-Za zdravlje srca neophodne su različite vežbe, prvenstveno one aerobne i vežbe snage, a ne bilo koja fizička aktivnost. Zagrevanje i istezanje neizostavno idu uz njih, jer pružaju dobru osnovu za efikasnije izvođenje aerobnih vežbi i vežbi snage – navodi prof. dr Keri Stjuart (Kerry Stewart) sa prestižnog istraživačkog univerziteta Džons Hopkins iz Baltimora.
Aerobne vežbe
Kako deluju: Aerobne vežbe poboljšavaju cirkulaciju što rezultira smanjenjem krvnog pritiska i normalizovanjem pulsa. Aerobne vežbe takođe smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2, pacijentima s dijabetesom pomažu u regulisanju nivoa glukoze u krvi.
Primeri: brzo hodanje, trčanje, plivanje, vožnja bicikla, tenis, preskakanje vijače. Kada lekari preporučuju najmanje dva, dva i po sata umerene fizičke aktivnosti nedeljno, oni misle upravo na aerobne vežbe.
Koliko često: U idealnom slučaju treba vežbati najmanje 30 minuta dnevno, najmanje pet dana u nedelji.
Vežbe snage i otpora
Kako deluju: Vežbe snage i otpora idealne su za gojazne osobe, posebno one sa salom na stomaku, koje povećava rizik od srčanih oboljenja. One pomažu u smanjenju masti i stvaranju mišićne mase. Istraživanja pokazuju da kombinacija aerobnih vežbi i vežbi snage može da pomogne u podizanju HDL (dobrog) holesterola i snižavanju nivoa LDL (lošeg) holesterola u krvi.
Primeri: Vežbanje sa ručnim tegovima i bučicama, vežbanje na spravama koje pružaju otpor, vežbanje sa trakama sa otporom, sklekovi, čučnjevi i zgibovi.
Koliko često: Najmanje dva puta nedeljno, a idealno bi bilo dva puta po dva vezana dana nedeljno.
Vežbe za zagrevanje i istezanje
Kako deluju: Vežbe fleksibilnosti, poput istezanja, čuvaju mišiće i kosti, predupređuju bolove i povrede zglobova. Ovim vežbama se obezbeđuje pokretljivost tela bez koje nema ni aerobnih vežbi, ni vežbi snage.
Koliko često: Svaki dan i pre i posle drugih vežbi.