Kako da pomognete osobi povređenoj u požaru

I ovo leto beleži se veliki broj požara, a samo u prvoj polovini prošle godine ukupno 51 osoba smrtno je stradala u požarima u stanovima, i taj broj je bio dvostruko veći nego u čitavoj 2019. godini. Nadležne službe zabeležile su krajem prošle godine 2.967 požara u stanovima u Srbiji, a u više od 90 odsto situacija krivac je ljudski faktor, najpre nepažnja i neadekvatan odnos prema uređajima i korišćenju plamena, kao i loše održavanje već starih i neispravnih instalacija. Požari su leti česti i na otvorenom, u toku godišnjih odmora, izleta ili boravaka u prirodi. Zbog toga je važno sa sobom imati makar minimum opreme iz kompleta za prvu pomoć, i biti osposobljen za pružanje iste dok nadležne službe ne budu u prilici da odreaguju.

Šta bi trebalo imati od sanitetskog materijala na poslu ili u prirodi

Poslodavac je dužan da obezbedi zidni ormarić ili prenosivu torbu za pružanje prve pomoći, koja mora da sadrži: sterilna kompresa od gaze, sterilne gaze u više dimenzija, kaliko zavoje, lepljive flastere, trouglu maramu, tzv. igle sigurnice (više komada), makaze sa zaobljenim vrhom, rukavice za jednokratnu upotrebu, pamučua vatu, nejodno antiseptičko sredstvo za kožu, kao i spisak opreme (specifikaciju).

U radnom okruženju, prvu pomoć povređenom ili naglo ugroženom, pruža zaposleni koji ima završeno osposobljavanje za pružanje prve pomoći. Oni koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom, moraju biti osposobljeni i da sami sebi pomognu, ukoliko im stanje to dozvoljava.

Ako govorimo o požarima u stanovima ili na otvorenom (šuma, izlet, kampovanje), nema razlike – trebalo bi da makar deo kompleta uvek imate sa sobom (sterilna gaza, zavoj, rukavice, antiseptik sredstvo).

Pokušajte da ostanete pribrani i objektivno procenite situaciju

Uslovi požara su uglavnom traumatični i izazivaju uznemirenost, zato je vrlo važno sačuvati „hladnu glavu“. Na trenutak ipak usporite, umirite disanje, osvestite postupke koje treba da primenite kako biste bili što oparativniji u cilju stabilizacija zdravstvenpg stanja i spasavanja života ugroženih. Zatim procenite koliko je mesto nesreće bezbedno i utvrdite šta je to što može da ugrozi i vas ili ostale prisutne (mehanička opasnost, izlivanje opasne tečnosti ili ispuštanje gasa, opasnost od eksplozije, požara, rušenja, zatrpavanja, dejstva električne struje…). Ako procenite da je potrebno, obavestite specijalizovane službe da otklone izvor opasnosti, i potražite pomoć od osoba u okruženju.

Kako da procenite da li je nekome život ozbiljno ugrožen

Najvažnije je da svakog povređenog utvrdite:

• da li je svestan
• da li mu je disajni put prohodan
• da li diše
• da li vidljivo jako krvari
• da li može da se pomera

Kome pružiti neophodne mere prve pomoći

Hitno pružanje pomoći potrebno je kod osoba sa srčanim zastojem, kada je osoba bez svesti, onih kojima je ugroženo disanje, i osobama koje jako krvare.

Ukoliko ustanovite da je nekome potrebna hitna medicinska pomoć, odmah obavestite nadležne hitne službe (hitnu pomoć, policiju, vatrogasce).

Informacije koje bi trebalo da im date pri prijavi su:

• ko zove (predstaviti se), odakle zovete i sa kog broja telefona
• gde se nesreća dogodila (dajte što precizniju lokaciju)
• šta se dogodilo (da li ima povređenih, da li preti veća opasnost od širenja požara
• koliko ima povređenih i da li je neko životno ugrožen

Takođe, trebalo bi da ostanete uz povređene i brinete o njima do dolaska hitnih službi. Ako ste stručno osposobljeni, a procenite da je potrebno, ukažite im osnovnu prvu pomoć.

Postupak sa osobom koja je u požaru ostala bez svesti

Najpre pokušajte da uspostavite kontakt sa povređenim, obratite mu se glasno i razgovetno sledećim pitanjima:

• Jesi li dobro?
• Da li me čuješ?
• Otvori oči!

Ako osoba ne reaguje, otvorite joj disajni put. To ćete uraditi na sledeći način:

• pritisnite čelo dlanom jedne ruke
• podignite vrh brade sa dva prsta druge ruke

Proverite da li osoba diše. Približite se licu povređenog, a potom:

• posmatrajte pokrete grudnog koša
• slušajte disajni šum
• osetite dah osobe na svom obrazu

Ako ugroženi diše, postavite ga u bočni položaj za oporavak i obavezno pozovite službu hitne pomoći. Obezbedite da disajni put bude prohodan i stalno pratite disanje.

Postupak sa osobom bez svesti i disanja – mere oživljavanja

Ako je osoba bez svesti i ne diše, odmah obavestite službu hitne pomoći i započnite mere oživljavanja (kardiopulmonalne reanimacije).

• izvršiti 30 pritisaka na grudni koš žrtve
• postaviti ruke na sredinu grudnog koša tako da dlan jedne ruke stoji preko drugog vašeg dlana, a da vam ruke budu opružene u laktu
• izvršite 30 pritisaka na grudni koš potiskujući ga za 5-6 cm, sa 100 do 120 pritisaka u 60 sekundi
• dajte dva udaha žrtvi veštačkim disanjem (zatvorite prstima nos žrtve, stavite svoja usta preko usta žrtve, uduvajte jedan svoj normalan udah, i ispratite da li se pri tome podiže grudni koš žrtve, pa sačekajte da se grudni koš spusti, zatim ponovite uduvavanje)
• nastavite postupak oživljavanja do dolaska hitne službe
• ponavljajte proceduru od 30 pritisaka na grudni koš i 2 uduvavanja „usta na usta“

Ako procenite objektivno da ne možete da izvedete postupak ili ne želite da dajete veštačko disanje, vršite masažu srca ritmičnim pritiscima na grudni koš žrtve brzinom od 100 do 120  pritisaka u 60 sekundi.

Ukoliko osoba jače krvari, primenite sve mere koje važe i za ostala krvarenja.

Kako se ispravno koristi sanitetski materijal

Rukovanje svim delovima opreme iz kompleta za prvu pomoć zahteva određenu pažnju zbog sterilnosti, prvenstveno gaze koja služi za pokrivanje površina rana. Pri korišćenju ne smete dodirivati onaj deo gaze koji se stavlja direktno na ranu.

Fiksiranje gaze obavljate zavojnom trakom tzv. kaliko zavoja ili trouglom maramom. Birajte onu veličinu gaze koja može da obuhvati površinu rane u celini. Ako je potrebno da pokrijete ranu ili opekotinu koje više krvari, koristite sterilnu gazu od 1/2 i 1 m zbog jačih upijajućih svojstava.

Kaliko zavoj je nesterilni sanitetski materijal a namena mu je fiksiranje materijala kojim ste pokrili ranu, da kontroliše krvarenje (kompresivni zavoj) ili da omogući imobilizaciju povređenog dela tela. Pri njegovoj upotrebi, birajte onu širinu koja odgovara veličini dela tela koji želite da previjete.