Kamen u žučnoj kesi često prolazi asimptomatski Foto: Canva
Kamen u žučnoj kesi sam po sebi ne predstavlja opasnost, ali može da uzrokuje ozbiljne komplikacije. Veličina kamenčića varira, od par milimetara, do nekoliko centimetara. Pojava je nekad bez simptoma, ali kad se oni jave, potrebno je hitno reagovati.
Žučna kesa je mišićni organ, smešten ispod jetre, u gornjem desnom podrebarnom delu abdomena. Kanalima je povezana sa jetrom i crevima i ima ulogu da koncentriše žuč iz jetre, koja je potrebna za varenje masne hrane i za apsorpciju vitamina koji su rastvorljivi u masti. Mimo obroka, ona je opuštena i u njoj se skuplja žuč. Tokom jela se kontrahuje i prazni svoj sadržaj kanalima do tankog creva. Kad žuč dospe u tanko crevo, ona tu pomaže procesu varenja masne hrane, odnosno apsorpciju masti i vitamina rastvorljivih u mastima. Nakon jela se ponovo opušta i nastavlja da sakuplja žuč.
Ako jetra izlučuje više holesterola nego što žuč može da rastvori, taj višak može da se formira u kristale, koji obrazuju kamenčiće. Njihovom stvaranju doprinosi i višak bilirubina, do kojeg može doći usled određenih zdravstvenih stanja, poput infekcije žučnih puteva ili infekcija jetre.
– Ako se žučna kesa ne prazni dovoljno, ako pražnjenje nije adekvatno jer se ona ne kontrahuje dobro, žuč postaje koncentovanija, što uzrokuje stvaranje kamenja – kaže za portal eKlinika ass dr sci. med. Dušan Popović, gastroenterohepatolog sa Klinike za gastroenterologiju Kliničkog centra Srbije.
Faktori rizika za pojavu kamena u žuči jesu pol, starost, genetika, kao i određena zdravstvena stanja. Stvaranju kamenja sklonije su žene, kao i gojazne osobe, a smatra se da i ishrana bogata zasićenim mastima i šećerima doprinosi pojavi i njenom razvoju. Sa starenjem se povećava šansa od pojave ovog zdravstvenog problema.
– Nasledni faktor je često uzročnik, a češće se javlja kod žena, kao i kod trudnica. Kamenju u žučnoj kesi sklone su gojazne i osobe sa povišenim nivoom holesterola – objašnjava dr Popović navodeći da je ova pojava češća kod osoba koje pate od nekih hroničnih bolesti koje pogađaju i jetru, poput dijabetesa, viroze jetre, kao i kod osoba sa povišenim trigliceridima.
Najčešće, u gotovo 80 odsto slučajeva, kamen u žučnoj kesi ne daje nikakve simptome. Tad često prolazi nezapaženo ili se dijagnostikuje slučajno, prilikom ultrazvučnog pregleda nekog drugog organa. I pojava žutice može, na primer, da ukaže na prisustvo kamenčića. Ali, kad se, pak, simptomi pojave, mogu da budu vrlo neprijatni.
Ako se kamen pomeri, može da blokira kanal, a njegovo prisustvo može da dovede do infekcije žučnih kanala. Pojava je često praćena jakim bolovima, koji mogu da onemoguće normalno funkcionisanje. Javljaju se žučne, bilijarne kolike, bolovi koji nastaju usled grčenja mišića zidova žučnih organa. Bolovi mogu da budu tako jaki da zahtevaju hitnu pomoć.
– Česti simptom su bilijarne kolike i bolovi pod desnim rebarnim lukom. Javljaju se najčešće nakon obilnih masnih obroka. Bolovi su jaki, često praćeni mučninom, povraćanjem, a neretko traju i po nekoliko sati. Može da se javi i povišena temperatura. Ukoliko se simptomi ispolje, potrebno je reagovati i obratiti se lekaru – kaže dr Popović.
Simptome treba shvatiti kao alarmni signal, jer ukoliko se oni zanemare, mogu da uzrokuju komplikovana stanja, poput upale žučne kese ili pankreasa. Tretman obično podrazumeva uklanjanje kamena iz žuči nehirurškom metodom poznatom kao endoskopska retrogradna holangiopankreatografija (ERCP).
– Ako se pojava na vreme ne prepozna i ne tretira, može da uzrokuje upalu žučne kese, perforacije, kao i pankreatitis. Kamen, takođe, može da prodre u žučne vodove i zbog toga su opasni baš mali kamenčići – objašnjava dr Dušan Popović.
Prema rečima gastroenterohepatologa, ako nema simptoma, odnosno prisustvo kamenja u žučnoj kesi ne uzrokuje nikakve tegobe, a dijagnoza jeste postavljena, može se tretirati lekovima koji pomažu njihovo razlaganje i izbacivanje. U terapiju se najčešće uključuju antiholinergijski lekovi, koji služe za suzbijanje grčeva, antibiotici i spazmolitici, biljni preparati koji sprečavaju spazam glatkih mišića.
Kod pacijenata koji nisu gojazni i kod kojih je očuvana funkcija žučne kese, a imaju manje od 3 kamena, radi se razbijanje kamena radiotalasima. Procedura se naziva litotripsija ekstrakorporalnim talasnim šokovima. Nakon što se kamen razbije na manje delove, nastaje pesak, koji se dalje izbacuje pomoću lekova, a procedura se obavlja u lokalnoj anesteziji.
Ukoliko, međutim, postoje jaki bolovi, treba zaboraviti na terapiju lekovima.
– Po pojavi simptoma, kamenje mora da se ukloni, laporaskopski ili operacijom – ističe dr Popović. Koja intervencija će biti preporučena zavisi od procene lekara, a veličina kamena nije presudna, jer je i malo kamenje jednako opasno, kao i veliko.
– Rađene su mnoge studije koje su pokazale da, ako se i sitno kamenje ne ukloni hirurški, već se pokuša razbijanje lekovima, često se javljaju recidivi. Iz tog razloga, često i ako su prisutni sitni kamenčići potrebno ih je odstraniti, hirurški ili laporaskopski, prema proceni lekara – zaključuje naš sagovornik dr Dušan Popović.