Bol u leđima najčešće je posledica lošeg držanja, dugotrajnog sedenja ili stajanja, nedostatka fizičke aktivnosti, ali i bolesti kostiju kao što su artritis ili osteoporoza. Dešava se da pacijenti godinama bezuspešno tragaju za lekom, razmišljaju o operaciji ili nastoje da lekovima zamaskiraju bol u leđima. U nekim slučajevima, potrebno je što pre ustanoviti pravu dijagnozu i početi s lečenjem, kako ne bi došlo do invaliditeta, navode stručnjaci.
Bol u leđima može trajati mesecima, pa i godinama
Zadatak kičme je da podržava telo i omogući mu pokretljivost. Kičmeni pršljenovi, ligamenti, tetive, zglobovi sa hrskavicama, nervi… ulaze u sastav kičme i mogu iz raznih razloga da budu preopterećeni nekim bolnim stanjem. Pacijenti se često žale na akutni probadajući bol u leđima, ili blage bolove u mišićima ili zglobnim vezama.
– Bol u leđima može da nastane postepeno ili da se ispolji naglo, iznenada. Može da se pojavi u gornjoj regiji, kao što su vrat, ramena, lopatična regija ili donjoj regiji u lumbalnoj oblasti. Akutna bol traje od nekoliko sati, do par dana ili nedelja. Hronična bol od nekoliko nedelja do više meseci, pa i godina, ako se ne leči, često je progresivna i nekada joj je teško utvrditi uzrok – kaže za portal eKlinika doktor nauka sportske medicine i biomehanike dr sci Dragana Golik Perić.
Bol u leđima se ne javlja preko noći
Uzroci mogu biti različiti od sportskih povreda, raznih udesa, padova. Bolovi mogu biti isprovocirani i nošenjem tereta, nezgodnim pokretima. Moguće je da uzrok bola bude i loš krevet na kojem spavamo, pozicije tokom sedenja, stajanje, loše držanje tela, objašnjava dr Golik Perić.
Ona dodaje da neprijatan bol u kičmenom stubu može biti i posledica oslabljene muskulature antigravitacionih mišića, skraćene ili previše istegnute vezivne strukture tkiva.
– Često bolovi u vratu i ramenima, glavobolje i vrtoglavice dolaze iz lumbalne regije. Upravo zbog lošeg držanja tela tokom stajanja i sedenja, slabosti paravertebralne muskulature i oslabljenog vezivnog tkiva, koje sveukupno pomera karličnu statiku i izmešta nas iz stabilne pozicije. Dolazi do kompenzacije funkcije celokupne biomehanike tela i mozak šalje informaciju za repoziciju strukture svih segmenata, kako bi telo ostalo u uspravnom položaju, iako u „poremećenom i disfunkcionalnom novom stanju“. Ovi problemi traju dugo potrebno je da prođe od 3 do 10 godina da se posle prvih tegoba javi i bol – navodi dr Golik Perić.
Stanje se često zamaskira lekovima
Vremenom dolazi do deformiteta kičmenog stuba i karlice usled pomeranja i izmeštanja iz balansa karličnih kostiju i kukova i javlju se kifoza, skolioza, lordoza, objašnjava dr Dragana Golik Perić.
– Jedan od uzroka bola u trtičnom delu mogu biti i ravna stopala, gde posle određenog broja godina i načina života može doći do, takozvanog, „tonjenja“ i inklinacije karlice, kao i pomeranja unutrašnjih organa male karlice (zavaljena materica, uvećanje prostate, prolaps materice) – navodi dr Golik Perić.
U nekim slučajevima bol u leđima je posledica bolesti kostiju, artritisa, osteoporoze. Bol može, kako pojašnjava dr Golik Perić, biti i posledica virusne infekcije, oboljenja unutrašnjih organa žučne kese, želuca, jetre i pankreasa ili tumora.
– Izuzetno je važno prepoznati takva stanja i tačke okidača bola, kako bi se pristupilo adekvatnoj dijagnostici i kako bi se pacijent sa takvim stanjima uputio na pravovremeno i odgovarajuće lečenje. Vrlo često se bol zanemaruje ili se zamaskira lekovima, kao što su analgetici i antipiretici, što nikako nije dobro. Veoma je važna dijagnostika bola. Postoje različite metode za dijagnostiku, neke od njih su palpatorna, ultrazvučna, rentgenska, magnetnorezonantna, skener. Izuzetno je važno razotkriti patologiju stanja – savetuje čitaoce eKlinika portala dr Dragana Golik Perić.
Neadekvtno lečenje vodi u invaliditet
Ukoliko patologija ne postoji, dr Golik Perić pristupa biomehaničkoj terapiji, koja je, kako objašnjava, usklađivanje balansa unutar tela.
– Bitno je da telo povrati protok, funkciju svih delova, jer ako jedna karika u nizu ne funkcioniše, ceo sistem ulazi u ozbiljan disfunkcionalni tok i dolazi do oboljevanja – upozorava dr Golik Perić i naglašava da je prag tolerancije bola za svakog ličan, i da je zadatak stručnjaka da pristupi pacijentu na sveobuhvatan način. Moraju se sagledati emocije, životna problematika i moguće mehaničke povrede i hronične bolesti svakog pacijenta.
– Neadekvatno lečenje vodi u invaliditet različitog tipa. Uvek je bitno na vreme započeti terapiju. Još je značajnije preventivno brinuti o svom telu, vežbanjem, treningom, jutarnjom gimnastikom, jogom. Telo i duh će biti zahvalni. Postoji jedna rečenica koju često izgovaram: „Vežbajte dok ste zdravi i dok vam to predstavlja zadovoljstvo, jer ćete svakako vežbati kad budete bolesni, pre ili kasnije, jer ćete morati“ – kaže dr Golik Perić.
