Začepljenje jajovoda je jedan od najčešćih uzroka steriliteta Foto: Shutterstock
Upala jajnika je čest proces koji se događa ženama kao posledica bakterijske infekcije. Ređe, ovu infekciju mogu da izazovu virusi ili gljivice. Zdravlje jajnika je izuzetno značajno za svaku žensku osobu, prvenstveno zbog reproduktivne funkcije. Takođe, jajnici su i proizvođači važnih hormona, pre svih progesterona i estrogena koji su bitni ne samo za reproduktivno, već i zdravlje srca i drugih naših organa.
U bakterije koje najčešće izazivaju upalu jajnika spadaju prvenstveno one koje su prenosive seksualnim putem. To su hlamidija, trihomonas i gonoreja. Pri nezaštićenom seksualnom kontaktu, one dospevaju u sluznicu vagine, da bi se dalje proširile i do samih jajnika, zahvatile ih i pokrenule upalni proces. Naravno, uzrok mogu da budu i druge bakterije. Najčešći simptomi upale jajnika su:
Važnost redovnih ginekoloških pregleda ogleda se i u tome što žena može da ima čak i jaku upalu jajnika, a da nema apsolutno nikakve simptome. Proces može da traje nedeljama, pa i mesecima, i da se za to vreme odvija i potpuno začepljenje jajovoda, koje teško oštećuje reproduktivnu funkciju.
Posledica nelečene asimptomatske upale jajnika mogu da budu i priraslice. Naime, u prirodnoj potrebi da zaštite jajnike i nekako spreče širenje bakterija, odnosno pojavu infekcije, jajovodi reaguju formiranjem priraslog tkiva. Neprohodnost jajovoda i priraslice su najznačajniji uzročnici steriliteta kod žena.
Faktore rizike je važno predočiti svakoj mladoj ženskoj osobi, ali potpuno ista pravila ponašanja važe u svakoj životnoj dobi žene. Ona se prvenstveno odnose na korišćenje zaštite pri seksualnim odnosim i izbegavanju menjanja partnera. Zato su važni redovni ginekološki pregledi koji daje mogućnost otkrivanja nelečenih infekcija ukoliko postoje, a samim tim sprečiće se i promena pH vrednosti, odnosno poremećena ravnoteža bakterija vaginalne flore.
Osobe koje imaju spiralu takođe su predisponirane za pojavu infekcija, odnosno upale jajnika, kao i one koje su imale česte abortuse. Kada nam oslabi imunitet, takođe smo podložni razvoju loših bakterija i upali jajnika, a i ako imamo neke druge infekcije koje ne lečimo (urinarne, upala bešike). Treba izbegavati i kupanje u stajaćim vodama neispitanog kvaliteta (jezera), ali i agresivna sredstva za higijenu intimne regije. Uska garderoba i veš od veštačkih materijala mogu takođe da izazovu infekcije.
Ako imate neki od navedenih simptoma, odmah se javite ginekologu. Obavezni su pregled, ultrazvuk, uzimanje vaginalnog i cervikalnog brisa i vađenje krvi, uz laboratorijske analize. Ako su parametri upale u odstupanju (CRP, sedimentacija) ili se potvrdi prisustvo bakterija, započinje se sa terapijom.
Upotreba antibiotika u cilju eliminacije bakterija obavezno podrazumeva i korišćenje probiotika u cilju vraćanja ravnoteže dobrih i lopih bakterija u našim crevima. Ukoliko su u pitanju polno prenosive infekcije, potrebno je i da partner uradi analize, kao i obostrano lečenje. Trajanje i doziranje antibiotika određuje isključivo lekar, a infekcije su podložne recidivu, odnosno ponovnoj pojavi. Koriste se analgetici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi protiv bola. Biljni čajevi (uva, neven, divlji origano) mogu da olakšaju, ali u najvećem broju slučajeva nisu ni približno dovoljna terapija. Komplikacije su moguće u slučaju nelečenih, težih upala jajnika (priraslice), i tada se obično rade hirurške intervencije laparoskopskom metodom.