Afazija utiče na kvalitet života jer je komunikacija osnova svih životnih aktivnosti. Karakteristično za ovo stanje je potpuni ili delimičan gubitak jezičkih sposobnosti. Ozbiljnost stanja zavisi od brojnih uzroka nastanka uključujući stepen oštećenja mozga. Osobe sa afazijom često koriste kratke i nepotpune rečenice, zamenjuju jednu reč drugom ili jedan glas drugim, izgovaraju neprepoznatljive reči, ne razumeju govor drugih ljudi, pišu i izgovaraju rečenice koje nemaju smisla.
Afazija se može javiti iznenada nakon moždanog udara ili povrede glave a u zavisnosti od toga u kom delu mozga se javi lezija (povreda) i do kojih jezičkih oštećenja je došlo razlikuje se i nekoliko osnovnih tipova afazije:
Ekspresivna ili motorička, koja se često naziva i Brokina afazija, nastaje kao posledica oštećenja frontalnih moždanih lezija, u oblastima odgovornim za motorne aspekte govora.
Karakteriše je oklevajući govor, upotreba agramatičnih i kratkih rečenica (najčešće do 4 reči), poremećaj artikulacije kao i izostavljanje funkcionalnih reči (veznika, predloga, zamenica, pomoćnih glagola). Takođe prisutni su i problem sa pisanjem, čitanjem naglas, kao i razumevanjem pročitanog teksta dok je razumevanje govora drugih osoba, uglavnom očuvano.
Sveobuhvatna ili Vernikeova afazija, ispoljava se kada dođe do temporalnih lezija leve hemisfere. Osobe sa ovim tipom afazije imaju poteškoće u razumevanju govora, čestom ponavljanju reči i često ne shvataju da ih drugi ne razumeju.
S druge strane, kod ovih osoba govor i artikulacija su relativno očuvani. One mogu lako i tečno da govore koristeći duge, složene rečenice koje nemaju smisla ili uklučuju nepotrebne i netačne reči. Često je prisutna logoreja kao i emocionalni poremećaji.
Globalnu afaziju, karakteriše loše razumevanje i izražavanje, tj. ni jedna jezička sposobnost nije očuvana.
S obzirom da je afazija često posledica moždanog udara, ako osetite neke od sledećih simptoma, hitno se javite lekaru:
Najčešći uzrok afazije je oštećenje određenog dela mozga koje se javlja prilikom ishemijskog ili hemoragijskog moždanog udara.
Oštećenje mozga uzrokovano teškom povredom glave, tumorom, infekcijom ili degenerativnim procesom takođe može izazvati afaziju. U ovim slučajevima, afazija se obično javlja udružena sa drugim vrstama kognitivnih problema, kao što su problemi sa pamćenjem ili konfuzija.
Ponekad se može javiti privremene epizode afazije. One mogu biti posledica migrene ili tranzitornog ishemijskog napada (TIA). Ova vrsta poznata i kao mini-moždani udara ima iste simptome moždanog udara, samo što oni traju kraće. TIA je znak da postoji problem sa snabdevanjem nekog dela mozga krvlju, tako da svako ko je imao TIA ima povećan rizik od pojave moždanog udara u budućnosti.
Kada se utvrdi i otkloni uzrok nastanka ovog stanja, glavni segment lečenja afazije je govorno jezička terapija, koja ima za cilj da osobu ponovo nauči da koristi govorno-jezičke veštine kao i ostale načine komunikacije.