Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Bol u donjem delu leđa, u najtežim slučajevima, leči se diskektomijom

Priredio/la: D. T.
17:00 - 09. 03. 2022.

Pored pršljenova, kičmu čine i želatinozni diskovi smešteni između pršljenova, a vremenom dolazi do njihove degeneracije

Bol u donjem delu leđa Bol u donjem delu leđa, u najtežim slučajevima, leči se diskektomijom Foto: Shutterstock

Bol u donjem delu leđa najčešće se uspešno leči konzervativnim procedurama, ipak jednom broju pacijenata uobičajene terapija ne pomažu, pa se tada pristupa hirurškom lečenju ili diskektomiji. Hirurg uklanja deo diska kako bi ublažio pritisak na nerve i umanjio bol u donjem delu leđa.

Bol u donjem delu leđa nekad se leči operacijom

Disk se sastoji iz središnjeg dela, koji je amortizer bogat vodom i perifernog prstena, koji omogućava čvrstinu disku. Ukoliko se bolest razvija sadržaj iz jezgra probija se u prsten diska i tada dolazi do prolapsa diska. Kičma ima 33 pršljena – vratne, leđne, slabinske, krstne i trtične. Pored pršljenova, kičmu čine i želatinozni diskovi koji su smešteni između pršljenova. Vremenom dolazi do degeneracije diska, a kasnije do pucanja spoljnih slojeva protruzije diska. Još teže stanje  je prolaps diska, to jest pucanje prstena diska. Najteži stadijum bolesti je sekvestracija diska, kada se tkivo odvaja od diska.

Usled proturzije ili prolapsa dolazi do pritiska na snopove nerava i bola u donjem delu leđa i stanja išijasa, koji se pored bola u donjem delu leđa karakteriše i oštrim bolom, koji se širi duž noge, peckanje stopala, slabošću noge. U najtežim slučajevima stanje se leči diskektomijom, hirurškim postupkom, kojim se uklanja deo oštećenog ili neispravnog diska i smanjuje pritisak na nerve.

Kada treba razmotriti diskektomiju?

U slučaju da fizikalna terapija, određena fizička aktivnost ne dovode do smanjenja bolova, moguća je operacija. Bolovi u donjem delu leđa i išijas mogu nekada da postanu i hronični. Pacijenti imaju probleme pri hodu, stajanju, obavljanjem svakodnevnih aktivnosti.

Veoma su retke studije koje tvrde da diskektomija, u početnim stanjima bolesti, može biti delotvornija od konzervativnog lečenja. Zato stručnjaci pre operacije insistiraju na terapiji, koja uključuje primenu lekova protiv bolova, tople ili hladne obloge, fizikalnu terapiju, masažu, akupunkturu i smanjenje stresa.

Standardna ili „otvorena“ diskektomija

Operacija traje oko jedan sat i radi se u opštoj anesteziji. Tokom operacije pacijent leži na stomaku, a postoje i različite vrste diskektomije. Standardna ili „otvorena“ diskektomija je operacija kojom, hirurg uklanja deo diska koji pravi smetnje i tako ublažava pritisak na nerve. Nekada je ipak, u zavisnosti od stanja pacijenta potrebno napraviti i veći rez.

Standardna operativna procedura za hernijaciju lumbalnog diska je mikrodiskektomija koja se izvodi operativnim mikroskopom kroz manji rez. Posle uvida u stanje diska hirurg u saradnji sa timom može se olučiti samo za diskektomiju, nekim pacijentima će možda biti potrebna laminektomija, kada hirurg uklanja delove kosti, ili ligamente.

Kako teče postoperativni tok

Posle buđenja iz anestezije pacijent će biti jedno vreme na intenzivnoj nezi, mnogi pacijenti jedan dan posle operacije napuštaju bolnicu. Pre odlaska kući bitno ja zapamtiti uputstva lekara, kako bi rana bila čista. Pacijent dobija i antibiotike kao preventivu protiv mogućih infekcija. Moguć je bol koji traje nekoliko dana. U slučaju da pacijent primeti bilo kakav znak infekcije, bitno je da se što pre javi lekaru.

Upozoravajući znaci su visoka temperatura, otok, crvenilo, bol, osećaj pečenja u predelu rane. Većina pacijenata se oporavi u roku do dve do šest sedmica. Tokom tog perioda potrebno je izbegavati aktivnosti koje mogu da dodatno opterete kičmu, kao što su podizanje tereta, savijanje ili dugotrajno sedenje.

Vežbanje može biti odlična preventiva, ukoliko je pacijent gojazan, gubitak kilograma može rasteretiti kičmu i ublažiti simptome. Bitno je ipak, da se vežbe primenjuju uz konsultaciju sa terapeutom i lekarom, koji set mogućih vežbi utvrđuju na osnovu specifičnog stanja pacijenta.

Nema garncije da se bolovi neće vratiti

Diskektomija je u principu bezbedna operacija, ali nosi rizik od komplikacija. Moguća je pojava krvnih ugrušaka i krvarenje, infekcija, povreda krvnog suda, nerva ili okolnih tkiva. Klinička istraživanja pokazuju da diskektomija ublažava bolove i omogućuje pacijentu nesmetano funkcionisanje, ali nema garancije da se simptomi neće vratiti u budućnosti.

Nema jasnog stava da li koja je procedura efikasnija i bezbednija – mikrodiskektomija ili otvorena diskektomija. Donekle mikrodiskektomija ima manje komplikacija i kraće je vreme oporavka pacijenta. Odgovarajuće vežbe kojima se jačaju mišići mogu da ojačaju kičmu i spreče pojavu bolova.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend