Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Nizak nivo holesterola takođe može da bude zdravstveni problem

Priredio/la: J. M.
14:30 - 06. 12. 2021.

Nizak nivo holesterola dobar je, na primer, za osobe koje imaju srčana oboljenja ili rizik moždanog udara

nizak holesterol Foto: Shutterstock

Uglavnom se povišen holesterol u krvi prepoznaje kao ozbiljan zdravstveni problem jer može da izazove povišeni krvni pritisak, srčana oboljenja, moždani udar… Ali, da li je moguće da imamo i opasno nizak nivo holesterola, da i to negativno utiče na zdravlje? Nauka kaže – da. Holesterol može da dostigne veoma niske granice i da to itekako može da utiče na zdravlje. Nivo holesterola koji se smatra preniskim je holesterol lipoproteina niske gustine (LDL) niži od 40 mg/dL i holesterol lipoproteina visoke gustine (HDL) niži od 40 mg/dL.

Šta je holesterol?

Holesterol je tip masti koji se nalazi u krvi i neophodan je telu za održavanje strukture i fluidnosti ćelijskih membrana. Takođe je odgovoran za sintezu polnih hormona, vitamina D i žuči, koji su telu potrebni za varenje.
Holesterol se deli na različite tipove na osnovu relativnih proporcija masti i proteina u lipoproteinima:
− lipoprotein niske gustine (LDL) holesterol
− lipoprotein visoke gustine (HDL) holesterol
− ukupni holesterol
− ne-HDL holesterol (ukupni holesterol minus HDL holesterol)
− holesterol lipoproteina veoma niske gustine (VLDL).

HDL holesterol se naziva „dobrim“ holesterolom jer apsorbuje holesterol i nosi ga nazad u jetru, čime se smanjuje rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara.
LDL holesterol se smatra „lošim“ jer povećani nivoi mogu da suze arterije i da uzrokujui blokade, povećavajući rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.

Zašto je nizak nivo holesterola opasan?

Iako se uvek naglašava da je bolje imati nizak nivo holesterola, nivo holesterola koji je  prenizak takođe može da bude problematičan, iako istraživanja još uvek nisu ubedljiva. Lekari još uvek pokušavaju da saznaju više o vezi između niskog holesterola i zdravstvenih rizika. Ne postoji konsenzus o tome kako definisati veoma nizak LDL holesterol, ali nauka se slaže u tome da bi se LDL smatrao veoma niskim ako je njegova vrednost manja od 40 miligrama po decilitru krvi.

Dakle, potencijalni rizik od snižavanja LDL holesterola na veoma niske nivoe nije potvrđen, a njegova povezanost sa određenim zdravstvenim rizicima je još uvek predmet rasprave naučnika. U nekim slučajevima nije jasno da li nizak holesterol uzrokuje zdravstveni problem ili je obrnuto. Na primer, ljudi sa depresijom mogu imati nizak nivo holesterola, ali nije dokazano da snižavanje holesterola uz terapiju statinima izaziva depresiju.
Međutim, prednosti snižavanja ukupnog i LDL holesterola su opširno dokazane, posebno kod osoba sa srčanim oboljenjima ili sa visokim rizikom od srčanih oboljenja ili moždanog udara, objašnjavaju naučnici sa čuvene američke klinike Mayo.

Kada je nivo LDL holesterola prenizak, to može dovesti do povećanog rizika od zdravstvenih problema kao što su rak, depresija, anksioznost i kardiovaskularne bolesti. Prenizak nivo LDL holesterola tokom trudnoće može povećati rizik da bebe po rođenju ima veoma malu težinu ili da dođe do prevremnog porođaja. Takođe, kada je nivo HDL holesterola prenizak, to može povećati rizik od ateroskleroze, kada arterije otvrdnu, kao i od kardiovaskularnih bolesti poput srčanog i moždanog udara.

Šta uzrokuje opasno nizak nivo LDL holesterola?

Nizak nivo LDL holesterola može biti uzrokovan genetskim faktorima (nasledne bolesti) ili stečenim faktorima (bolesti stečene tokom živtota i lekovi).

Genetski faktori su:
Abetalipoproteinemija (poremećaj koji ometa normalnu apsorpciju masti i vitamina topivih u mastima iz hrane)
Hipobetalipoproteinemija (poremećaj koji se javlja zbog mutacije protein koji je vezan za LDL čestice i pomaže u transportu holesterola u ćelijama)
Porodična kombinovana hipolipidemija (nasledni poremećaj metabolizma lipida)
Andersonova bolest (retka nasledna bolesti kod koje se javlja mali nivo hilomikrona (lipoproteina) što utiče na kretanje lipida u krvi)

Stečeni faktori su:
− Određene vrste raka kao što su leukemija, kolorektalni rak, rak prostate i mijelom
− Određene vrste anemije
− Hronične infekcije kao što je tuberkuloza
− Malapsorpcija (loše ili poremećeno preuzimanje hranjivih materija u crevima)

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend