Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Diskarioza može da bude uvod u rak grlića materice, upozorava dr Snežana Žujković

Piše: Danijela Tadić
8:57 - 02. 12. 2021.

Diskarioza je stari naziv za cervikalnu intraepitelnu neoplaziju, koja može biti blagog, umerenog ili težeg stepena, zato ne treba propuštati godišnji sistematski ginekološki pregled

diskarioza Dr Snežana Žujković: Redovni ginekološki pregledi najbolja preventiva Foto: Privatna arhiva/ Shutterstock

Diskarioza je patološka promena na epitelu grlića materice. Stanje uglavnom nije praćeno karakterističnim simptomima i može se otkriti samo kolposkopskim pregledom. Ukoliko se promene uoče u ranoj fazi potpuno su izlečive. Nažalost, ova bolest nekada može biti uvod u rak grlića materice. Bol, stalno krvarenje, pojava krvi posle odnosa ili masivno krvarenje mogu značiti da je bolest uznapredovala.

Diskarioza i rak grlića materice izazvani su HPV virusom

Diskarioza je stari naziv za cervikalnu intraepitelnu neoplaziju (CIN), koja može biti blagog (CIN 1), umerenog (CIN 2) ili težeg stepena (CIN 3).

Diskarioze nisu maligne (zloćudne) promene, ali vremenom, ukoliko se ne leče,  mogu dovesti do raka grlića materice. Mogu se otkriti tokom godišnjih sistematskih ginekoloških pregleda, kada se radi kolposkopija i uzima Papanikolau bris. Glavni faktor rizika za nastanak diskarioza i karcinoma grlića materice je HPV virus – kaže za portal eKlinika specijalista ginekologije i akušerstva dr Snežana Žujković.

Srbija je 2002. godine imala najveću stopu karcinoma grlića materice u Evropi. Usledile su mnogobrojne edukacije, ali i promocije i podsećanje žena da redovno idu na ginekološke preglede. Prema poslednjim podacima, Srbija je u Evropi na petom mestu po broju obolelih, a na trećem, po broju preminulih žena od raka grlića materice.

HPV infekcija uglavnom spontano prolazi

Humani papiloma virus (HPV) jedan je od najrasprostranjenijih virusa. Zaražene osobe nemaju specifične simptome, veruje se da se većina seksualno aktivnih osoba može zaraziti nekim od tipova ovog virusa.

– Postoji više od 120 tipova HPV virusa. Tip 16 i 18 smatraju se odgovornim za oko 70 do 75 odsto svih karcinoma grlića materice. HPV virus je jako rasprostranjen, naročito kod osoba mlađih od 30 godina. U većini slučajeva, HPV infekcija spontano prolazi, bez bilo kakvih tegoba i simptoma za 6 do 24 meseca. Prenosi se seksualnim putem i smatra se da je čak 80 odsto svetske populacije u nekom trenutku u životu imalo HPV virus – objašnjava dr Žujković.

Progresije displazija (diskarioza) uzrokovane brojnim razlozima

Infekcija HPV virusom nije dovoljan faktor rizika za nastanak raka grlića materice, jer kod skoro 90 odsto žena virus spontano nestane pre tridesete godine života.

Samo dugotrajna, uporna infekcija visokorizičnim tipovima virusa, kao što su to 16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52 i slično, udružena sa drugim faktorima rizika može dovesti do raka grlića materice. Faktori rizika koji zajedno sa HPV infekcijom mogu dovesti do progresije displazija (diskarioza) u karcinom, su pušenje, dugogodišnja upotreba oralnih kontraceptiva, imunosupresija (HIV, transplantacija organa), loši socio-ekonomski uslovi života, genetika, rano, pre 16. godine stupanje u seksualne odnose, česta promena partnera, ili promiskuitet partnera – navodi dr Žujković.

Doktorka nam predočava podatke, na osnovu kojih se procenjuje da je displazija, cervikalne intraepitelne neoplazije (CIN) u opštoj populaciji oko 1, 7 odsto. Od ovog broja, 0,9 odsto su blage displazije, dok je teških displazija oko 0,3 odsto.

Kada se radi kolposkopija i Papa bris?

Redovan ginekološki pregled najbolja je preventiva. Stručnjaci naglašavaju da kolposkopiju i Papanikolau bris, treba uraditi jednom godišnje, najbolje između 8. i 16. dana ciklusa. Tri dana pre ginekološkog pregleda ne treba imati odnose, niti koristiti vaginalnu terapiju. Ukoliko postoji pojačan vaginalni sekret, poželjno je uraditi briseve.

