Čvorići su česta pojava koja se otkriva na skenerskom snimanju pluća. Sam podatak da konzumirate duvan ili da imate istoriju pušača, trebalo bi da bude dovoljan da jednom godišnje uradite kompjuterizovanu tomografiju – skener (CT). Niska doza zračenja može biti dovoljna da pokaže određene promene, a to su najšešće upravo čvorići.
Da li su sve doze zračenja iste prilikom snimanja
Iako stručnjaci preporučuju aktivnim, ali i nekadašnjim pušačima da redovno obavljaju preventivne preglede pluća, većina to ne radi dok se ne pojave simptomi koji možda već ukazuju na razvoj neke bolesti. Kada lekari ustanove postojanje karcinoma pluća na CT skrining skenerskom pregledu pre nego što se kod pacijenta jave bilo kakvi simptomi, prognoze su neuporedivo povoljnije.
– Dokazi iz četiri velika klinička ispitivanja su pokazali da su visokorizične osobe koje su pregledane niskim dozama CT skeniranja bile u daljem praćenju sa nižim stopama smrtnosti od raka pluća – kaže dr Matthew Schabath, torakalni onkolog u Moffitt Cancer Center (Tampa, Florida). On kaže da postoje i veće, efektivne doze zračenja. Međutim, aparati novije generacije podrazumevaju kratkoktrajnu izloženost od samo nekoliko sekundi.
Sama procedura je jednostavna i njene prednosti su brojne. Najveća je svakako otkrivanje maligniteta u ranoj fazi.
Kako izgleda ova procedura
Tokom snimanja, pacijent mirno leži na leđima. CT skener se kreće iznad tela, snima i beleži snimke iz različitih uglova. Tehničar će vam objasniti kada bi trebalo da zadržite dah.
Procedura je potpuno bezbolna i traje najduže do pet minuta, a biće potrebno neko vreme da se očita snimak. Ako je nalaz pokazao da su vam pluća čista, trebalo bi da ste „mirni“ do sledećeg godišnjeg pregleda, ako se ne pojave neki uznemirujući simptomi.
Na skeneru se otkrivaju čvorići koji su uglavnom benigne prirode
Ako se na ovom pregledu pokaže da imate neki čvorić na plućima, to ne znači da imate rak. Prema podacima American Thoracic Society, čvorovi na plućima otkriju se kod polovine odraslih osoba koje urade rendgenski snimak grudnog koša ili CT skeniranje. Međutim, za manje od 5 odsto svih čvorova ili tačkica se ispostavi, odnosno potvrdi da su malignog tipa, i obično su posledica nekih starih infekcija, ožiljnog tkiva ili nekih preležanih bolesti.
To je ujedno i jedan od, ako tako može da se kaže, nedostataka ove metode, jer nešto što na skeneru izazove sumnju, ne mora, na sreću, da bude i potvrđeno dodatnom dijagnostikom. Zbog toga su ponekad pacijenti izloženi dodatnom stresu i finansijskim izdacima, iako je najvažnije, naravno, da maligniteta nema.
Šta ako se čvorić menja ili raste
Ako čvor nije maligne prirode, obično neće rasti, i onda se savetuje samo njegovo praćenje. Takođe, pretpostavlja se da čvorić koji ne raste tokom dvogodišnjeg perioda neće pretvoriti u rak.
Međutim, ako skener pokaže da se čvorić promenio ili porastao, i ako je njegov prečnik 9 milimetara ili veći, lekar kao dodatnu dijagnostiku može da predloži pozitronsku emisionu tomografiju (PET skener), kako bi se struktura videla još preciznije. U nekim slučajevima nalaže se biopsija (uzimanje uzorka sumnjivog tkiva radu testiranja na malignitet).
Suočavanje sa dijagnozom raka pluća
Jedan od mogućih ishoda je i da ćete dobiti dijagnozu raka pluća. To jeste zastrašujuće i jeste šok, ali je dobra vest da se tumori otkriveni na vreme (što je i najveća prednost preventivnih skenerskih pregleda), lakše leče. Razni vidovi terapije i napredak medicine povećali su dodatno stopu preživljavanja velikog broja pacijenata.
– Pokazalo se da su faktori povezani sa višom stopom preživljavanja ovih pacijenata prvenstveno promena životnih navika. To su zdrava ishrana, fizička aktivnost i vežbanje, održavanje normalne telesne težine. Preterani gubitak kilograma je štetan za pacijente sa rakom pluća, i naravno prestanak pušenja – kaže doktor Matthew Schabath.
Zracenje kod skenera je kao da ste 500 puta rendgenom snimili pluca, uopste nije bezazlena doza zracenja, previse je jednom godisnje…osim ako se ne detektuje neka promena pa se prati…