Jak imunitet je garant dobrog zdravlja Foto: Shutterstock
Imuni sistem je mreža tkiva, ćelija i organa čiji je cilj da spreče štetne bakterije, viruse, gljivice i parazite da prodru u telo i tako ugroze zdravlje čoveka. Cilj dobrog imunog sistema jeste da otkrije uljeza i da ga brzo u efikasno uništi. Jak imuni sistem može biti najbolja zaštita od nekada najrazornijih bolesti,a s druge strane – oslabljen imunitet može biti krivac zašto se i od neke bezazlene kijavice ozbiljno razbolimo.
Zdravo telo je u stanju da zaustavi nevidljive neprijatelje, koji nadiru iz raznoraznih izvora na naše telo. Bolesti se najčešće prenose dodirom kože, seksom, udahom virusa, usled kašlja ili kijanja, ubodom insekata, upotrebom zajedničkog pribora za jelo i higijenu, kontaminiranom hranom ili vodom.
Najveći organ u ljudskom telu – koža, sprečava prodor bakterija, virusa i gljivica u ljudsko telo. Istu funkciju ima i deo oka (rožnjača) i tkiva koja oblažu pluća, bešiku i probavni sistem. Neka posekotina, ranica ili opekotina mogu da naprave otvor na koži i obezbede pristup virusima i bakterijama u naše telo.
Znoj na koži, suze u očima, sluz u nosu, onemogućavaju bakterije da lako prodru u organizam. Ove tečnosti sprečavaju nevidljive neprijatelje našeg zdravlja da prodru u telo, a u isto vreme sadrže i enzime koji nastoje da unište bakterije i viruse.
Limfni sistem je deo imunog sistema. Sastoji se od mreže limfnih sudova, koji prenose tečnosti ka srcu. Protokom limfe odstranjuju se mrtve ćelije, bakterije, virusi. Otpad se filtrira, prečišćava u malim limfnim čvorovima, a limfa se vraća u krvotok. Usled infekcije, nekada može da dođe do oticanja limfnih čvorova. Na primer, na vratu, kada imamo upalu grla ili kašalj.
Antigeni su markeri koje naš imuni sistem prepoznaje u borbi s virusima. Antigen reaguje s antitelima, ali ne stvara uvek antitela. Imunogeni su antigeni koji stvaraju antitela. Humani leukocitni antigeni (HLA) kodiraju na površini ćelije proteina odgovorne za regulaciju imuniteta.
Kada organizam naiđe na nepoznate antigene aktivira se urođeni imunitet, onaj koji smo dobili na rođenju. Naš imuni sistem vremenom stiče i druge načine na koje uči da nas zaštiti i tako nastaje stečeni imunitet, koji se postepeno razvija i specifično reaguje na svaki antigen. Ova vrsta imuniteta ima imuno „pamćenje“ ,to jest, sposobnost da pamti svaki prethodni kontakt sa određenim antigenom, ili da prepoznaje stranu materiju, čak i mnogo godina posle prvog dodira. Stečeni imunitet obezbeđuju antigeni – na primer od vakcine ili prehlade.
Koštana srž je važan deo imuniteta. Sastoji se od mekih masnih materija u kostima, gde telo stvara krvne ćelije. Tako nastaju i mnogobrojna bela krvna zrnca čiji je zadatak da nas odbrani od bolesti.
Fagociti su deo urođenog imuniteta – bela krvna zrnca koja štite telo, tako što fagocitozom uklanjaju štetne strane čestice, bakterije. Neutrofili su najčešći tip belih krvnih zrnaca. Oni su među prvima koji reaguju na problem. Neutrofili prerađuju loše ćelije, mogu identifikovati bakterije i sprečiti njihovo širenje. Makrofagi nastaju iz belih krvnih zrnaca monocita i deluju na neprijatelje u tkivima, ne i u krvi.
Pripadaju delu urođenog imuniteta, oni su bela krvna zrnca. Prirodne ćelije ubice, prepoznaju i hvataju abnormalne ćelije, na primer, raka – oštećuju ih i ubijaju. Oni su ključni igrači kada se prvi put zarazite nekim virusom.
Ove dve vrste ćelija su deo urođenog imuniteta, posebno kada se radi o alergijskim reakcijama. Bazofili se nalaze u krvi, a mastociti u tkivima. Kada ove ćelije naiđu na određene antigene (obično, bezopasne stvari koje vaše telo vidi kao pretnju), počnu da oslobađaju histamin i dejstvuju na ugroženo područje. U taj deo tela navire više krvi, i tako dolazi do upale i crvenila ili otoka, čiji je cilj da spreči širenje zaraze na ostale delove organizma.
Limfociti su bela krvna zrnca, borci protiv infekcija. Postoje dve vrste limfocita, T i B limfociti. T limfociti prepoznaju i razlikuju strane materije u organizmu i uništavaju ih, dok B limfociti regulišu stvaranje antitela. Rade zajedno na izgradnji stečenog imuniteta.
Jednom kada B ćelije očitaju antigen novog napadača, prave antitela, ubijaju ih ili označavaju kao problem. Antitelo se takođe može nazvati imunoglobulinom ili Ig.
T ćelije putuju kroz krvni i limfni sistem, čekajući da se aktiviraju. Obično će druga imunološka ćelija, kao što je dendritična ćelija, morati da razbije antigen. Ovo su odbrambene ćelije čiji je zadatak da pronađu i ubiju i moguće patogene ili inficirane ćelije. Uljeze uništavaju pomoću proteina na svojoj površini, koji imaju mogućnost da se povežu sa proteinima na površini nekog virusa.
Možete se razboleti kada telo prvi put naiđe na novi antigen i počne da uči kako da pravi antitela. B i T ćelije se nazivaju „ćelije pamćenja“ koje mogu prepoznati uljeza i brzo reagovati. B ćelije proizvode ciljana antitela koja napadaju virus, T ćelije mogu napasti samo ćelije zaražene virusom i tako dati ćelijski odgovor.
Više od 30 proteina, imaju domino efekat, jedni pokreću drugi i ubijaju označene bakterije. Ovi proteini uništavaju i lokaciju uljeza, tako da druge ćelije imaju mogućnost da ih unište. Pomažu antitelima da urade deo svog posla.
Citokini su proteini koji proizvode ćelije. Različite vrste ćelija mogu da stvore glasnike. Neki citokini pokreću i usmeravaju imuni odgovor. Oni daju informacije belim krvnim zrncima, gde da idu ili kako da unište određenu bakteriju ili virus. Citokini služe kao molekularni glasnici između ćelija.
Imunitet je tu da nas zaštiti i opomene da nešto nije onako kako bi trebalo da bude. Nekada se desi alergijski odgovor na kikiriki ili neku hranu. Autoimune bolesti izazivaju stanje u kojem imuni sistem napada vlastiti organizam, što može izazvati ozbiljne bolesti kao što su reumatoidni artritis, Kronova bolest, dijabetes tipa 1 i lupus.