–  Infekciju treba izlečiti, jer ona može uticati na ishod PAP testa. U slučaju da pacijentkinja pije antibiotik, koji se uzima obavezno uz probiotik, treba sačekati da se terapija završi, pa onda obaviti pregled. Žene koje godinama imaju uredan ginekološki nalaz i uvek uredne Papanikolau briseve, mogu pregled obaviti i jednom u dve do tri godine. Sa druge strane, ukoliko postoje promene na grliću materice, pregledi se obavljaju češće, na 4 do 6 meseci. Između uzimanja dva PAP brisa mora proći najmanje šest nedelja – objašnjava dr Žujković.

pap test

Foto, arhiva dr Žujković, Uzimanje PAP-a brisa četkicom

Senzitivnost samog PAP testa je od 50 do 80 odsto, kaže dr Žujković, ali i dodaje da kolposkopija i PAP bris, zajedno, mogu otkriti do 98 odsto svih patoloških promena na grliću materice.

Šta stručnjacima ukazuje na težinu lezije?

Doktorka objašnjava za portal eKlinika, de je kolposkopija optička metoda gde se pod spekulumom grlić posmatra kroz uveličavajuće staklo, a prebojavanjem njegove površine različitim rastvorima (fiziološkim rastvorom, tri procentom sirćetnom ksilenom i jodom) sagledavaju se promene koje se pri tome pojavljuju.

– Diskarioza (CIN) se tokom kolposkopije može videti kao atipična zona transformacije. Nakon primene sirćetne kiseline mogu se pojaviti ograničena beličasta polja manjeg ili većeg intenziteta bele boje (AW epitel). Intenzitet boje ukazuje na težinu CIN  lezije. Nakon primene joda, na mestu displazije, mogu se pojaviti svetla polja na površini grlića. Papanikolau bris je citološki razmaz na pločici (uzorak ćelija koji se uzima sa površine grlića materice četkicom), zatim se boji i posmatra pod mikroskopom. Mikroskopsko očitavanje pločice radi patolog, pa se daje dijagnoza za PAP test – kaže dr Žujković.

Kada diskarioza može spontano da prođe?

Papa test 3a grupe, daje podatak da su prisutne atipične ćelije neodređenog značaja i ide u prilog displaziji. Rezultat 3b upućuje na disakriozu lakog (CIN1) ili srednjeg stepena (CIN2). Papa test 4. grupe upućuje na diskariozu teškog stepena (CIN3), a 5. grupe na diskariozu teškog stepena, invazivni karcinom.

-Danas se zna da je CIN 1, posledica HPV infekcije i da će u najvećem broju slučajeva spontano regredirati, to jest, proći. Do spontane regresije promena doći će kod 44,3 odsto pacijentkinja u toku godinu dana. Uz adekvatno lečenje taj procenat može biti i mnogo veći i dostići 80 do 90 odsto. I ovde je potreban intenzivan nadzor jer će se 0,6 odsto promena pogoršati do intraepitelne skvamozne lezije visokog stepena (HSIL) ili umerene, ili teške diskarioze, a 0,1 odsto slučajeva do raka grlića materice – objašnjava za eKlinika portal dr Snežana Žujković i dodaje da PAP test 3a grupe, zahteva pažnju i češće kontrole. Kod pacijentkinja starijih od 35 godina savetuje se HPV test kojim se radi trijaža za dalji protokol lečenja.

– Ukoliko se ove promene ne leče, za dve godine, u 15 do 30 slučajeva, mogu progredirati u CIN 2, a kod 8 do 9 odsto pacijentkinja u diskariozu teškog stepena CIN 3 – kaže dr  Žujković.

Kada se radi biopsija?

U zemljama EU organizovan su preventivni skrining pregledi za rak grlića materice, medicinska sestra uzima uzorak sa grlića materice; i to HPV test za starije od 30 godina, a za pacijentkinje mlađe od 30 godina, PAPa bris.

-Ukoliko kod starijih pacijentkinja uzorak pokaže prisustvo visokorizičnog HPV virusa, radi se i PAP test. Po pristizanju oba rezultata, pacijentkinja odlazi na kolposkopiju kod ginekologa. Lekar u skladu sa rezultatima HPV testa, PAPa brisa i nalaza kolposkopije, procenjuje treba li da se radi biopsija. Ukoliko je biopsija potrebna radi se odmah u lokalnoj anesteziji. U Engleskoj se, na primer, kolposkopijom mogu baviti ginekolozi čija je tačnost biopsija veća od 75 odsto – kaže dr Žujković.

Šta ako žena nije rađala?

