Sindrom suvog oka ili suvo oko jedan je od najčešćih razloga za posetu oftalmologu. Pacijenti se žale na osećaj stranog tela u očima, traže lek u kapima za oči koji mogu biti od velike pomoći, ali samo ukoliko su adekvatne. Lekari upozoravaju, da samoinicijativna primena kapi može u nekim slučajevima čak i da pogorša stanje.
Ukoliko se oči ne leče mogući su problemi s vidom, infekcija, a nekada i oštećenja rožnjače. Uz odgovarajuću terapiju, ipak, može lako doći do smanjenja simptoma ili čak potpunog nestanka problema.
Suvo oko nastaje usled nedostatka i/ili zbog prekomernog isparavanja suza. Dolazi do narušavanja suznog filma, koji pokriva površinu oka i tako vlaži oko i obezbeđuje jasan vid i zaštitu od štetnih uticaja iz spoljašnje sredine. Usled poremećaja suznog filma javljaju se nelagodnosti u vidu peckanja, žarenja u očima, toplote, grebanja, osećaja stranog tela i peska u očima, crvenila, osetljivosti na svetlost, vetar, klima uređaje, u težim slučajevima može biti prisutan i bol kao simptom.
– Nelečen sindrom suvog oka može biti opasan, jer dovodi do težih oboljenja usled kaskade inflamatornih odgovora nastaje začarani krug. Može doći do zapaljenja rožnjače kao i ulkusa na rožnjači koji se teško saniraju i neretko ostavljaju posledice na jasan i komforan vid – kaže za eKliniku dr med sci. oftalmolog Marija Bogdanović.
Ispitivanja su pokazala da 6 odsto ukupne populacije starije od 40 godina i 15 odsto starije od 60 godina, ima tokom života probleme koji su u vezi sa suvim okom.
– Cilj liječenja je održavanje pravilne vlažnosti u oku. Postoji danas veliki broj kapi, veštačkih suza i gelova, koji se koriste u supstitucionoj terapiji. Za primenu ove terapije obavezna je konsultacija sa oftalmologom. Pacijenti često samoinicijativno koriste kapi koje mogu i pogoršati simptome – objašnjava dr Bogdanović.
U lečenju suvog oka koriste se, kako kaže dr Bogdanović dva pristupa, ukoliko je smanjena vodena komponenta suznog filma, daju se kapi čiji je cilj supstitucija, prezervacija i stimulacija suza.
– Ukoliko je problem u lipidnoj komponenti potrebo je rešavati problem disfunkcije žlezda u kapcima, to jest, terapija se pored veštačkih suza sastoji i u održavanju higijene kapaka. Ukoliko su simptomi ozbiljniji u terapiju se uvode i kortikosteroidne kapi, a u težim oblicima suvog oka imunosupresivna terapija. Autologi serum, mukolitici (acetilcistein). Nekad je potreban i hirurški pristup. Lekar prepisuje terapiju i način upotrebe, dužan je da obavesti pacijenta o eventualnim neželjenim dejstvima kapi, kao i svim vrstama kapi. Na tržištu postoji veliki broj kapi, ali lekar na osnovu pregleda i dijagnostičkih procedura određuje koja je vrsta najidealnija za pacijenta – navodi dr Bogdanović.
Kako su suve oči kod većine pacijenata hronično stanje, uz pravu terapiju, izbjegavanja štetnih uticaja okoline i pravilnu ishranu, bolest se može držati pod kontrolom, tako da svi simptomi potpuno nestaju, ili se u krajnjem slučaju smanjuju, tvrde stručnjaci.
Kada radimo nešto, čitamo knjigu, gledamo film, spremamo ispit, dolazi i do vizuelne koncentracije i smanjena broja treptaja. Oftalmolozi ističu da bi u jednom minutu trebalo da trepnemo 15 minuta, kako bi se održavala dobra funkcija suznog filma.
– Uloga suznog filma je višestruka samim tim i njegov značaj. Suzni film ima veliku ulogu, mehaničku, u podmazivanju suznih kapaka, prilikom svakog treptaja suze se ravnomerno razlivaju preko prednje površine vežnjače i rožnjače. Održavanjem dobrog kvalitetnog suznog filma obezbeđuje se osnovna uloga rožnjače, kao prve refraktivne površine u procesu stvaranja jasnog vida. Suzni film smanjuje i rizik od nastanka infekcije prednje okularne površine oka, jer sadrži značajne protektivne i bakteriostatske proteine. Pomoću suznog filma odstranjuju se i metabolički produkti epitelnih ćelija rožnjače i vežnjače kao i eventualna strana tela u oku – kaže dr Bogdanović.
Etiološki suvo oko može biti uzrokovano primarnim oboljenjima samog očnog aparata ali i dejstvom spoljašnjih uticaja. Doktorka Bogdanović objašnjava da se suzni film sastoji iz tri komponente vodene, mucinske (formiranje gela) i lipidne.
– Primarna oboljenja odnose se na poremećaj u lučenju suznih žlezda, koji dovodi do smanjenja vodene komponente suznog filma, javlja se u sklopu mnogih autoimunih bolesti, kao što su reumatoidni artritis, bolesti štitaste žlezde ili alergijski konjunktivitis. Do problema može doći i kod dugotrajnog nošenja kontaktnih sočiva, posle hemijskih i mehaničkih povreda prednje površine oka, nakon laserske korekcije refraktivnih mana (može biti prolazno), upotrebom nekih lekova protiv alergija (antihistaminika), antipsihotika, antidepresiva, lekova sa konzervansima u toku menopauze, trudnoće, starosti –navodi doktorka.
Nedostatak ili smanjenje lipidne komponente suznog filma u očima može biti i posledica dugotrajnog boravka u zadimljenim, zagrejanim, klimatizovanim prostorijama, boravka u sredini sa suvom klimom i čestim vetrovima, do problema može doći i usled preteranog sedenja ispred digitalnih aparata.
– Lipidni sloj se može poremetiti i kod hroničnih ne tako retkih oboljenja kapaka, usled prekomernog rada sebacealnih Meibomovih žlezda u vidu zapaljenja istih, kao i kod mehaničkih problema sa kapcima u vidu uvrnutih put spolja ili unutra samih ivica kapka (entropiujum i ektropijum). U svim ovim slučajevima, poremećene su, uglavnom, sve komponente suznog filma u manjoj ili većoj meri – ističe dr Bogdanović.
Doktorka naglašava da su kod većine pacijenta suve oči hronično stanje.
– Uz pravu terapiju, izbjegavanja štetnih uticaja okoline i pravilnu ishranu, bolest se može držati pod kontrolom, tako da svi simptomi potpuno nestaju, ili se u krajnjem slučaju smanjuju – kaže dr Bogdanović.
Šargarepa nije jedina zdrava za oči, stručnjaci preporučuju i ribu, kao što su losos, tunjevina, sardina i skuša koje su bogate omega-3 masnim kiselinama. Preporučuje se gledanje u daljinu i zelenilo, ali i zeleno lisnato povrće, spanać, kelj i kupus, jaja, celovite žitarice, orašasto voće, riblje ulje.