Menierova bolest je sasvim moguća dijagnoza ako vam se nekad desilo da dobijete iznenadne napade vrtoglavice ili ste ustanovili da slabije čujete. Uz sve to pojavi se i neobično zujanje u ušima, i sva ta stanja se javlaju više puta tokom jedne kalendarske godine.
Menierova bolest je ozbiljna, ali ne i fatalna
Šta je zapravo Menierova bolest, kod koga se javlja i koliko je opasna po zdravstveno stanje čoveka.
– Menierova bolest (Morbus Menierе) je hronični poremećaj u unutrašnjem uvu koji, iako ozbiljno narušava kvalitet života pacijenta, nije fatalna bolest. Karakterišu je četiri glavna simptoma – vrtoglavica, gubitak sluha, zujanje ili šum u uvu i osećaj punoće u uhu. Ime je dobila krajem 19. veka, u čast francuskog lekara Prosper Meniera (Prosper Ménière) koji je ovu bolest prvi opisao. Definiše se kao ponavljajuća, spontana, epizodična vrtoglavica praćena gubitkom sluha, punoćom i zujanjem u uvu – objašnjava za eKlinika portal profesor dr Branislav Belić, direktor Klinike za otorinolaringologiju, Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu.
Napadi vrtoglavice ukazuju na da postoji Menijerova bolest
Profesor Belić naglašava da Menierova bolest počinje iznenada, sa napadima vrtoglavice, koja je toliko dominantna da pacijent zaboravlja na prethodnu auru i zujanje u uvu.
– Vrtoglavicu pacijent opisuje kao osećaj da se okreće oko predmeta u prostoru ili da se predmeti i okolina okreću oko njega. U momentu napada prisutni su muka, gađenje, nagon na povraćanje, bledilo i hladan znoj. Pored vrtoglavice i šuma u uvu, prisutno je i oštećenje sluha perceptivnog tipa. Kod većine pacijenata napad Menierove bolesti traje 20 minuta ili duže, ali ne duže od 24 časa (prosečno 2 do 3 sata). Napadi se mogu desiti ili nekoliko puta nedeljno ili mogu biti razdvojeni nedeljama, mesecima ili čak godinama. Pri svakom sledećem napadu sluh sve više slabi i nikada se nakon prolaska napada ne vraća na prethodni nivo – naglašava profeor Branislav Belić.
Bolest poprima hronični tok, nagluvost postaje sve izraženija, a reakcija organa za ravnotežu sve slabija, dodaje dr Belić. Takođe, Menierova bolest se najšečće prvo javlja samo na jednom uvu, da bi dugim trajanjem zahvatila i drugo uvo.
Uzrok nastanka bolesti još uvek nepoznat
Profesor Branislav Belić ističe da uzrok ili uzroci nastanka Menierove bolesti nisu u potpunosti poznati. Smatra se, kako kaže, da je Menierova bolest idiopatsko oboljenje.
– Kako oko 50 odsto pacijenata navodi postojanje bolesti među najbližim rođacima, verovatno je porodična (genetska) predispozicija jedan od uzroka razvoja Menierove bolesti. Pretpostavlja se da do bolesti dolazi zbog poremećaja mikrocirkulacije u unutrašnjem uvu, što dovodi do povišenog endolimfatičkog pritiska u unutrašnjem uhu i hidropsalabirinta – pojašnjava dr Belić.
Menierova bolest nije isto što i Menierov sindrom
Profesor Belić podseća da treba razlikovati Menierovu bolest od Menierovog sindroma. Menierovu bolest, koja je idiopatska i kojoj se ne zna uzrok, treba razlikovati od Menierovog sindroma.