Kako dugotrajno sedenje deluje na naše telo?
Bol u leđima je često posledica nekih loših navika, koje se povezuju sa prekomernim unosom hrane i veoma niskim nivoom fizičke aktivnosti.
– Gojaznost je bolest savremenog čovečanstva, koja donosi mnoge propratne bolesti srca, krvnih sudova, pankreasa (insulinska rezistencija, dijabetes, pankreatitis, tumori), bolesti creva, želuca, masne jetre (holesterol, trigliceridi). Dolazi do problema sa kičmom, statikom, opterećenjem i degeneracijom svih zglobova, atrofije mišića, nepetosti određenih regija, oboljenja nerava i na kraju disfunkcije celog tela – priča za portal eKlinika dr Golik Perić.
Način života oličen u dugotrajnom sedenju i slabijoj pokretljivosti, polako, ali sigurno deluje na naše telo. Dolazi do nove adaptacije mehaničkih poluga, vezivnog tkiva i zbog brze atrofije velikih mišićnih grupa, takozvanih, pokretača tela do zaključavanja zglobova, objašnjava dr Golik Perić.
– Posle određenog vremena telo koje je adaptirano na novonastalo stanje, nema više prethodnu pokretljivost i sklono je povredama, reaguje odbranom na podražaj, u smislu spazma i napetosti, koja se manifestuju bolom – precizira ona.
Kod mlađih osoba potrebo što pre početi lečenje
Bolovi u leđima se registruju i kod sasvim mladih osoba. Stručnjaci naglašavaju da je adekvatna terapija u ovom slučaju posebno bitna, kako kasnije u životu ne bi došlo do ozbiljnih bolesti kičmenog stuba. Deformiteti kičmenog stuba, kao što su skolioza, kifoza, lordoza, nastaju u ranom detinjstvu. Dr Golik Perić kaže da mlađe osobe, nažalost, često zamemaruju vežbe, jer im deluju monotono. Zato je bitno pojasniti značaj vežbanja detetu. Pristup ne sme da bude nametnut i terapiju treba da vode kvalifikovane osobe.
– Ako se deformiteti zanemare, kasnije u odraslom dobu, dolazi do veoma ozbiljnih posledica i narušenosti biomehanike tela u celini. To znači da deformisanost kičmenog stuba povlači statiku unutrašnjih organa, pomerajući ih sa njihovih fiziološkog mesta. Dolazi do oboljenja ili tegoba. Smanjen je funkcionalni fizički potencijal tela. Na kraju nastaju veoma ozbiljni bolovi i tegobe i često bude kasno za neku popravku, jer dolazi do strukturalizacije kičmenih pršljenova, u smislu okoštavanja i kalcifikacije – objašnjava dr Draga Golik Perić.
Dugotrajno sedenje je posebno loše za mlade ljude, čije se telo razvija. Usled toga nastaje bol, osetljivost, uočava se disfunkcija aparata za kretanje. Nažalost, dešava se da je bol u leđima kod mlađih ljudi posledica neke patološke fiziološke promene, kada je potrebno pristupiti drugačijoj dijagnostici i terapiji.
-Svaka jaka i iznenadna bol u leđima, ili u bilo kom delu tela mora biti hitno podvrgnuta dijagnostici u urgentnoj ustanovi – dodaje dr Golik Perić.
Fizička aktivnost je najbolja prevencija
Fizička aktivnost je najbolja prevencija i uslov da bi nam celokupno telo, pa i leđa, što bolje funkcionisali. Lekari ističu da je dovoljno i 30 minuta svakodnevne šetnje, kako bi se osećali bolje i sprečili nastanak nekih bolesti. Dr Golik Perić preporučuje vežbe istezanja, jogu, jutarnju gimnastiku, plivanje, kao i vežbe snage, pravilno dozirane od strane stručnjaka kineziterapeuta i trenera. Šetnja i svakodnevno pešačenje, boravak u prirodi i šumi, pravilno i duboko disanje su odlična preventiva, podvlači dr Golik Perić.
Ima pacijenata koji kaži da im kod bolova u leđima pomažu obloge od kupusa, crni luk, sirće, masaža i obloge od rakije. Dr Golik Perić podržava alternativne metode lečenja, ako mogu biti od pomoći.
– Sve što ne odmaže možda može da pomogne. Placebo efekat dokazano je pomogao mnogima. Vera u nešto je često spas – objašnjava ona.
Kako stres deluje na telo i bol u leđima?
Česta i konstantna napetost i život pod stresom, negativno utiču na sve delove tela, pa se smatraju nekada i glavnim uzrokom bola u leđima.
– Znajući da svaka emocija koju pohranjujemo u sebe ima odziv i dodir sa pojedinačnim organom, nije čudno ni slučajno njihovo oboljenje, što dalje implicira oboljenje kičmenog stuba, vitalnih izvorišta i čvorišta koji ako su u disfunkciji, emituju signal bola u leđima i drugim delovima tela. Kada smo mirni iznutra, svesni i prisutni, naš život poprima potpuno drugu dimenzij. Telo će uvek ispoljiti ono, što duša ne može da saopšti glasno – napominje za portal eKlinika dr Dragana Golik Perić.
Izuzetan tekst, odlični saveti. Sve pohvale za informacije, zlata vredne. Dragana, hvala!