Dr Svetislav Mališić: Oboljenje miokarditis je jako široko polje koje je veoma komplikovano za dijagnostiku Foto: Privatna arhiva/Shutterstock
Miokarditis je jedno od čestih oboljenja koje je u žižu interesovanja vratila infekcija covid 19. Ovaj zdravstveni problem može biti uzrokovan na mnogo načina, ali, uz pomoć preventivnih pregleda, savremene dijagnostike i lekarskih saveta, sa miokraditisom može normalno da se živi. Ono što je neprihvatljivo je da obolela osoba zanemari tegobe koje oseća i „zapusti bolest“. Jer, to jeste put ka mogućim komplikacijama i najgorem ishodu.
– Moj savet je da svako ko je preležao covid 19 treba da ode na kardiološki pregled, jer je dokazano da ova infekcija nije samo vezana za disajne organe, nego da je to multisistemska bolest koja može da zahvati više organa, a naročito srce. Zbog toga se ljudi sporije oporavljaju od covid 19, produžen im je oporavak, što se danas često naziva „postcovid sindrom“ i koji se dovodi u vezu sa potencijalnim oštećenjem srčanih ćelija zbog virusne infekcije – savetuje za eKlinika portal kardiolog dr Svetislav Mališić, specijalista interne medicine, subspecijalista kardiologije.
Pregledi na koje treba otići posle covid 19 infekcije su pregledi koji su sačinjeni od osnovnog fizičkog pregleda lekara specijaliste kardiologa, EKG pregleda, ultrazvučnog pregled srca i velikih krvnih sudova, osnovne laboratorijske analize krvne slike i biohemijskih parametara, smatra dr Mališić, nakon čega bi kardiolog imao kompletan uvid u trenutno stanje pacijenta i u zavisnosti od nalaza predložio adekvatnu terapiju ili dalju dijagnostiku.
– Ako nalazi nisu u redu, rade se i dopunske kardiološke,dijagnostičke procedure. Ako pacijent, na primer, ima poremećaj srčanog ritma, onda se radi Holtermonitoring rada srca u trajanju od 24 sata ili duže, ako je potrebno. Takođe, radi se i ergometrijski test, takozvani test fizičkim opterećenjem kojim procenjujemo funkcionalnu sposobnost srca da se prilagodi uslovima rada pod povećanim opterećenjem. I to je taj preventivni paket pregleda – totalni pregled srca, koji u 99 odsto slučajeva otrkiva postojanje nekog potencijalno skrivenog kardiovaskularnog oboljenja – objašnjava dr Svetislav Mališić.
Kada je reč o mladima i deci koja su preležala covid 19, situacija je malo drugačija. Klinička slika kod dece i mladih je blaža, nije zabeležena visoka stopa onih koji obole od upale pluća i drugih multisistemskih komplikacija, tako da deca praktično covid 19 preleže kao obično gripozno stanje i nemaju velikih posledica, objašnjava dr Mališić. Takođe, kako kaže, kod dece do sada nije opisan„postcovid sindrom“. Dakle, nije potrebno neko detaljnije kardiološko ispitivanje osim obaveznog pregleda izabranog lekara pedijatra.
– Preventivni kardiološki pregledi se preporučuje naročito za populaciju od 18. do 25.-30. godine života, jer su ljudi u ovom uzrasnom dobu još u fazi intenzivnog razvoja, kao i njihov imuni sistem, što ih čini prijemčivim za ovakvu vrstu infekcije kakva je covid 19.Pokazalo se i da sada, u ovoj fazi pandemije, da baš ova populacija najviše i oboleva od covid 19, jer ih je najmanje vakcinisano. Naročito se kardiološki pregled preporučuje onima koji žele da se bave sportom rekreativno, da nastave da idu u teretane, na primer…. Posle preležanog covid 19, prvo treba otići na preventivni kardiološki pregled, da kardiolog kaže kakva vrsta i koji stepen fizičkog opterećenja je povoljan i bezbedan za pacijenta – poručuje za čitaoce eKlinike dr Svetislav Mališić
S obzirom na to da se u poslednje vreme sve češće dešava da mladi ljudi umiru iznenada, od srčanih problema, dr Mališić naglašava da se sticajem okolnosti „sada sve povezuje sa covid 19, ali fenomen naprasne srčane smrti nama u kardiologiji je odavno poznat“.
– Kada se dogodi naprasna srčana smrt mi samo možemo da nagađamo šta je tim ljudima moglo da se dogodi. Postoji jedna kategorija oboljenja koja se ne može prepoznati na vreme i, nažalost, tek se uoči kada se dogodi smrtni ishod. Na svu sreću jako je mali procenat takvih slučajeva… To je, na primer, sindrom produženog QT intervala, nasledni poremećaj u spovođenju srčanog impulsa. Ova bolest je jako podumkla i vrlo se teško otkriva, jer su za njihovo otkrivanje potrebne kompleksne dijagnostičke procedure u koje su uključena i genetska ispitivanja. Zatim, imamo oboljenje koje se zove „aritmogena displazija desne komore“, koja takođe može da rezultira naprasnom srčanom smrću. Tu su dalje i srčana slabost, kardiomiopatije, urođene srčane mane, ishemijska bolest srca i mnoge druge koje ako se ne prepoznaju na vreme mogu da se završe fatalno – objašnjava za dr Svetislav Mališić.
