Dr Svetlana Vujović: Operacija promene pola nije hir, niti prosta operacija Foto: YouTube PrtSc/ Shutterstock
Transrodnost je dugo bila tabu tema u našem društvu, koja se nije ni spominjala ni u medicinskim udžebnicima. Situacija je nešto drugačija danas, jer u Srbiji sada oko 10 osoba godišnje promeni pol. Od 1989. godine operisano je 380 pacijenata, a naša zemlja postala je jedan od nekoliko vodećih centara za promenu pola u svetu.
Pojam transrodni definiše se kao nepoklapanje između individualno doživljenog i ispoljenog roda sa biološkim polom na rođenju. Rodna disforija se označava kao distres, koji je posledica ovog nepoklapanja, usled čega može doći i do socijalnog ili emocionalnog poremećaja. Istraživanja u oblasti rodnog identiteta, rodne disforije odnosno rodne inkongruentnosti su, zbog složene prirode fenomena, i kako sama nauka tvrdi, veoma komplikovana. Primećeno je da patofziologija u osnovi rodne disforije nije dovoljno razumljiva.
Nisu do kraja poznati mehanizmi usled kojih se javlja poremećaj rodnog identita. Velika grupa stručnjaka, zastupa stav da sve nastaje zbog složenih mehanizama u prenatalnom periodu i da je reč o urođenom stanju, kao što je boja očiju. Stanje se klasifikuje kao poremećaj, ali ima predloga da se svrsta u somatsku organsku šifru, kao što je na primer hermafroditizam.
Godine 1989. grupa doktora osniva Beogradski tim za polni identitet, koju su činili akademik urolog prof. dr Sava Perović, endokrinolog prof. dr Dragoljub Slijepčević, psihijatri primarjus dr Zoran Rakić i prof. dr dr Jovan Marić i kao mladi lekar tu je bila i endokrinolog prof. dr Svetlana Vujović. Ova grupa stručnjaka, počela je da zagovara tezu da je transrodnost biološki pojam, koji postoji od kada i čovek. Cilj je da se osobama, kod kojih postoje jasne indikacije, pomogne da promene pol.
– Velika većina njih vodi uobičajeni život, imaju partnere i nije im ova tema glavna preokupacija. Ima među njima ljudi različitih profesija. Predrasuda je da se bave prostitucijom. Sigurno ima i takvih, ali više je radnika, biznismena, ljudi sa uspešnim karijerama. Bitno je da čovek bude to što jeste. Kada sam jednog pacijenta pitala: „pa možete li pokušati da budete muškarac?“, on je odgovorio: „To je isto kao kada bih ja Vama rekao, hajde doktorka, pokušajte da malo budete muškarac“- priča za eKlinika portal ednokrinolog prof. dr Svetlana Vujović, Medicinski fakultet u Beogradu, načelnik Centra za endokrinologiju pola, Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Univerzitetskog kliničkog centra, predsednica Republicke stručne komisije za transrodna stanja, osnivač Beogradskog tima za polni identitet.
Prof. dr Vujović kaže za sebe da je „najbogatija Srpkinja“ koja je pomogla da više od 700 parova dobije decu, do danas su rođene 1003 bebe, voli da se bavi „nemogućim misijama“ i svim slučajevima koji izuskuju stalno učenje, vrhunsko medicinsko znanje, nemerljiv trud i pažnju. Kako objašnjava profesor dr Svetlana Vujović, operacija promene pola nije hir, niti prosta operacija, gde se jedan pol zameni drugim, već duboka potreba ljudi koji pate i osećaju se nesrećnim, jer pol njihovog mozga, nije u saglasju sa polom njihovog tela.
Tranzicija traje četiri godine, uobičajeno se posle jedne godine hormonske terapije radi hirurška intervencija. Svemu prethode detaljne provere pacijenta, posle pozitivnih odgovora dva psihijatra, pristupa se hormonskoj terapiji, koja je kako kaže prof. dr Vujović, doživotna i prilagođena posebno svakom pacijentu.
Kako dolazi do toga da neko, sa svim karakteristikama muškaraca ili žene, počne da oseća da pripada drugom polu, nije do kraja razjašnjeno. Neki stručnjaci smatraju da je ovo pitanje za Nobelovu nagradu.
– Postoji, prema dosadašnjim studijama, više hipoteza kako se javlja ovaj poremećaj. Sigurno sve nastaje u periodu formiranja pola od 8. do 12. nedelje od začeća. U ovom periodu, u centrima u mozgu, formira se muški ili ženski pol u psihičkom smislu. Očigledno u procesima, kada su uključeni muški polni hormon testosteron ili ženski estradiol, postoji poremećaj na nivou ili enzima ili izostanak nekih receptora na koje ovi hormoni deluju. Transrodnost je odlika kao što je i boja očiju – objašnjava prof. dr Vujović.
– U nekim zemljama se sve ovo plaća, a kod nas se operacije izvode uz podršku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Mada, u delovima sveta, doktori koji se usude da urade ovakvu intervenciju mogu da budu čak i ubijeni – navodi prof. dr Vujović i dodaje da ima i pomodnosti u svemu ovome.
– Možete u nekim državama, bez provera i konsulatacija sa stručnjacima, samo uz dovoljnu količinu novca odmah da promenite pol. Ima slučajeva da se pacijenti predomisle, pa se vraćaju u prvobitni pol. Koda nas se zahvaljujući dobrom timu psihijatara, koji daju preporuku, ovo ne dešava – naglašava prof. dr Svetlana Vujović. Kada je reč o toškovima operacije, kako kaže, Republički fond za zdravstveno osiguranje pokriva iznos od nešto više od 200.000 dinara, a pacijent učestvuje sa 35 odsto.
Transseksualizam predstavlja nesklad između genetskog, gonadnog i hromozomskog pola i osećaja pripadnosti polu. Nauka kaže, da postoje četiti tipa pola, a dr Vujvoć u razgovoru za eKlinika portal pojašnjava da je genetski pol ono što smo nasledili u momentu začeća i on je određen hromozomima, pa postoji muški tip hromozoma 46XY i ženski 46XX. Pol polnih žlezda je gonadni pol i određuje se na osnovu postojanja jajnika ili testisa. Treća vrsta je fenotipski pol na osnovu sekundarnih seksualnih karakteristika odnosno izgleda osobe.
Četvrti je pol mozga ili kako ta osoba doživljava sebe, kako se oseća. Kod velike većine osoba pol mozga je u skladu sa pethodna tri tipa pola, pa se žena oseća kao žena ili muškarac kao muškarac. Kod nekih ljudi četvti tip pola je u neskladu, pa se muškarac koji ima testise, brkove i bradu jednostavno oseća kao žena.
– Vidite da je sve s tom osobom u redu. Ima jajnike ili testise, sve odlike pola, oni nemaju ni jedan fiziološki poremećaj, hormoni su im u redu, a nalazi krvi pokazuju, na primer, ženske hormone i ženske hromozome, ali centri u mozgu im poručuju da ipak „to nije to“. Bilo je pokušaja psihoterapeuta da izmene osećaj pripadnosti polu, što je nemoguće, jer je psihički pol određen u trenutku spajanja spermatozoida i jajne ćelije i on je nepromenjiv – tvrdi prof. dr Vujović.
Zadatak endokrinologa je da uradi hormonske analize i isključi drugi endokrinološki poremećaj. Osobi koja se oseća kao žena, a ima telo muškarca, daju se ženski hormoni i obrnuto, objašnjava prof. dr Svetlana Vujović.
Posle određenog perioda, muškarac, koji prima ženske polne hormone, počeće da gubi dlake, doći će do rasta dojki, pojavljuju se obline, smanjuju se testisi, opada erektalna funkcija i obrnuto, kod žena, koje se osećaju kao muškarci počinju da rastu brada i brkovi, menja se struktura tela.
– Hormoni su veoma moćni. Osoba koja je kandidat za operaciju prolazi kroz drugi pubertet. Ove osobe se jednostavno već u detinjstvu osećaju bolje u drugom polu, pa se, na primer, osobe rođene kao žene igraju radije s dečacima, vrište ako roditelji hoće da im obuku suknju. Ima neshvatanja problema kod nekih lekara, ima roditelja koji hoće da ubiju decu. Imala sam slučaj osobe, odličnog đaka, koja je počela da upada u probleme i na kraju da razmišlja, u 14. godini o samoubistvu, jer oseća da pripada drugom polu. Ipak, ima i sve više razumevanja roditelja, koji ne žele da im deca pate – ističe profesor dr Vujović.
Pre terapije hormonima, kako objašnjava naša sagovornica, pacijentima se objasni da će uzimanjem „suprotnih“ hormona doći do prestanka rada polnih žlezda i da neće biti u mogućnosti da imaju svoje prirodno potomstvo.
– Ukoliko žele da budu biološki roditelji ostavljaju uzorak sperme ili jajne ćelije. Bilo bi izvodljivo da se u isto vreme uradi zamena polnih žlezda dve suprotne transseksualne osobe transplatacijom, ali morali bi da imamo usavršene lekove protiv odbacivanja. To je je još uvek budućnost i tada bismo mogli da govorimo o potpuno očuvanoj plodnosti kod osoba koje hoće da promene pol – objašnjava za eKlinika portal prof. dr Svetlana Vujović.
Kada se završi proces tranzicije, muškarac koji izgleda kao žena tako se i ponaša, zaljubljuje se u muškarca i uglavnom nije homoseksualne orijentacije. Može da ima seksualne odnose i doživi orgazam.
– Javnost najviše zanima kako je moguć seksualni odnos, ali moramo da shvatimo da smo svi različiti. Jedan pacijent koji ima višegodišnju vezu kaže mi da je za njega vrhunac ljubavi i seksa kada se drži za ruke s voljenom osobom i ćuti. Velika većina ima stabilne veze, izuzetno su posvećeni roditelji, ako imaju decu – navodi prof. dr Vujović.
Posle usklađivanja pola kome osećaju da pripadaju, sa izgledom genitalija pola, na osnovu medicinskog nalaza, osoba u matičnoj službi i pravno menja pol, hormoni se piju do kraja života i primenjuju posebno za svakog pacijenta. Profesor dr Svetlana Vujović kaže da su ove osobe, zbog redovnih kontrola u starijem životnom dobu, u prednosti nad svojim vršnjacima.
– Ne uočavaju se komplikacije koje se dovode u vezu sa padom nivoa polnih hormona, kao što su osteoporoza, ateroskleroza, psihičke promene. Nemaju tipičnu menopauzu, dva puta godišnje detaljno se kontrolišu, a nivo propisanih hormona usklađuje se sa starosnim dobom pacijenta – objašnjava prof. dr Vujović.
Transseksualne osobe tvrde da je termin „promena pola“ netačan, jer, kako naglašavaju, „ni jedan muskarac, nije promenio pol, niti je i jedna žena, bilo kada, promenila pol“. Ove osobe smatraju da to nije moguće ni na koji način. Tvrde da su osobe koje se leče od ovog teškog sindroma rođene kao muškarci i žene, sa prenatalnim fizičkim defektom i pogrešnim genitalijama.
Prema nekim podacima, smatra se da se među 100.000 ljudi u svetu rode tri osobe sa poremećajem rodnog identiteta. Svetska zdravstvena organizacija je 2019. zvanično uklonila transrodnost s liste mentalnih poremećaja, a rodna nepodudarnost se sada označava kao „izražena i uporna neusklađenost ili nepodudarnost između iskustvenog roda osoba i pola koji joj je pripisan po rođenju.“