Hronična bubrežna bolest dovodi do dijalize, čiji kvalitet je ključan za lečenje i dalji život pacijenata

Hronična bubrežna slabost nakon nekog vremena dovodi do smanjene funkcije bubrega. Tada se toksini, tečnost i minerali talože u organizmu, a dijaliza je jedan od načina lečenja, za neke često i jedini preostali.

Hronična bubrežna bolest ima pet stadijuma, kada je pacijent kandidat za dijalizu?

– Bubrežna slabost može biti akutna i hronična. Hronična bubrežna slabost, po novoj terminologiji je hronična bubrežna bolest (CKD). Ima 5 stadijuma u zavisnosti od vrednosti jačine glomerulske filtracije (JGFR), koja se tradicionalno izražava klirensom kreatinina. Kada pacijent dođe u 5.stadijum, odnosno, kada JGFR padne ispod 15 ml/min, postaje kandidat za započinjanje lečenja dijalizom. Ove preporuke su zapravo okvirne, a osim same JGFR (6-10 ml/min je apsolutna indikacija za započinjanje hemodijalize/HD), važno je uzeti u obzir više kliničkih i laboratorijskih parametara. To su nivoi kalijuma u krvi, prisustvo acidoze, prisustvo viška tečnosti, nekontrolisana hipertenzija, odnosno nemogućnost adekvatne kontrole nabrojanih poremećaja konzervativnim tretmanom – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Ivan Čurić, nefrolog.

Koje vrste dijalize postoje i kako se određuje pogodan tip za određeno stanje

Prema rečima dr Čurića, hemodijaliza se izvodi tako što se krv pacijenta “čisti” u aparatu za hemodijalizu, a zatim se prečišćena vraća u organizam. Većina pacijenata se dijalizira u dijaliznim centrima, ali se može vršiti i u kućnim uslovima. Druga metoda je peritonealna dijaliza. Kod nje se se pacijentu hirurškim putem ubacuje kateter u trbušnu duplju, a trbušna maramica predstavlja prirodni filter za razmenu tečnosti i produkata metabolizma. Pacijent sam u kućnim uslovima vrši ubacivanje i izlivanje tečnosti.

– Oba vida dijalize imaju svoje mane i prednosti. Naime, hemodijaliza je u Srbiji i svetu dominantna. Peritonalna dijaliza je metoda izbora kod pacijenata kod kojih se očekuje problematičan vaskularni pristup. Takođe, ima određenih prednosti kod osoba sa srčanom slabošću. Neophodan uslov je visoka motivisanost pacijenta i njegove porodice, te postojanje adekvatnih uslova stanovanja, uz visok stepen higijenskih navika.

Dobra dijaliza ne narušava kvalitet života, pa se hronična bubrežna bolest uspešno tretira

Postoje mnogi mitovi koji dijalizu prate, od tog da ona narušava kvalitet života, do toga da je prepreka transplantaciji. Uzevši u obzir i prednosti i mane, dr Ivan Čurić ističe:

– Kao prvo, dijaliza je vid lečenja a ne bolest, iako se u javnosti često predstavlja obrnuto. Prve hemodijalize u Srbiji su počele da se rade šezdesetih godina prošlog veka. Do tada su ti pacijenti bili osuđeni na smrt. Mi sada imamo pacijente koji se leče hemodijalizom i žive više decenija, dožive da dobiju unuke, putuju, mnogi nastave da rade… Dobra dijaliza ne narušava kvalitet života, naprotiv – popravlja ga i značajno produžava. Poenta je boriti se za što kvalitetniju dijalizu za pacijente, i to nikada ne treba zaboraviti. Ni u najbogatijim zemljama nikada neće biti dovoljno raspoloživih organa za transplantaciju. Takođe, određen broj pacijenata ima kontraindikacije za transplantaciju ili je ona zbog specifičnih komorbiditeta neizvodljiva. Stoga, dijaliza je realnost za veliki broj ljudi, i na takav način treba stremiti podizanju kvaliteta lečenja – ističe dr Ivan Čurić.

Dijaliza nije prepreka transplantaciji, ove metode su komplementarne

Dijaliza, posebno naglašava sagovornik našeg portala, svakako nije prepreka transplantaciji. Naime, kvalitetno i dobro dijaliziran pacijent ima značajno manji rizik od komplikacija kada se podvrgne tranplantaciji organa. Tansplantacija i dijaliza su komplementarne metode lečenja koje jedna drugu ne isključuju, već se dopunjuju, ističe dr Čurić.

Uz to, prema njegovim rečima, pacijent može inicijalno provesti neko vreme, pa i više godina na dijalizi, zatim biti transplantiran, a nakon gubitka funkcije transplantata ponovo se vratiti na dijalizu.

Šta je vaskularni pristup i zašto je značajan

Dr Ivan Čurić objašnjava i da je kod pacijenata na hemodijalizi neophodan vaskularni pristup. On može, kako navodi doktor, biti privremeni ili stalni. Stalni podrzumeva arteriovensku fistulu, AV graft i stalni tunelzovani centralni venski kateter.

– Za pacijente na HD, vaskularni pristup je pupčana vrpca koja doslovno znači život, kao što je to za plod u materici trudnice. Otkazivanje vaskularnog pristupa je urgencija za ove bolesnike, jer ukoliko se ne obezbedi u kratkom roku, oni su vitalno ugroženi. Kvalitetan pristup je uslov za kvalitetnu dijalizu koja je određena vremenom tremana i protokom krvi tokom istog – kaže naš sagovornik.

Smrtnost pacijenata sa bubrežnom bolešću i na dijalizi od covid 19 je izrazito visoka

– Tokom pandemije smo (a još uvek smo, jer traje) bili izloženi velikim izazovima. Na žalost, smrtnost pacijenata od covid 19 na dijalizi je veoma visoka i iznosi oko 25 odsto. Mi se i dalje pridržavamo svih protivepidemijskih mera – one su osnovni stub borbe. Vakcinacija je imperativ, i zahvaljujući njoj možemo neuporedivo mirnije da radimo osnovni posao. Naime, smrtnost vakcinisanih pacijenata drastično niža u odnosu na nevakcinisane. Većina vakcinisanih čak ne zahteva ni hospitalizaciju jer imaju blaže kliničke slike – kaže dr Ivan Čurić, nefrolog.

Kako pacijenti na dijalizi sebi mogu da olakšaju

– Najpre, treba da veruju svojim sestrama i doktorima koji odgovorno i savesno rade svoj posao. Da veruju jer im želimo dobro, i da smo im najbolji prijatelji. Što se tiče lične discipline, ona podrazumeva brigu o balansu tečnosti, tako da interdijalizni donos ne prelazi cca 4-5 odsto suve telesne mase. Takođe, bitno je pridržavati se preporuka o količini unosa hrane bogate kalijumom i kuhinjskom soli. Redovno uzimanje terapije se podrazumeva – podseća dr Ivan Čurić u razgovoru za eKlinika portal.