Kalijum jodid (KI) je lek koji se nije registrovan u Srbiji, u zemljama u okruženju i u Evropi može se kupiti samo na lekarski recept. Nije čarobni lek koji nas može zaštiti u slučaju nuklearnog akcidenta, on može da deluje samo na jedna organ štitastu žlezdu, objašnjavaju stručnjaci. Kalijum jodid je posle sukoba u Ukrajini povučen iz evropskih apoteka.
Kada je štetan?
Kalijum jodid primenjuje se u lečenju mnogih bolesti, kao što su vaskulitis malih krvnih sudova, Svitov sindrom, tuberkuloza, služi i kao sredstvo za jodiranje soli. Lekari upozoravaju da KI može biti štetan i da unošenje jodida povećava učestalost obolevanja od tireoiditisa.
Kalijum jodid je, s druge strane, so stabilnog joda koja može da pomogne u blokiranju apsorpcije radioaktivnog joda u štitnoj žlezdi i zaštiti je od povreda izazvanih radijacijom. Ne sprečava prodor radioaktivnog joda u telo, KI može samo da sačuva štitnu žlezdu, ali ne i druge delove tela, od radioaktivnog joda, takođe ne može celokupni organizam da zaštiti od drugih radioaktivnih elemenata osim radioaktivnog joda.
Samo jedna od mnogih radioaktivnih supstanci
U strahu od radijacije od početka sukoba u Ukrajini u Evropi, zemljama u okruženju, pa i Srbiji gde KI nije registrovan, ljudi su počeli da traže kalijum jodid. Prema ocenama stručnjaka u slučaju najgoreg scenarija teško da bi nam kalijum jodid bio od pomoći.
–Bitno je da znamo da taj kalijum jodid nije nikakav čudotvorni lek, on ne štiti od radijacije, on štiti isključivo jedan organ, a to je štitna žlezda i štiti samo od jedne vrste radioaktivnih čestica, od čestica radioaktivnog joda. Prilikom nekog nuklearnog akcidenta radioaktivni jod je samo jedna od brojnih radioaktivnih čestica koje se oslobađaju – rekao je za Radio Televiziju Srbije specijalista toksikološke hemije primarijus dr Predrag Vukomanović.
Kako deluje kalijum jodid?
Jod je esencijalni mikroelement, to jest, ovaj element je potreban našem organizmu koji ga ne stvara, pa ga moramo unositi putem hrane. Jod ulazi u organizam dolazi do štitne žlezde i učestvuje u izgradnji hormona štitne žlezde čak, 80 odsto joda je skoncentrisano u štitnoj žlezdi, objašnjava dr Vukomanović.
-Što se tiče radioaktivnog joda, on može da dospe u naš organizam kao radioaktivna čestica joda, koja je nastala usled neke nuklearne katastrofe ili nuklearnog akcidenta. Takav jod se implementira i ulazi u štitnu žlezdu, na isti način kao i ovaj regularni elementarni jod koji mi unosimo. S tim, da taj radioaktivni jod prodire u štitnu žlezdu i može da dovede do katastrofalnih konsekvenci, do razvoja različitih vidova karcinoma štitne žlezde o čemu svedoče iskustva iz Černobilja ili iz Fukošime. Tada dolazi na scenu kalijum jodid. Ukoliko se popije KI, oslobođeni jod iz te tablete potpuno će da zasiti štitnu žlezdu i da je popuni jodom. Tako da eventualni radioaktivni jod koji smo uneli nema više mesta gde da se veže – objašnjava dr Vukomanović ali i dodaje da kalijum jodid nije čudotvoran lek.
Pacijenti nisu pokupovali kalijum jodid
Kalijum jodid nije registrovan u Srbiji, registrovan je u zemljama u okruženju i svuda se izdaje na lekarski recept.
– Kada je reč o pomami koja je vladala u Evropi za kalijum jodidom, s obzorom da je registrovan uglavnom u zapadnim zemljama koje imaju dosta strože kriterijume o izdavanju i kupovini lekova. Mislim da pacijenti nisu oni koji su pokupovali sve zalihe KI, već da je on povučen iz apoteka i odnešen u neke sekundarne i tercijarne zdravstvene ustanove – tvrdi dr Predrag Vukomanović.
Može li kuhinjska so biti zamena?
Stručnjaci navode da kuhinjska so i hrana bogata jodom ne sadrže dovoljno joda koji bi mogao da blokira ulazak radioaktivnog joda u štitnu žlezdu, pa se kuhinjsku so ili hrana ne savetuju kao zamena.
Kalijum jodid ne štiti 100 odsto od radioaktivnog joda. Zaštita će se povećati u zavisnosti od vremena posle kontaminacije. Ukoliko se KI uzme ranije, štitna žlezda ima više vremena da se napuni stabilnim jodom. Bitan činilac je i apsorpcija, to jest brzine kojom se kalijum jodid apsorbuje u krv. Neki sajtovi u Srbiji prodaju KI, ali isključivo privrednim subjektima, a ne i fizičkim licima.
