Papa test se dugo koristi za rano otkrivanje raka grlića materice, ali preliminarna istraživanja pokazuju da bi ćelije grlića materice, prikupljene tokom tih testova, takođe mogle da se koriste za otkrivanje drugih karcinoma, uključujući smrtonosne tumore jajnika. Najnoviji nalazi objavljeni su 1. februara u časopisu Nature Communications.
Papa test bi mogao da otkrije rak jajnika
Istraživači su otkrili da bi analizom određenog molekularnog „potpisa“ u ćelijama grlića materice mogli tačno da identifikuju žene sa rakom jajnika u 71 odsto slučajeva. Koristeći sličan pristup, takođe su uspeli da otkriju većinu žena koje su imale rak dojke sa lošom prognozom.
– Nalazi pokazuju da molekularni potpisi u ćelijama grlića materice možda povećavaju predispoziciju za druge karcinome specifične za žene. Nada je da ćemo jednog dana imati jednostavan skrining test „prve linije“ za četiri karcinoma: grlić materice, endometrijuma, dojke i jajnika – istakao je viši istraživač profesor dr Martin Widschwendter sa University of Innsbruck u Austriji. Žene, za koje se smatra da su u visokom riziku, za bilo koju od bolesti, mogle bi da se podvrgnu intenzivnijem skriningu, ocenio je dr Widschwendter, koji je primetio da od svih karcinoma žena, koji se razviju pre 65. godine, više od polovine su rak dojke, jajnika, endometrijuma ili grlića materice.
Rak jajnika se dijagnostikuje nakon što se proširi
Rak jajnika, na primer, nema dobar test koji bi se koristio za rutinski skrining. Bolest je često smrtonosna, uglavnom zato što se obično dijagnostikuje nakon što se proširi.
– Naš cilj je da identifikujemo ogromnu većinu žena, koje su u riziku od razvoja raka specifičnog za ženu – bez obzira na genetske ili negenetske faktore – naglasio je dr Widschwendter, inače specijalista za rak jajnika, koji je i pozvao na oprez u tumačenju nalaza. Naime, ti nalazi pokazuju „umerenu povezanost“ između molekularnog potpisa i raka jajnika i ne pokazuju da je to prediktivno ili dijagnostičko stanje. Kako bi se videlo da li potpis ćelija grlića materice zapravo predviđa rak, studija bi morala da prati veliku grupu žena tokom dužeg perioda.
Potpis metilacije DNK u telesnim ćelijama
Istraživanje se fokusira na proces poznat kao metilacija DNK – hemijske modifikacije DNK koje ne izazivaju mutacije u genima, ali određuju da li je gen aktivan ili neaktivan u određenim trenucima. Te modifikacije se akumuliraju tokom života osobe i na njih utiču geni i širok spektar drugih faktora, uključujući ishranu, vežbanje, pušenje i hormone – izloženosti koje takođe utiču na rizik od raka. Dakle, potpis metilacije DNK u telesnim ćelijama može se posmatrati kao zapis o izloženosti osobe koja je povezana sa rakom, objasnio je dr Widschwendter. On i njegove kolege razvijaju test pod nazivom WID ((Women’s Risk Identification) koji analizira potpis metilacije DNK u ćelijama grlića materice, delom zato što im se lako pristupa putem Papa testa. Oni se nadaju da će izračunavanjem indeksa rizika za WID kod žena moći da identifikuju one sa visokim rizikom od razvoja bilo kog od četiri raka.
Papa test zaista otkriva predispoziciju za rak
U jednoj od studija učestvovale su 242. žene sa rakom jajnika i 869 bez te bolesti. Otkrili su da je WID indeks identifikovao 71 odsto žena, mlađih od 50 godina, koje su imale rak i oko 55 procenata pacijentkinja starijih od 50 godina. Istraživači su dalje potvrdili test na drugoj grupi žena, gde je 47 imalo rak jajnika, a 225 nije. Otkrili su da je rizik od raka jajnika značajno povećan među ženama čiji je WID indeks bio u prvih 25 odsto.
Dr Widschwendter je rekao da nalazi ne dokazuju da WID indeks zapravo predviđa rak jajnika, da Papa test ukazuje, odnosno zaista otkriva predispoziciju za rak. Kao prvo, rekao je on, rezultati su bili slični u još jednoj grupi za validaciju, žena sa drugom bolešću – rakom endometrijuma.
U drugoj studiji učestvovalo je 329 žena sa agresivnim rakom dojke i 869 bez te bolesti. Indeks WID je bio u stanju da identifikuje žene sa bolešću, kao i one sa značajno povećanim rizikom od raka dojke. Kako je najavljeno, istraživači će proučiti da li WID test može da identifikuje žene sa visokim rizikom i, što je najvažnije, da li te analize mogu rano da otkriju rak.
Za žene sa rizikom od agresivnog raka dojke, to bi moglo značiti češći skrining, sa MRI skeniranjem. A za žene sa rizikom od raka jajnika, to bi moglo značiti korišćenje pristupa koji se proučavaju – kao što je kombinacija testa krvi CA 125 i testa koji traži „promenjenu DNK raka“ u plazmi. Takođe, stručnjaci podsećaju da većina smrtonosnih tumora jajnika zapravo počinje u jajovodima, koji povezuju jajnike i matericu. Rak jajnika mogao bi se sprečiti, kako navode, tako što bi se ženama ponudila mogućnost uklanjanja jajnika, kada završe sa rađanjem dece.
