Nepovoljne biometeorološke prilike uzrokuju poteškoće meteoropatama i hroničnim bolesnicima. Među meteorološkim prilikama koje najviše utiču na pogoršanje hroničnih bolesti ubrajaju se vrućine, hladnoća, nagla promena vazdušnog pritiska, vetrovi, naročito topli, magla ili smog. Posebno, ako nastupe naglo i u neuobičajeno doba godine. Razdražljivost, umor i nesanica su simptomi kod meteoropata koji prođu kada se vreme stabilizuje. Ali, kod hroničnih bolesnika, posebno kod osoba sa srčanim smetnjama dolazi do pojačanih tegoba, koje mogu biti opasne po zdravlje. S obzirom na to da sada, što bi se reklo, iz zime ulazimo direktno u leto bez pripremnog, pravog prolećnog perioda, dobro je biti na oprezu kaže za eKlinika portal mr. sci. dr Miroslav Sretić, internista.
Simptomi koje samo lekar potvrđuje ili odbacuje
– Simptomi su, kako ih opisuju pacijenti, stežući bol iza grudne kosti ili pritisak u grudima koji se širi i prelazi najčešće u levu ruku. Ponekad se osećaj teskobe premešta i u obe ruke, vrat, vilicu ili čak iza plećke. Intenzitet bola je od blagog do jakog i traje od 10 do 15 minuta – kaže dr Sretić i dodaje da ovakvi bolovi zahtevaju ispitivanje kod lekara. Sve navedeno, kako ističe, mogu biti simptomi srčanog udara koje samo doktor može da utvrdi ili isključi. Savet pacijentima pri pojavi ovakvih tegoba je da odmah pozovu službu Hitne medicinske pomoći.
Polovina ljudi na svetu oseća simptome promena vremena
Podaci govore da gotovo polovina ljudi na svetu oseća tegobe koje izazivaju nagle promene vremena.
– Hladnoća deluje na vazokonstrikciju, odnosno stezanje ili suženje krvnih sudova. Kod perifernih krvnih sudova osoba se slabije kreće, ne može da pređe razdaljinu uobičajeno, i dolazi do bolova u nogama. Tako dolazi i do stezanja krvnih sudova koji ishranjuju srčani mišić, koronarne krvne sudove – kaže dr Sretić. Upravo ovo može biti jedan od uzroka pogoršanja koronarne bolesti, pa čak može dovesti i do infarkta srca, dodaje naš sagovornik.
Prema rečima dr Miroslava Sretića, tokom letnjeg perioda, vrednosti pritiska su niže, jer toplo vreme donosi više znojenja i vazodilataciju krvnih sudova (širenje).
– Sve to pokazuje da je potrebno prilagođavati antihipertenzivnu terapiju godišnjim dobima, tj. treba smanjiti upotrebu diuretika, lekova za pojačano izbacivanje vode iz tela. Takođe, smanjuje se i doza lekova koji šire krvne sudove. Redovno se uzima propisana medikamentozna terapija. Međutim, ukoliko pacijent primeti da mu neki od lekova koje koristi ne prija, ili loše utiču na stanje njegovog organizma obavezno treba da se javi lekaru- savetuje dr Sretić.
Veoma je važno umereno vežbati / Foto: eKlinika
Saveti Svetske federacije za zdravlje srca
– recite NE pušenju
– smanjite unos slatkih napitaka i voćnih sokova – najbolje je piti vodu ili nezaslađene sokove
– umesto slatkiša jedite sveže voće
– alkohol konzumirajte u skladu sa preporučenim smernicama
– ograničite prerađenu hranu sa mnogo soli, šećerom i masnoćama
– fizička aktivnost najmanje 30 minuta dnevno, pet puta nedeljno, umerenim intenzitetom
Osobe u boljoj kondiciji mogu oko 75 minuta nedeljno voze bicikl, šetaju ili da plešu. Svaka fizička aktivnost je važna, čak i obavljanje kućnih poslova ili penjanje uz stepenice, jer svaki pokret je doprinos za očuvanje najvažnijeg mišića u telu čoveka – srca.
Dobro je ovo znati. Hvala vam