Gnojni čepovi u grlu su jedna od posledica infekcije koju najčešće izaziva bakterija streptokoka. Otok u grlu koji se javlja može potpuno da spreči gutanje, bol je izuzetno intenzivan, a gnojna angina najčešća dijagnoza u odnosu na koju se i propisuje terapija.
Gnojna angina je jedan od najtežih oblika upale grla koji se češće javlja kod dece. Međutim, i kod odraslih izaziva velike probleme, prvenstveno zbog krajnika. Uzrok su pre svega bakterije iz roda streptokoka, gljivice i virusi. Da li će doći do infekcije zavisi od više faktora: stanja imuniteta, kontakata i količine virusa koje „pokupimo“, higijenskih navika, izloženosti hladnom vremenu, namirnicama koje unosimo, i slično.
Krajnici (tonzile) su limfni čvorovi, parni organi koji se nalaze u zadnjem delu prostora usne duplje, sa obe strane. Oni praktično predstavljaju „prvi front“ odbrane koji je zadužen da nas štiti od patogena i mikroorganizama koji napadaju naš respiratorni sistem.
Na površini krajnika se nalaze specijalni receptori, koji na mikroorganizme reaguju tako da u direktnom susretu aktiviraju odbrambene ćelije, T i B limfocite. Kada imunitet još nije dovoljno razvijen (kod dece), uz često znojenje i hladnoću, krajnici ne mogu da razviju adekvatnu reakciju, i prvi „stradaju“. Tako dolazi do upale krajnika, odnosno tonsilitisa. Takođe, gnojna angina se često javlja kod osoba koje imaju uvećane krajnike, ili kod imunokompromitovanih pacijenata.
U slučaju da krajnici oteknu i kada se javi jak bol uz otežano gutanje, potrebno je što pre krenuti sa terapijom antibioticima. Evo kako da prepoznate simptome gnojne angine – najčešće su to:
Oštar i intenzivan bol sa obe strane često se širi i prema ušima i vratu. Nakon dva ili tri dana, ako je upala jaka, mogu da se vide ili opipaju i limfne žlezde vrata koje su takođe bolne. Uz to, može da dođe do neprijatnog zadaha, pojačanog lučenja pljuvačke ili jake suvoće. Kod nekih osoba dolazi do promene govora i grča vilice, a konzumiranje hrane je otežano.
Kod nekih tipova angine, gnojna skrama i gnojni čepovi sa krajnika mogu da pređu na nepca, kao i druge delove grla, i promene boju i oblik.
Gnojna angina se leči antibiotskom terapijom, odmorom, dezinfekcijom i ispiranjem grla. Ponekad, međutim, uprkos terapiji može da dođe do pogoršanja stanja. Zbog toga je veoma važno ne lečiti se na svoju ruku kada osetimo bol i nemogućnost gutanja i potražiti što pre lekarsku pomoć. U slučaju pogoršanja stanja, beli čepovi na krajnicima poprimaju zelenkastu ili braon boju, a gutanje je skoro potpuno onemogućeno. Ponekad mogu i da prokrvare.
Obratite pažnju na temperaturu koja može da bude preko 39 stepeni, trnjenje i spazam vilice. Kada je otok toliko veliki da ne reaguje na antibiotike niti bilo koji drugi vid terapije, ponekad je jedino rešenje operacija i vađenje krajnika.