Foto: Shutterstock
Sindrom nervoznih creva je posledica poremećenog ritma izbacivanja stolice. Ponekad je ovo stanje praćeno bolom u stomaku i dijarejom, a sve više stručnjaka smatra da bi probiotici mogli da budu od pomoći. Upotreba probiotika obezbeđuje balans između dobrih i loših bakterija, poboljšava probavu i olakšava nelagodnost. Pored probiotika, pomoć kod sindroma nervoznih creva su i lekovi, biljni preparati, ponekad i antidepresivi.
Stres ili napetost su najčešći uzroci ovog sindroma. Žene češće pate od sindroma nervoznih creva. U suštini nije reč o upali, niti organskoj bolesti, crevo je organski zdravo, ali poremećena je komunikacija između mozga i probavnog trakta.
Neka klinička istraživanja, naglašavaju da probiotici mogu pomoći kod težih simptoma sindroma nervoznih creva. Niz od sedam studija 2019. godine otkrio je da upotreba probiotika može regulisati simptome kao što su nadimanje i bol u stomaku. Ipak, četiri studije tvrde da nije bilo primetnog poboljšanja, posle primene probiotika, kod ljudi koji pate od sindroma nervoznih creva.
Pojedini stručnjaci tvrde da probiotici mogu biti od pomoći, ali nije do kraja jasan mehanizam na osonovu kojeg bi probiotici mogli da leče simptome sindroma nervoznih creva. Nema podataka o tome koji bi tip probiotika trebalo da se primenjuje, ne zna se ni tačna doza, niti dužina trajanja terapije. Problem je i to što ispitivanja koriste različite vrste probiotika za lečenje sindroma nervoznih creva, što onemogućava bilo kakvo poređenje.
Autori kliničkog ispitivanja iz 2016. godine, navode da probiotici na svakog deluju na drugačiji način. Preporučuju upotrebu, u trajanju od najmanje osam nedelja, probiotskih suplementa sa više različitih sojeva. S druge strane, postoje i istraživanja koja tvrde, da je bolje uzimati male doze samo jednog probiotika i to u što kraćem vremenskom intervalu.
Pregled 59 studija iz 2020. ističe da probiotici mogu biti bezbedan i efikasan tretman za pacijente sa sindromom nervoznih creva. Potrebno je ipak, više dodatnih istraživanja, koja bi potvrdila koji bi to tačno sojevi probiotika bili od pomoći, u kojim dozama i koliko dugo bi bilo potrebno da se primenjuju.
Za sada postoji dosta podataka koji mogu potvrditi pozitivno dejstvo probiotika, u slučaju simptoma, kao što su bolovi u stomaku, povraćanje, dijareja. Probiotici sadrže žive bakterije slične onima u prirodnoj crevnoj flori, mogu izazvati neke neželjene efekte, ali su generalno bezbedni za upotrebu.
Određeni soj i vrsta probiotika mogu nekada biti od pomoći. Sojevi kao što su Lactobacillus (L.) acidophilus, L. rhamnosus i Bifidobacterium infantis 35624, mogu biti od koristi. Važno je nekada odabrati poseban soj koji će nam najviše pomoći. Probiotici su osetljivi na promene temperature, bitno je birati onaj skorijeg datuma proizvodnje, jer sa vremenom može izgubiti na kvalitetu.
Ljudi koji imaju alergije ili su osetljiviji na neke vrste hrane, trebalo bi da odaberu onaj probiotik koji ima najmanje neželjenih reakcija. O najboljoj vrsti probiotika, kada je u pitanju, neko specifično zdravstveno stanje, bilo bi najbolje da se posavetujete sa stručnjakom, jer ima probiotika koje mogu da koriste i osobe osetljive na soju ili gluten.
Postoje i drugi načini, osim probiotika, koji bi mogli da pomognu kod sindroma nervoznih creva. Jogurt, kefir, kombuha mogu da regulišu ovaj sindrom. Savet je da se u ishrani koriste namirnice sa malo fermentabilnih oligosaharida, disaharida, monosaharida.
Predlog je i da se ugljeni hidrati svedu na najmanju moguću meru, da se izbaci hrana koja se teško vari, kao na primer, neko specifično voće, određena žitarica ili mlečni proizvodi. Gastroenterolog može da predloži, na osnovu simptoma i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, plan lečenja, koji nekada uključuje upotrebu antibiotika, antidepresiva i relaksanata mišića.
Određeni lekovi mogu da u najtežim slučajevima, smanjuju produkciju gasova u debelom crevu, neki medikamenti smanju i opuštaju muskulaturu zida creva. Biljni preparati stimulišu pokrete creva. U najtežim slučajevima u terapiji je neophodno uključiti i antidepresive i psihoterapiju.