Pancitopenija je hematološko stanje, koje se određuje kao veoma nizak nivo krvnih ćelija proizvedenih u koštanoj srži. Laboratorijski nalazi ukazuju da pacijent ima malo trombocita, crvenih i belih krvnih zrnaca. Stanje je uglavnom isprovocirano nepravilnom ishranom i lako se leči, ipak, u nekim slučajevima, pancitopenija je posledica ozbiljnijih zdravstvenih problema.
Uzroci pancitopenije
Pancitopenija može biti posledica bolesti koštane srži, spužvastog tkiva unutar kostiju koje sadrži matične ćelije. Nedostatak vitamina i minerala, autoimune bolesti, neke vrste otrova, terapija karcinoma, takođe mogu biti uzroci pancitopenije.
Kako se utvrđuje pancitopenija?
Pancitopenija se utvrđuje na osnovu testova krvi. Ukoliko je manje od 11,5 grama po decilitru (g/dl) hemoglobina za žene i manje od 13,5 g/dl hemoglobina za muškarce može se govoriti o pancitopeniji. Na stanje ukazuje i manje od 150.000 trombocita po mikrolitru (mcl) i ispod 4.000 leukocita po mililitru (ml), ili apsolutni broj neutrofila niži od 1.500 do 1.800 po ml.
Koji su simptomi pancitopenije?
Blaga pancitopenija možda neće izazvati nikakve primetne simptome. U slučaju ozbiljnije pancitopenije, javljaju se različiti simptomi u zavisnosti od težine stanja.
Na primer, usled smanjenog nivoa crvenih krvnih zrnaca, čija je uloga da snabdevaju telo dovoljnim količinama kiseonika, moguć je nedostatak daha, umor, nesvestica, bol u grudima.
Trombociti pomažu u zgrušavanju krvi, a smanjen broj trombocita označava se kao trombocitopenija, koja može biti praćena simptomima kao što su modrice, poteškoće u zaustavljanju krvarenja nakon povrede. Bela krvna zrnca pomažu telu da se izbori protiv infekcija, u slučaju da je manje belih krvnih zrnaca veća je verovatnoća da ćemo dobiti neke bolesti.
Stanja koja mogu biti povezana sa pancitopenijom
U nekim slučajevima pancitopenije uvećana je slezina, srce brže kuca, pacijent je bled, moguć je i osip, uvećani su limfni čvorovi. Hitna medicinska pomoć je neophodna, ako pacijent sa pancitopenijom izgubi svest ili velike količine krvi. Uzroci pancitopenije se mogu podeliti u dve kategorije. Prva je posledica činjenice da koštana srž ne proizvodi dovoljne količine novih krvnih zrnaca. Druga kategorija je posledica neke bolesti usled koje dolazi do propadanja krvnih zrnaca.
Koji su najčešći uzroci pancitopenije?
Nedovoljne količine nutrijenata, na primer, folata i vitamina B12, koji učestvuju u izgradnji krvnih ćelija, najčešći je uzrok pancitopenije. Alkoholizam, malapsorpcija, infekcije i upotreba određenih lekova, mogu, otežati telu apsorbciju hranljivih materija. Pancitopenija može biti i posledica Epštajn – Bar virusa, HIV-a, hepatitisa C. Stanje se može javiti i usled postojanja karcinoma koji uništavaju ćelije koštane srži, kao što su limfom, leukemija i multipli mijelom. Pancitopenija može biti i posledica hemioterapije, upotrebe nekih lekova.
Autoimune bolesti, kao što su reumatoidni artritis i sistemski lupus mogu izazvati uništavanje krvnih zrnaca, jer imuni sistem greškom napadne zdrava tkiva i ćelije.
Uzrok pancitopenije može biti i sekvestracija slezine, kada se velike količine krvi iznenada skupljaju i ostaju zarobljene u slezini.
Koje osobe su u većem riziku?
U povećanom riziku od pancitopenije su osobe koje imaju karcinom, imunodeficijencije, ili već registrovanu pancitopeniju u porodici. Pancitopenija se češće uočava kod dece i osoba između 30 i 40 godina. Lekari mogu da dijagnostikuju pancitopeniju na osnovu testova kompletne krvne slike. Ponekada će biti potrebni dodatni testovi kojim se proverava nivo vitamina, prisustvo virusa. Može biti neophodno uraditi aspiraciju koštane srži i biopsiju, koja pomaže stručnjacima da utvrde uzrok pancitopenije.
Kako se leči pancitopenija?
Lečenje zavisi od uzroka stanja, često se svodi na nadoknadu nutrijenata, lečenje infekcija, tretman autoimunih bolesti. U najtežim slučajevima, moguće je da će biti potrebna, transfuziju crvenih krvnih zrnaca ili trombocita. Ukoliko pacijent ima veoma nizak broj belih krvnih zrnaca, može se početi terapija antibioticima, kako bi se sprečile infekcije. Nekada će biti neophodna primena lekova koji stimulišu proizvodnju koštane srži.
U nekim slučajevima, može se očekivati razvoj pancitopenije, kao na primer, kod osoba na hemioterapiji. Ukoliko je problem uzrokovan virusnom infekcijom ili nedostatkom u ishrani, pancitopenija se relativno lako leči antivirusnom terapijom, ili nadoknadom vitamina kojih nema u dovoljnoj meri u ishrani.