Mnogo bolesti, kaže sagovornik eKlinike, može da dovede do sindroma naprasne srčane smrti. A zašto baš među mladim ljudima?
– Pa upravo zato što su oni najaktivniji u tom periodu života, zato što su tada ljudi u svom psihofizičkom maksimumu i ne obraća se mnogo pažnja na moguće prisustvo simptoma i znakova neke bolesti. To je period kada se i dešavaju ovakve neželjene situacije. Na sistematskom pregledu koje npr. izabrani lekari-pedijatri rade kod svakog deteta, jako je mala šansa da nešto promakne. Naravno, dešava se, ali su onda u pitanju retka i komplikovana stanja. Moj savet, kao lekara kardiologa, je da uvek kada iz jedne faze potpune fizičke neaktivnosti treba da se krene na neku rekreaciju, nije dobro odmah ići na treninge „na svoju ruku“. Uradite makar osnovni preventivni kardiološki pegled kako bi vam lekar rekao da li je u tom trenutku to za vas dobro i bezbedno ili ne – savet je sagovornika eKlinika portala.
Miokarditis je zapaljenje mišičnih ćelija srca, miokarda. Mnogo je uzroka za ovo stanje, ali danas, kada se kaže miokarditis – prvenstveno se misli na virusni ili bakterijski miokarditis. Postoji i grupa drugih stanja koje mogu da dovedu do bolesti mišićnih ćelija, a to su autoimune bolesti, podseća dr Mališić.
− Oboljenje miokarditis je jako široko polje koje je veoma komplikovano za dijagnostiku jer se retko javlja. U eri covid 19 infekcije, miokarditis je postao „popularan“, ako se može tako reći, jer se i po internetu mnogo piše o tome. Na primer, piše se i to da ga izazivaju vakcine. Ali, važno je da odgovorimo na pitanje „da li postoji zapaljenje mišićnih ćelija posle covid 19?“ Postoji! – ističe dr Svetislav Mališić.
− Sve u zavisnosti od kliničke slike. Ona može da bude različita, a u većini slučajeva su simptomi blagi, kao što je, na primer, zamaranje, možda pojava ubrzanog srčanog ritma, koji nije strašan i ne zahteva lečenje. Ali zato imamo i teže slučajeve koji se često završavaju srčanom slabošću, malignbim poremećajima srčanog ritma pa i sa onim najgorim – smrtnim ishodom. Dijagnistkuje se upravo pregledima o kojima smo pričali. Naravno, postoji i proširena dijagnostika kada se uzima krv za serološko-virusološke analize kojima se detektuje prisustvo virusa i antitela na viruse…- objašnjava sagovornik eKlinika portala dr Mališić.
Ima mnogo virusa koji su takoreći kardiospecifični, kako kaže dr Mališić, a najpoznatiji su Coxsacki virusi, Citomegalo virus, Epstein-Barr-ov virus, Parvovirus B-19, SARS CoV-2 virus koji izaziva Covid-19, Adenovirus itd….
– Nakon virusološko-seroloških analiza radi se dopunska kardiološka dijagostika, kao što je ekspertski ultrazvučni pregled srca, Holter monitoring rada srca koji se nosi od 24 sata do nedelju dana, ako su neke ozbiljnije aritmije u pitanju. I, na kraju zlatni standard u dijagnostici miokarditisa koji se zove endomiokardna biopsija. To je invazivna procedura pomoću koje se uzima isečak srčanog mišićakoji se šalje na patohistološku analizu da bi se neposredno u tom tkivu detektovalo prisustvo agensa koji je izazvao oboljenje srčanog mišića – ističe kardiolog dr Svetislav Mališić.
Kvalitet života sa miokarditisom zavisi od toga kakva je bila težina kliničke slike.U velikoj većini slučajeva se živi najnormalnije, kaže dr Mališić. Jedino, u toj akutnoj fazi miokarditisa savetuje se strogo mirovanje, a kada prođe akutna faza, kada se simptomi utišaju, kroz kontrolne preglede se proverava funkcionalnost srca i kardiolog propisuje dozirani rehabilitacioni tretman kojim se pacijent polako vraća normalnim aktivnostima.
− Ali, ako se bolest zapusti, ljudi rizikuju da dođe do veoma teških komplikacija koje obavezno i uvek završavaju malignim aritmijama, srčanom slabošću i akutnim popuštanjem srca, edemom pluća, i na kraju smrtnim ishodom… To nije sučaj samo kod miokarditisa, već i kod svih srčanih bolesti koje se zapuste. Jednostavno, krajnji ishod je smrt. Ali, lek postoji – a najvažniji lek je preventiva. Mislite na svoje srce, kako se negujete spolja, negujte se i iznutra, čak i mnogo više. Treba usvojiti malo strožiju „unutrašnju higijenu“, ne samo mentalnu, već i higijenu po pitanju životnih navika. Slušajte svoj organizam i svoje telo šta vam govori – neka su od upozorenja i saveta koje dr Svetislav Mališić daje čitaocima eKlinika portala.