Nivo borne kiseline u rastvorima za ispiranje očiju, koji se kupuju bez recepta izuzetno je nizak, oko 0,02 procenta Foto: Shutterstock
Borna kiselina, u koncentraciji od 3 procenata, poznata i kao acidi borici, je sredstvo za ublažavanje simptoma suvog i nadraženog oka. Borna kiselina ili hidrogen-borat (H3BO3), je slaba neorganska kiselina dobijena od minerala bora, koji se široko koristi u antisepticima i adstringentima. Može se kupiti i bez recepta. U prirodnom obliku, borna kiselina je bezbojni ili beli kristal.
Nivo borne kiseline u rastvorima za ispiranje očiju, koji se kupuju bez recepta, izuzetno je nizak, oko 0,02 procenta. Prema navodima European Medicines Agency, svaka kap sadrži samo oko 0,004 miligrama bora, što je znatno ispod dozvoljene granice od 1,0 mg dnevno.
Rastvor borne kiseline u medicini najčešće se koristi kao antiseptik za ispiranje kože i sluzokože u slučaju infekcija, upala i blažih povreda. Preporuka je da se oči ispiraju rastvorom borne kiseline, posle kontakta sa nekim stranim telom.
Rastovor borne kiseline deluje na oči blago antiseptički, može da inhibira rast bakterija i gljivica i pomogne u prevenciji određenih blažih infekcija oka. Kapi borne kiseline su kompatibilne s okom, ne razblažuju esencijalne supstance u očnoj tečnosti. Kapi borne kiseline deluju i kao puferski agens, to jest u stanju su da održe pH ravnotežu rastvora, čak i ako im se menja pH sredine. Osnovna osobina pufera je da regulišu kiselost rastvora (pH vrednost) i održavaju je konstantnom.
Rastvor borne kiseline uglavnom se koristi, za blago nadražene oči. Drugi preparati mogu da se primenjuju kao podrška lečenju infekcije oka ili drugih oboljenja koja utiču na oko. Sredstva sa bornom kiselinom mogu da se koristiti za ispiranje očiju od ostataka hlorisane vode, prašine, dima, hemikalija i smoga. Kapi sa bornom kiselinom, takođe, mogu da se koriste za ublažavanje iritacije očiju od posledica alergija, Kseroftalmije (sindroma suvog oka), bakterijskog ili virusnog konjuktivitisa, Sjogrenovog sindroma, koji se manifestuje simptomina suvog oka.
Kapi su efikasne, ali ne leče nužno osnovno oboljenje, očiju kao što su gljivične infekcije oka ili teške simptome alergije. Iako je poznato da borna kiselina ima antibakterijska i antifungalna svojstva, stvarni efekat je minimalan zbog niskih koncentracija. U slučaju infekcije oka, savet je da potražite stručnu pomoć i da bolest nikako ne lečite sami nekim rastvorom koji sadrži bornu kiselinu.
Uvek čitajte deklaraciju na proizvodu i pratite uputstva. Ukoliko ste u nedoumici, razgovarajte sa farmaceutom, kako biste bili sigurni da pravilno koristite kapi.
U slučaju da pacijent nosi kontaktna sočiva, obavezno ih treba ukloniti. Konzervansi koji se koriste u nekim rastvorima mogu da se apsorbuju u sočiva i izazovu promene. Potrebno je sačekati, najmanje 15 minuta, nakon primene kapi borne kiseline, pa tek onda staviti sočiva. Trebalo bi izbegavati upotrebu tečnosti, ako postoje rane u ili oko očiju. Nikada ne treba koristiti sredstvo za ispiranje očiju koje je zamućeno ili mu je istekao rok trajanja, upozoravaju stručnjaci.
Kapi za oči sa bornom kiselinom smatraju se bezbednim, ako se koriste prema uputstvu. Neki ljudi mogu da osete lagano peckanje ili trenutnu zamućenost, nakon ispiranja. Neželjeni efekti, poput ovih, obično su blagi i povlače se u roku od nekoliko sekundi ili minuta. Međutim, trebalo bi da prestanete da koristite sredstvo za ispiranje očiju i pozovite lekara ako se pojave sledeći simptomi:
Iako su alergijske reakcije na ispiranje očiju sa bornom kiselinom retke, one mogu da se jave i da se manifestuju simptomima kontaktnog dermatitisa (crvenilo, osip, upala).
Nikada ne koristite sredstvo za ispiranje očiju sa bornom kiselinom, zajedno sa rastvorom za pranje kontaktnih sočiva, ili bilo kojim drugim oftalmološkim rastvorom koji sadrži polivinil alkohol. Lekari kažu, da se ovakvom upotrebom smanjuje pH ravnoteža rastvora za ispiranje očiju, koji postaje „kiseliji“ i može iritati oči.