– Oba stanja su rezultat povećanog pritiska u endolimfatičkom sistemu unutrašnjeg uva (hidropslabirinta), ali se Menierov sindrom javlja sekundarno, kao posledica različitih procesa, koji ometaju normalnu proizvodnju i resorpciju endolimfe, kao što su bolesti metabolizma, endokrinološke abnormalnosti, vaskularnaoboljenja, hormonskidisbalans, psihogeni uzroci, alergija, trauma, različit lekovi, parazitske infekcije, autoimuna disfunkcija. Drugim rečima, Menierova bolest je endolimfatički hidrops nepoznate etilologije, a Menierov sindrom je endolimfatički hidrops uzrokovan nekim određenim stanjem – navodi za eKlinika portal dr Branislav Belić.
Menierova bolest je retka, ali i progresivna
Menierova bolest je relativno retko oboljenje. Profesor Belić podseća da je to i progresivna, hronična bolest.
– Na početku je jednostrana, mada se uoko 10 procenata slučajeva može manifestovati i kao obostrana. Sa progresijom bolesti oba uva bivaju zahvaćena kod više od 40 odsto pacijenata. Iako se javlja u skoro svim uzrastima, od dece starosti 4 godine pa do osoba starijih od 90 godina, tipično počinje u ranom i srednjem životnom dobu. Najčešće pogađa ljude od 40. do 60. godine života. Nešto češće oboljevaju žene – ističe dr Belić.
Konzervativne i hirurške metode lečenja
Kada je reč o metodama lečenja, s obzorim na to da se uzrok bolesti ne zna, ne postoji kauzalni lek kojim može da se izleči Menierova bolest.
– Primenjuju se brojne konzervativne i hirurške metode lečenja. Konzervativno lečenje ima za cilj smanjenje morbiditeta i sprečavanje komplikacija. Postoje lekovi za simptomatsku i za profilaktičku upotrebu. Primarni cilj u fazi napada Menierove bolesti je kontrola vrtoglavice, mučnine i povraćanja, jer su najmučniji za pacijenta. U tom smislu se ordiniraju antivertiginozni lekovi, antiemetici, antihistaminici, psihorelaksansi, kortikosteroidi. U profilaktičke svrhe mogu da se ordiniraju diuretici i lekovi slični diureticima, kao i periferni vazodilatatori. Takođe se primenjuju toksični antibiotici sa selektivnim delovanjem na unutrašnje uvo i blokatori kalcijumskih kanala – objašnjava za čitaoce eKlinika portala dr Branislav Belić.
Intratimpanična aplikacija kortikosteroida
Profesor Belić podseća i da se jedna od novijih metoda lečenja zasniva na intratimpaničnoj aplikaciji kortikosteroida (nedestruktivna metoda) i iliaminoglikozida (destruktivna metoda).
– Naravno, u fazi napada se obavezno preporučuje mirovanje u postelji. Generalno bi osobe koje pate od ove bolesti trebalo da promene način života. Moraju da ograniče unos soli, odnosno konzumiranje hrane i pića sa visokim sadržajem soli, jer ona zadržava tečnost. Sveukupno, preporuke su da se unosi manje od 2,3 gr natrijuma dnevno i da se unos ravnomerno rasporedi tokom dana. Takođe je veoma važno da se ograniči unos kofeina, alkohola i duvana, jer mogu da utiču na ravnotežu tečnosti u unutrašnjem uvu – naglašava dr Belić.
Čim se pojave prvi simptomi potrebno je uzeti lek
Kako bi se tokom epizoda napada Menierove bolesti smanjio njen uticaj na svakodnevni život, uputno je pacijentima dati nekoliko saveta. Kada osete vrtoglavicu potrebno je da odmah sednu ili legnu, kako bi prevenirali pad i moguće povrede. Što pre, čim osete prve simptome, treba da uzmu lek protiv vrtoglavice, mučnine i povraćanja. Trebalo bi da izbegavaju iznenadne pokrete, jako svetlo, gledanje televizije, rad na kompjuteru ili čitanje, jer to može da pogorša simptome. Od pomoći je da se fokusiraju na objekat koji se ne kreće. Odmor je obavezan tokom, ali i nakon napada.
