Kožna oboljenja mogu se javiti kao posledica poremećaja opšteg stanja organizma, ali i kao posledica spoljašnjih uticaja na kožu, a najčešće je u pitanju kombinacija obe okolnosti. Zbog toga se neretko govori o tome da je „koža ogledalo stanja organizma“. Kada se indikuje neophodnost biopsije kože, procedura podrazumeva uzimanje jednog delića kože čiju starost lezije, dubinu, površinu i vrstu lezije, kao i izbor načina uzimanja biopsije određuje isključivo dermatolog.
Neke promene se lako uočavaju, ali zahtevaju dodatnu dijagnostiku
– Promene u vidu izmenjene boje kože, vaskularizacije, bubuljica, čvorića, plikova, raznih atrofija, ranica, tvrdina kože, pigmentacija, perutanja sa ili bez tegoba (osećaj svraba, bola, pečenja, trnjanja…), pacijenti objektivno lako uočavaju i javljaju se dermatologu. Bolest zahvata različite slojeve kože, a proces inflamacije može da se odigrava i na krvnim sudovima malog, srednjeg ili većeg kalibra, kao i dublje, u potkožnom tkivu i mišićima. Većina bolesti na koži svojim rasporedom, izgledom, dužinom trajanja oboljenja ili subjektivnim doživljajem, pomaže lekaru da dijagnostikuje oboljenje. Naravno, postoje oboljenja koja ne moraju da se ispolje u svom punom obliku, uz stanja koja se primenom lekova ili masti zamaskiraju, što zahteva od nas dopunska laboratorijska (biohemijska, serološka, mikrobiološka) ispitivanja kao i biopsiju kože – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal specijalista dermatovenerologije dr Snežana Radanović.
Šta podrazumeva biopsija kože i kako se obavlja
Biopsiju kože indikuje dermatolog. To je jedna od dijagnostičkih procedura koja pomaže u postavljanju dijagnoze, naročito kod sumnje na postojanje više oboljenja.
– Pocedura biopsije kože podrazumeva uzimanje jednog delića kože, čiju starost lezije, dubinu, površinu i vrstu lezije, kao i izbor načina uzimanja biopsije, određuje dermatolog. Neke vrste biopsija zahtevaju uzimanje dubljih slojeva kože, potkožnog tkiva, masnog tkiva do fascije, kao i promena koje su suspektne na tumore kože. U tom slučaju, pacijente upućujemo hirurgu, jasno naglašavajući šta tražimo da se uradi. Biopsija kože se obavlja aplikovanjem lokalne potkožne anestezije koja trenutno deluje, te se prilikom intervencije ne oseća nikakva neprijatnost. Čitava procedura traje kratko, oko tridesetak minuta – navodi korake ovog postupka sagovornica eKlinika portala dr Radanović.
Vrste biopsije
Dr Snežana Radanović objašnjava da dermatolozi najčešće rade takozvanu punch biopsiju, koristeći instrument okruglog sečiva promera 2 do 6 mm, i opisuje da se pri tome dobija kružni, pravilni oblik bioptata, sa punom debljinom kože. To znači i da su svi slojevi kože zastupljeni: površni-epidermis, srednji-dermis i malo potkožnog tkiva-hypodermis, što je dovoljno patologu da ima uvid u stanje kože. Obično se, kako navodi naša sagovornika, koristi instrument promera 3 do 4m, hiruška pinceta i manji skalpel, te nakon završene intervencije ostane mala pravilna ranica, koja ne zahteva dodatno šivenje.
– Sledeći način biopsije je brijanje, odnosno shave biopsija, koju retko izvodimo i namenjena je površnijim lezijama na koži, za koju se koriste skalpeli ili žileti, a namenjena je analizi promena u epidermisu – najpovršnijem sloju kože (ne daje uvid u sve slojeve kože) – objašnjava dr Radanović.
Curetage je jedan od mogućih metoda uzimanja materijala za patohistološku analizu, i to je način gde se pomoću posebne kašike uzima promena sa kože i daje na analizu. Uglavnom se u ovom slučaju može slati materijal kod sumnje na masnu bradavicu. Inciziona biopsija se odnosi na uklanjanje veće i generalno dublje elipse kože, pri čemu se koristi sečivo skalpela. Obično se koriste i šavovi posle biopsije kako bi se privukle ivice rane. Indikuje se kod sumnje na bolesti koje zahvataju dublje slojeve kože (potkožno masno tkivo ili krvne sudove srednje veličine).
– Eksciziona biopsija podrazumeva uklanjanjanje lezije sa kože u celinii a kao tehnika se koristi kod sumnje na tumore kože, kada se u jednom aktu ukloni promena, da na patohistološku analizu i nakon rezultata, odlučuje o daljem protokolu tretmana – detaljno za eKlinika portal opisuje dr Radanović.
Komplikacije tokom biopsije su retke
Što se eventualnih komplikacija tokom uzimanja biopsije tiče, one su, navodi dr Snežana Radanović veoma retke, a neke od mogućih su:
- krvarenje – intraoperativno i postoperativno, naročito kod osoba koje uzimaju antikoagulantnu terapiju
- infekcije su moguće u 1-5 odsto slučajeva i to uglavnom kod ekscizionih biopsija, kod drugih su manje zastupljene (problem kod dijabetičara, imunokompromitovanih bolesnika, vena na nogama…)
- povrede nerava, zavisno od mesta gde se radi, pre svega biopsija kože lica i poleđina šake
- ožiljci, mogući naročito kod ljudi koji su skloni stvaranju keloida i to u predelu sredogruđa
- problem anestezije: moguća alergija na anesteziju, vazo-vagalni refleks koji dovodi do onesvešćivanja ili lupanja srca
- rascep šava – javlja se kod većih anestezija gde je napregnuta koža, naročito gde je izražena fizička aktivnost ili moguća infekcija na mestu reza
Šta se dalje događa sa uzorkom
Nakon učinjene biopsije kože, objašnjava sagovornica eKlinika portala, uzorak se stavlja u strogo obeleženu bočicu sa formalinom, uz propratni dokument koji pored opštih generalija podrazumeva maksimalne podatke vezane za opis kožnih promena (dužinu trajanja, raspored i lokaciju promena, uzrast pacijenta itd.). Transportuje se do laboratorije, fiksira parafinom i šalje na dalju obradu i histopatološku analizu. Ako se materijal šalje na imunološku fluorescenciju, materijal se, prema rečima dr Radanović, stavlja u transportne medije, zamrzava u tečnom azotu ili šalje „svež“ (postavljen na vlažni bris gaze u sterilnoj praznoj bočici).
– Dobijanje histopatološkog nalaza očekujemo nakon 7do 14 dana. Ponekad se to vreme produži, ako patolog zahteva dodatno ispitivanje (specijalna bojenja). Nalaz dobijen od histopatologa bi treblao da pomogne dermatologu da postavi krajnju dijagnozu oboljenja, što bi omogućilo dalje adekvatno lečenje – objasnila je u razgovoru za eKlinika portal dr Snežana Radanović.
