Osteopatija, odnosno fizička manipulacija telesnim tkivima i kostima, može da ublaži bol koji se dovodi u vezu sa stanjem mišićno-skeletnog sistema, a poslednji klinički dokazi i rezultati ispitivanja objavljeni su u časopisu BMJ Open. Iako je postala sve popularnija metoda lečenja, istraživači ipak napominju da su uočili neke neuverljive dokazi koji podržavaju primenu osteopatije kod dece, kao i za lečenje migrene ili sindroma iritabilnog creva (IBS).
Šta je osteopatija?
Osteopatija je neinvazivna, manualna (terapija rukama) koja ne podrazumeva primenu lekova i koja ima za cilj poboljšanje zdravlja svih delova tela jačanjem mišićno-skeletnog sistema. Fokus tretmana su zglobovi, mišići i kičma, a lečenje ima za cilj da pozitivno utiče na nervni, cirkulatorni i limfni sistem tela. Osteopatija je komplementarna terapija, a manualna medicina podrazumeva da se i dijagnoza i lečenje sprovode isključivo rukama. Koristi se zajedno sa konvencionalnim tretmanom kako bi se poboljšalo zdravlje. Osnova tretmana su ručne „praktične“ tehnike za poboljšanje cirkulacije i ispravljanje izmenjene biomehanike tako što se lekar osteopat ne koncentriše samo na problematičnu oblast, već koristi manuelne tehnike da uravnoteži sve sisteme tela i obezbedi opšte dobro zdravlje. Tehnike uključuju istezanje, blagi pritisak i otpor, poznate kao osteopatska manipulativna medicina. Lekar osteopata može takođe da preporuči lekove i koristiti hirurške metode za podršku holističkom, ručnom lečenju.
Tehnike osteopatije uključuju istezanje, blagi pritisak i otpor Foto: Shutterstock
Osteopatija leči neravnotežu između anatomije i fiziologije
Osteopatija, koja je prvi put razvijena krajem 18 veka u SAD, zasniva se na principu da su struktura (anatomija) i funkcija (fiziologija) tela neke osobe vrlo isprepletane, te je cilj ove metode lečenja da popravi neravnoteže u ovom odnosu. Zajedno sa drugim oblicima komplementarne medicine, osteopatija je postala popularna tokom protekle decenije, posebno za lečenje mišićno-skeletnih poremećaja. Istraživači su stoga želeli da procene bezbednost i efikasnost ovakvog načina lečenja za različite vrste oboljenja. Pretražili su istraživačke baze podataka za sistematske preglede i objedinjene analize podataka (meta analize) relevantnih nasumičnih kontrolisanih kliničkih ispitivanja, objavljenih do novembra 2021. U obzir su uzeta samo ispitivanja koja su sproveli lekari sa osteopatskom obukom ili osteopati.
Analize pokazale da se osteopatija koristila za širok spektar problema
Analiza je otkrila 9 sistematskih pregleda ili meta analiza, sprovedenih između 2013. i 2020. godine, uključujući 55 primarnih ispitivanja 3.740 učesnika. Sistematski pregledi su pokazali da se osteopatija primenjivala u širokom spektru stanja, uključujući akutni i hronični nespecifičan bol u donjem delu leđa, hronični nespecifičan bol u vratu, hronični bol kod osoba koje nemaju karcinom, primarnu glavobolju i sindroma iritabilnog creva. Objedinjene analize pokazale su da je osteopatija efikasnija od drugih pristupa u smanjenju bola i poboljšanju fizičke funkcije kod akutnog/hroničnog nespecifičnog bola u donjem delu leđa i vrata, kao i kod hroničnog bola, koji nije povezan sa rakom. Drugi uporedni pristupi uključivali su lažni tretman (placebo), lažnu osteopatiju, odnosno terapiju laganim dodirom, bez lečenja, konvencionalni tretman, fizioterapiju ili druge oblike komplementarne medicine.
Tehnika je posebno delotvorna za bol u donjem delu leđa
Naučnici su u svom istraživanju došli do zaključka da osteopatija može da bude efikasna u lečenju mišićno-skeletnih poremećaja, posebno hroničnih, nespecifičnih bolova u donjem delu leđa i bol u donjem delu leđa kod trudnica ili žena koje su upravo dobile bebu. Kako su dalje naveli u svom radu, postoji potreba za daljim, dobro sprovedenim sistematskim pregledima, kao i kliničkim ispitivanjima, koja moraju da prate specifične smernice za nefarmakološki tretman kako bi se potvrdila i proširila moguća upotreba osteopatije za neka stanja, kao i njena bezbednost.