Čuvati se padova i ozbiljnih povreda
Posle napada Menierove bolesti ne treba žuriti sa vraćanjem normalnim aktivnostima. Ljudi uvek treba da imaju na umu mogući gubitak ravnoteže i pad koji može da dovede do ozbiljnih povreda. Ukoliko ustaju ili hodaju treba da se pridržavaju ili da zatraže pomoć. Oprez treba da im bude uvek na umu. Ako ustaju noću, treba da koriste dobro osvetljenje. Ukoliko već imaju hronične problem sa ravnotežom, od pomoći bi bio štap za hodanje, kako bi se poboljšala stabilnost.
Hirurški tretman razara unutrašnji deo uva
Profesor Branislav Belić ističe da kada govorimo o hirurškom tetmanu, on se primenjuje ukoliko konzervativnim lečenjem ne može da se kontroliše bolest.
– Cilj hirurškog tretmana je razaranje vestibularnog dela labirinta uz očuvanje kohlearnog dela. Drugim rečima, razara se deo unutrašnjeg uva čiji poremećaj dovodi do vrtoglavice, a čuva se onaj deo koji je odgovoran za sluh. Najčešće se koriste dve metode: resekcija vestibularnog živca i dekompresija tj. drenaža endolimfatičnog sakusa. Kod pacijenata kod kojih je Menierova bolest uništila sluh, može da se uradi operacija pod nazivom labirintektomija, koja podrazumeva ablaciju svih obolelih organa unutrašnjeg uva. Pacijenti kod kojih je, bilo kojom metodom, učinjena vestibularna ablacija (intratimpanična aplikacija aminoglikozida, labirintektomija ili resekcija vestibularnog živca) upućuju se na vestibularnu rehabilitaciju kojom se ravnoteža ponovo kalibrira. Rehabilitacija se sastoji od fizikalne terapije i modaliteta radne terapije, a ima za cilj da pomogne pacijentima da nadoknade efekte poremećaja unutrašnjeg uva i da ih navikne na vestibularni gubitak – navodi kako izgleda operativni tok i rehabilitacija profesor Branislav Belić.
Menierova bolest je najneprijatnija na samom početku
Iako Menijerova bolest sama po sebi nije fatalno oboljenje, drugim rečima, iako se od nje ne umire, treba spomenuti da ukoliko nisu oprezni, oboleli zbog vrtoglavice mogu da padnu, što ponekad dovodi do teških povreda ili čak smrti.
– Glavna karakteristika Menierove bolesti je da on značajno narušava kvalitet života obolelog, čak toliko da izazivajući konstantni umor i stres može da prekine normalan život. Nepredvidiva i iscrpljujuća priroda vrtoglavice i progresivni i verovatno trajni gubitak sluha su najteži problem vezani za Menierovu bolest. Bolest je u stvari najneugodnija na svom početku. Kako napreduje, akutni napadi se zamenjuju sa konstantnom neravnotežom i progresivnim gubitkom sluha – naglašava dr Belić.
Tokom vremena Menierova bolest „sagoreva“
Kaže se da Menierova bolest “sagoreva” tokom vremena. Stanje pacijenta ima tendenciju da se vremenom spontano stabilizuje. Stopa spontane remisije je visoka.
– Više od 50 odsto pacijenata doživi spontanu remisuju u roku od dve godine od početka bolesti, a preko 70 odsto nakon 8 godina. Međutim, ova spontana stabilizacija ima i svoju cenu. Kod mnogih pacijenata ostaje kao posledica loša ravnoteža i slab sluh. Većina pacijenata kod kojih nije došlo do spontane remisije se sa uspehom leči konzervativnim tretmanom, a hirurško lečenje je potrebno samo u 5 do 10 odsto slučajeva – zaključuje profesor dr Branislav Belić.
Meni je kod ovog zla pomoglo vežbanje yoge za kičmu. Pokušajte, nije teško. Isto tako imate na netu ceo niz vežbi za vratnu regiju.