Ukoliko se uradi biopsija, a histopatološki nalaz bude CIN 2 ili  CIN 3, kod starijih pacijentkinja koje su rađale savetuje se konizacija, postupak prilikom kojeg se uklanja deo grlića materice u obliku konusa ili kupe.

Kod mladih pacijentkinja, koje nisu rađale, konizacija se savetuje kod nalaza CIN 3, a nalaz CIN 2 u skladu sa kolposkopskim nalazom, pažljivo se prati po protokolu, jer se kod mladih pacijentkinja stanje može popraviti. Ukoliko nakon konizacije histopatološki nalaz ukaže da promena nije uklonjena u celosti, savetuje se rekonizacija. Ove intervencije na grliću materice se u Srbiji rade uglavnom u lokalnoj ili kratkotrajnoj intravenskoj anesteziji – ističe dr Žujković.

Doktorka posebno ističe da se kod mladih pacijentkinja koje nisu rađale, a koje imaju CIN 1 (blagu displaziju), stanje kolposkopski prati od strane iskusnog lekara i leči. Takav nalaz, blage displazije ukazuje uglavnom na prolaznu HPV infekciju.

Diskarioza i mere prevencije

Doktorka Žujković kaže da je HPV vakcina primarna prevencija, koja štiti od visokorizičnih virusa, koji su osnovni preduslov za rak grlića materice.

– Ona štiti ne samo od karcinoma grlića materice već i od karcinoma, grla, anusa, penisa,  genitalnih bradavica i sličnih stanja. Savetuje se dečacima i devojčicama od 9 do 26 godina, odnosno pre stupanja u seksualne odnose. Mnoge države imaju organizovane besplatne programe imunizacije dece. U Srbiji je dostupna četvorovalentna HPV  vakcina Gardasil, koja obuhvata četiri tipa virusa (HPV 6,11,16,18). Ona štiti od virusa 16 i 18 koji najčešće izazivaju karcinom  grlića materice i od virusa 6  i 11, koji izazivaju genitalne bradavice. Ova vakcina se može dobiti u Gradskom zavodu za javno zdravlje, ali nije besplatna. Cena jedne doze je oko 13. 000 dinara, a potrebne su 2 do 3 doze u zavisnosti od godina – objašnjava dr Žujković.

Doktorka ističe i da mnoge zemlje Evropske unije, kao i Velika Britanija, Turska, SAD, Australija, imaju organizovane preventivne preglede ili skrining preglede za rak grlića materice, rak dojke i rak debelog creva.

U tim zemljama organizovani skrining za rak grlića materice uglavnom podrazumeva primarni HPV test (ređe PAP test) a nakon toga u skladu sa nalazima i kolposkopiju. Kada je HPV test u pitanju  u nekim zemljama se razvija mogućnost da žena sama sebi uzme uzorak za HPV test i pošalje ga u lokalnu laboratoriju – kaže dr Žujković.

Redovni pregledi otkrivaju promene u ranoj fazi i dovode do izlečenja

Redovni godišnji ginekološki pregledi, kako dodaje dr Žujković ne mogu sprečiti nastanak displazija, ali mogu otkriti promene u ranoj fazi, čijim lečenjem ili uklanjanjem dolazi do potpunog izlečenja.

Sa ciljem prevencije infekcija i jačanja lokalnog vaginalnog imuniteta, nekada se savetuje vaginalna terapija kao i njena preventivna primena (vaginalni probiotici, Laktobacili, fitovaginalete na bazi kantariona, propolisa, nevena i slično) – navodi dr Žujković.

Ona i poziva mlade ljude da se pre stupanja u seksualne odnose konsultuju sa ginekologom radi rešavanja određenih nedoumica. Lekar će dati savet o merama prevencije i bezbednom seksualnom ponašanju. Nakon stupanja u seksualne odnose treba obaviti ginekološki pregled najkasnije do godinu dana, a potom ići na redovne preglede koji mogu sačuvati život, kaže dr Snežana Žujković, edukator iz oblasti kolposkopije, sertifikovan od strane Evropskog udruženja za kolposkopiju i cervikalnu patologiju. Supervizor je za tumačenje PAP briseva, bila je nacionalni koordinator za skrining raka grlića materice na projektu Evropske unije i Ministarstva zdravlja Srbije.

TEME:
Marija
14:11, 26. 10. 2022. Odgovori

У тексту пише да ЦИН 3 се дешава када је ПАПА 4. Пошто сам скоро имала проблем који сам наравнно решавала у Фронту а и колико знам ЦИН3 је код 3б групе ПАПА.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend