajni imunitet, od ove bolesti se može bolovati mnogo puta. Štaviše, objašnjava načelnik prijemno-ambulantnog odeljenja Klinike za bolesti uva, nosa i grla UKC u Nišu, zapaža se sklonost, odnosno vrlo često pojavljivanje streptokokne angine kod nekih ljudi. Tada se razmatra hirurško lečenje krajnika kao opcija.
– Streptokokna angina počinje vrlo naglo, povišenom temperaturom, glavoboljom i umorom. Inkubacija bolesti je kratka, od jednog do tri dana. Pri pregledu grla naročito se ističe crvenilo ždrela sa povećanim tonzilama (krajnicima) na kojima se vide nakupine gnoja (lakunarna angina). Bolesnici sa streptokoknom anginom, osim bolova u grlu, nemaju drugih znakova prehlade – detaljno objašnjava dr Bojan Marinković.
Specijalista otorinolaringolog objašnjava i da su, za razliku od bakterijskih, virusne angine obično karakterišu blaži simptomi i tokom bolesti. Takođe, temperatura i drugi opšti simptomi slabije su izraženi. Bol u grlu je obično blaži, eksudat na tonzilama je oskudniji, a praćene su i drugim respiratornim simptomima, kao što su kijavica, promuklost, kijanje i kašalj.
Dr Marinković navodi da se sa streptokoknom anginom povezuju brojne komplikacije. One su ranije bile mnogo češće, a danas se uz odgovarajuće lečenje antibioticima pojavljuju izuzetno retko. Takođe, prema njegovim rečima, streptokok se iz ždrela može proširiti i na susedne organe, pa može uzrokovati upalu uva i sinusa, kao i pomenuti peritonzilarni apsces, ili prodreti u krv s nastankom bakterijemije i sepse.
U svakom slučaju, sugeriše naš sagovornik, važno je na vreme postaviti dijagnozu i lečiti ove infekcije na odgovarajući način. On koristi priliku i da skrene pažnju na adekvatnu upotrebu antibiotika:
– Što se tiče upotrebe antibiotika, treba reći da je pronalazak i upotreba antibiotika bila revoluciona stvar u istoriji medicine. I danas, oni predstavljaju osnovni protokol lečenja bakterijskih infekcija, pa samim tim i bakterijskih infekcija grla. Međutim, ono o čemu danas treba govoriti je upotreba i zloupotreba antibiotika, kao i njihova racionalna i neracionalna upotreba. A obzirom na to da bakterije vremenom stiču rezistenciju na antibiotike, a pronalazak novih antibiotika nije tako brz kao brzina sticanja rezistencije, upotreba antibiotika mora biti protokolarna i racionalna. U praksi, na žalost, svedoci smo zloupotrebe antibiotika od strane samih pacijenata – upotrebe bez konsultacije sa lekarom, ali i neracionalnog propisivanja od strane lekara (vanprotokolarno propisivanje i nepotrebno propisivanje antibiotika šireg spektra). Ovo je ozbiljan problem o kome treba misliti, koji se rešava insistiranjem na protokolarnoj upotrebi ovih lekova i strogoj kontroli protiv njihove zloupotrebe – upozorava sagovornik eKlinika portala.
Prevencija navedenih infekcija i upalnih procesa je važna stavka našeg ukupnog zdravlja.
– Ona leži u osnovnoj higijeni same usne duplje, vođenju računa o dobroj i zdravoj imunološkoj odbrani organizma, kao i izbegavanju potencijalnog kapljičnog prenošenja infekcije. Tu je i pravilno lečenje eventualnih simptoma – saveti su dr Bojana Marinkovića, specijaliste otorinolaringologa i načelnika Prijemno-ambulantnog odeljenja Klinike za bolesti uva, nosa i grla UKC Niš.