AFib je vrsta aritmije koja pogađa gornje komore srca. Ovaj poremećaj srčanog ritma je obično povezan sa srčanom slabošću, oboljenjima srčanih zalistaka, šećernom i koronarnom bolešću, povišenim krvnim pritiskom… Atrijalna fibrilacija sama po sebi nije životno opasno stanje, ali se smatra opasnom zato što povećava rizik od moždanog udara, stvaranja krvnih ugrušaka i srčane insuficijencije.
U najčešće faktore rizika za razvoj atrijalne fibrilacije spadaju:
- Prekomerna težina
- Dijabetes
- Hipertenzija (visok krvni pritisak)
- Pušenje
- Konzumiranje alkohola
- Opstruktivna apnea (zastoji u disanju u snu)
- Visok holesterol
- Porodična istorija AFib
Mediteranska dijeta i maslinovo ulje dobro čine srcu
Američko udruženje kardiologa preporučuje pacijentima sa atrijalnom fibrilacijom da jedu hranu sa malo zasićenih masti, trans masti, soli i holesterola. Studija iz 2017. godine pokazala je da ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama može smanjiti gojaznost i hipertenziju. Kako su ovo faktori rizika za AFib, takve mere ishrane mogu preduprediti nastanak ove aritmije.
Takođe postoje dokazi koji ukazuju na to da mediteranska dijeta može pomoći u smanjenju rizika od AFib. Osim toga, prema studiji iz 2014, maslinovo ulje je najkorisniji deo dijete.
Pravilnom ishranom smanjuje se rizik od komplikacija
Jelovnik pacijenata koji imaju atrijalnu fibrilaciju, ali i svih osoba koje su izložene većem riziku od ovog stanja, treba da obiluje sezonskim povrćem, svežim voćem i maslinovim uljem. Njima se preporučuju posna mesa, mahom piletina i ćuretina, plava riba, integralne žitarice, mahunarke, orasi i semenke, jaja, obrano mleko, mladi sir… Šećer, industrijske namirnice, masno, prženo i pohovano meso, mesne prerađevine, ugljene hidrate i industrijske proizvode najbolje je da zaborave.
Kofein i energetska pića, pa čak i umeren unos alkohola, mogu da pogoršaju AFib, pa ih treba izbegavati.