U većini slučajeva, ujedi i ubodi insekata i buba su česti i bezopasni. Međutim, kod određene grupe ljudi, oni mogu biti uzročnici infekcije ili zaraze nekom, takozvanom vektorskom zaraznom bolešću. Zbog toga osobe sa autoimunim bolestima, među kojima i one sa reumatoidnim artritisom, treba da budu posebno oprezne u izbegavanju ujeda, a ako do njih dođe, treba da brzu i staloženo da reaguju, dobro očiste mesto ujeda, ohlade ranu i izbegavaju češanje.
Šta su vektorske zarazne bolesti
Uzročnici vektorskih zaraznih bolesti su bakterije, virusi, ili paraziti koji neko vreme, pre nego što uđu u domaćina, provedu u vektoru i obično su to komarci, krpelji i različite druge vrste insekata. Nakon spoljašnjeg perioda inkubacije (vremena potrebnog da vektor postane zarazan), uzročnik se prenosi na osetljivog domaćina (čoveka ili životinju) ubodom ili ujedom, a ova stanja mogu biti potencijalno rizična za osobe koje boluju od reumatoidnog artritisa.
Oslabljen imunitet mamac za infekcije
Objašnjavajući razloge ove pojave, dr Ashira Blazer, reumatolog na Medicinskom fakultetu Langone u Njujorku, kaže da reakcije na ujede insekata i infekcije, kao posledica, mogu biti češće kod onih koji imaju oslabljeni imuni sistem. Zato osobe sa reumatoidnim artritisom, koje su na imunološkoj terapiji, poput biološke, treba da vode posebnu pažnju i da ih, ukoliko je to moguće, izbegnu. Prevencija upotrebom repelenata je najbolji vid odbrane, a evo šta ovi pacijenti treba da urad,e ukoliko do ujeda ipak dođe, kako bi umanjili potencijalne rizike od komplikacija.
Održavajte mesto ujeda čistim i dezinfikovanim
Kada dođe do ujeda, dobro očistite mesto vodom i blagim, neutralnim sapunom kako biste sprečili ulazak bakterija na mestu uboda.
– Najbolje je koristiti neki „mekši“ sapun i vodu, a izbegavati alkohol jer on može da isuši kožu, mada isto važi i za hidratantne kreme – kaže dr Lauren Eckert Ploch, dermatolog iz Centra za dermatologiju i rak kože u Augusti. Mirisi iz parfimisanih sapuna takođe isušuju kožu, a suvoća može da izazove jači svrab i time učini da ujed bude još neprijatniji.
Koristite hladne obloge i nemojte se češati
Burnija reakcija može da rezultira većim otokom i bolom. Ljudi koji imaju veće otoke obično su alergični na pljuvačku stenica, ali to se razlikuje od osobe do osobe. Dr Ploch kaže da hladni oblog stavljen na ugriz može da pomogne u smirivanju upale i bola. Možete pokušati i da mokar peškir stavite u zamrzivač na 15 minuta, da kesu neke zamrznute hrane zamotate u krpu ili peškir, ili to učinite sa kockicama leda.
Ako osećate svrab, obuzdajte se koliko god možete jer su ogrebotine glavni način na koji bakterije mogu da uđu u telo i izazovu infekciju. Čak i ako se češete potpuno čistim rukama, postoji opasnost da bakterija kontaminira lokaciju, a na rukama i prstima ih nosimo najviše. Ako bakterija uđe na mesto ugriza, može se razviti u infekciju koja će možda morati da se leči lokalnim ili oralnim antibiotikom.
Preparati koji mogu da pomognu
Tretmani preparatima bez recepta, poput kombinacija cinkovog i drugih oksida, gel-krema hidrokortizona ili lidokaina (lokalni anestetik), mogu da budu od pomoći u smanjenju svraba i sprečavanju oštećenja kože. Obavezno pratite uputstva gde i koliko često možete da ih nanosite. Ako se svrab nastavi i nakon lokalnog lečenja, ako je reakcija i dalje burna i ne prolazi, na šta ukazuje više zahvaćena regija inicijalnim otocima i crvenilom, možete da probate sa nekim oralnim antihistaminikom (difenhidraminon), sugeriše dr Ploch.
Kada kod lekara zbog inficiranog ili iritiranog mesta
Ukoliko ste sve sproveli kako je naznačeno, a simptomi jake reakcije su i dalje tu i ne prolaze, javite se lekaru. Simptomi o kojima je reč su:
- neprekidno oticanje, crvenilo ili bol
- slični simptomi koji se šire dalje od mesta ugriza
- pojava gnoja ili krvarenja
- osip, koji bi mogao da ukazuje na infekciju nekom vektorskom bolešću, poput Lajmske
- simptomi slični gripu, jer mogu da upozore na infekciju virusom groznice Zapadnog Nila ili Lajmske bolesti