Nervoza i razdražljivost nisu isključivo pratioci depresije, već i bolesti jetre

Promene raspoloženja nisu uvek posledica straha ili hira pacijenta

Nervoza, često i ljutnja bez razloga, sastavni su deo nekih bolesti. Lekari kažu da ove promene raspoloženja nisu uvek posledica straha ili hira pacijenta, već i određenih mehanizama koji nekada oblikuju naše raspoloženje. Ovi simptomi nisu po pravilu sastavni deo psihijatrijskih bolesti. Razdražljivost i izlivi besa, kada je bolesna osoba i samoj sebi teška, mogu da budu simptomi ozbiljnih organskih oštećenja.

Moždani udar

Preporučujemo

Moždani udar je neurološki deficit usled oštećenja krvnih sudova mozga, zbog čega je otežano snabdevanje delova mozga sa kiseonikom i hranljivim materijama. Često se sve javi iznenada, osoba nije do kraja svesna šta se događa, i normalno je da je pacijent donekle anksiozan kada se sve završi i nastupi period rehabilitacije. Uz strah od ponovnog moždanog udara, nije neobično da pacijent oseti iznenadne promene raspoloženja, posebno ako je usled šloga došlo do oštećenja dela mozga koji kontroliše emocije. Moguće je da se pacijent zbog toga oseća anksiozno, frustrirano, potišteno, ali i da reaguje izrazito ljutito, kako nam se čini, bez "očiglednog razloga."

Alchajmerova bolest

Najučestaliji oblik demencije je Alchajmerova bolest koja na samom početku može biti praćena izmenama ličnosti. Osoba koja je skoro uvek staloženo i sa puno takta reagovala, može odjednom postati lako razdražljiva i uznemirena, nervozna, kako nam se čini, bez jasnog povoda. Nervoza nije prvi signal ove bolesti, koja slabi intelektualne sposobnosti i socijalne veštine. Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni i u načinu govora pacijenta, napominju pojedina istraživanja.

Autizam

Autizam je složeni razvojni poremećaj koji se najčešće uočava tokom prve 3 godine života. Osobe sa poremećajem iz autističnog spektra izuzetno teško reaguju na neke nepredvidive situacije. Odgovara im rutina svakodnevnog dana, a svake posebno nagle promene mogu imati za posledicu veliko nezadovoljstvo, bes ili čak samopovređivanje.

Depresija

Depresija je složeno psihičko stanje koje može oslabiti, u nekim slučajevima, i imuni sistem. Svakodnevni stres, poslovni, finansijski i porodični problemi snažno utiču na celokupno telo. Nervoza bez razloga ili bes ipak nisu uvek samo posledica stresa, već često i maska za depresiju. Nemir, nesanica, red razdražljivosti, pa red suza, koji ometaju naše svakodnevno funkcionisanje, mogu biti razlog da potražimo konsultaciju stručnjaka.

Dijabetes

Dijabetes je hronična bolest koja traži visok stepen discipline i angažovanja pacijenta, što može samo po sebi biti izvor stresa i anksioznosti. Sam nagli pad šećera u krvi može uticati na ponašanje i ispoljiti se nervozom, besom, konfuzijom. Poseban problem je činjenica da se simptomi pada šećera, kao što su najčešće mučnina, ubrzan rad srca, osećaj gladi, znojenje, drhtavica, vrtoglavica, opšta slabost, mogu javiti iznenada i bez upozorenja.

Otkazivanje jetre

Kada jetra nije u mogućnosti efikasno ukloniti toksine, oni se talože u telu i mogu uticati na mozak. Sve to ima za posledicu promene raspoloženja i razdražljivost. Najzastupljeniji simptomi akutnog otkazivanja jetre su jak umor, slab apetit, mučnina, bol u gornjem desnom delu stomaka, tamno prebojen urin.

Menopauza

Menopauza je doba velikih promena u telu žene, koje svaka žena doživljava na različite načine. Najčešće se javljaju jaki naleti vrućine, valunzi, nesanica, višak kilograma. Moguće je da pojedine žene neće imati nijedan od ovih pokazatelja menopauze, ili će simptomi biti blagi i neosetni. S druge strane, hormonske promene u menopauzi mogu imati za posledicu jake emocionalne reakcije, javlja se nervoza, pa čak i iznenadni naleti besa.