Hipoksemija je nivo kiseonika u krvi ispod normalnih vrednosti, posebno u arterijama. Znak je problema u vezi sa disanjem ili cirkulacijom i može dovesti do različitih simptoma, kao što je kratak dah. S druge strane, nizak nivo kiseonika u tkivima naziva se hipoksija. Hipoksemija se može javiti na velikim visinama i često sa njom problem imaju planinari.
Hipoksemija se utvrđuje merenjem nivoa kiseonika u uzorku krvi uzetom iz arterije (kiseonik arterijske krvi). Takođe se može proceniti merenjem zasićenosti krvi kiseonikom pomoću pulsnog oksimetra- malog uređaja koji se pričvršćuje za prst. Normalni arterijski kiseonik je oko 75 do 100 milimetara žive (mm Hg). Vrednosti ispod 60 mm Hg obično ukazuju na potrebu za dodatnim kiseonikom. Normalna očitavanja pulsnog oksimetra obično se kreću od 95 do 100 procenata, a vrednosti ispod 90 procenata smatraju se niskim.
Hipoksemija može izazvati blaže probleme, kao što su glavobolja i kratak dah. U teškim slučajevima može ometati rad srca i mozga. Hipoksemija koja uzrokuje nizak nivo kiseonika u tkivima tela naziva se hipoksija. Ponekad se koriste oba termina naizmenično i hipoksemija i hipoksija, međutim to nisu sinonimi.
Različiti uslovi i okolnosti mogu da ometaju sposobnost tela da isporuči normalne nivoe kiseonika u krv. Neki od najčešćih uzroka hipoksemije su:
Simptomi hipoksemije variraju u zavisnosti od težine stanja. Najčešći su:
Da bi dijagnostikovao hipoksemiju, lekar će uraditi fizički pregled kako bi saslušao srce i pluća. Abnormalnosti u ovim organima mogu biti znak nedostatka kiseonika u krvi. Vaš lekar takođe može proveriti da li vaša koža, usne ili nokti izgledaju plavkasto.
Lekari pri pregledu koriste testove za proveru nivoa kiseonika. Ti testovi su:
Lečenje hipoksemije ima za cilj podizanje nivoa kiseonika u krvi. Lekari mogu koristiti lekove za lečenje osnovnih stanja koja izazivaju hipoksemiju. Ovi lekovi se često daju kroz inhalator. U težim slučajevima, lekar može propisati terapiju kiseonikom. Pacijenti obično dobijaju dodatni kiseonik kroz uređaj koji se zove kanila. To je cev koja je pričvršćena za spoljašnji deo nosa ili kroz masku za disanje. Lokacija i količina vremena tokom kojeg pacijenti primaju terapiju kiseonikom se zasniva na individualnim potrebama. Kiseonik se može primati i kod kuće, ukoliko postoji prenosiva mašina.
Ako krv nema dovoljno kiseonika onda ne može isporučiti dovoljno kiseonika ni organima i tkivima. Ova situacija može biti fatalna, ako je kratkotrajn, a i može uticati na srce ili mozak, ako potraje tokom dužeg vremenskog perioda.
Kako bi se povećao nivo kiseonika u krvi, lekar može preporučiti sledeće metode:
Simptomi hipoksemije mogu nestati sa lečenjem. U zavisnosti od uzroka, osobama sa hipoksemijom može biti potrebno lečenje jednom ili kontinuirano. Lekar će kontrolisati stanje kako bi pacijent mogao da vodi aktivan i zdrav život. Savet je da, ukoliko osetite simptome hipoksemije, odmah se javite lekaru, jer rana dijagnoza i lečenje mogu pomoći da se osigura da se stanje ne pogorša i ne izazove potencijalno opasne komplikacije.