Skrivene opasnosti popularnih poslastica koje mogu ugroziti zdravlje bubrega 

Popularne poslastice, prekomerno konzumiranje alkohola i nezdrava ishrana mogu ugroziti zdravlje bubrega. Moderne poslastice, poput voćnih i žele bombona u obliku bočice, postaju viralne širom sveta, posebno u Aziji. Međutim, one mogu sadržati skrivene sastojke koji predstavljaju rizik po zdravlje.

Moderne užine predstavljaju zdravstveni rizik

Kod voćnih žele bombona u obliku bočice sastojci često nisu navedeni na pakovanju. Iako se tvrdi da je spoljni sloj napravljen od pčelinjeg voska, punjenje sirupa i aditivi u boji nisu otkriveni. Pored toga, često nedostaju mesto porekla i rok trajanja, kaže profesor Tzung-Hai Yen, nefrolog u tajvanskoj bolnici Linkou Chang Gung Memorial, govoreći o hrani koja može naštetiti bubrezima, kako prepoznati znake upozorenja na bubrežni distres i načinima zaštite zdravlja bubrege. Dr Yen je izrazio zabrinutost da spoljašnji vosak možda nije pčelinji, već industrijski vosak, i da bi svetle boje mogle da potiču od industrijskih boja, što predstavlja potencijalni rizik po zdravlje.

Bilo je izveštaja da ove bombone sadrže karcinogene, koji se nazivaju policiklični aromatični ugljovodonici (PAH). Dr Yen kaže da dugotrajno konzumiranje hrane koja sadrži PAH može povećati rizik od raka pluća. Pored toga, ove bombone mogu da sadrže i tragove teških metala, koji mogu da naškode našim organima.

Neke druge trendi poslastice sadrže velike količine natrijuma. S obzirom na to da redovno konzumiranje hrane sa visokim sadržajem natrijuma povećava rizik od visokog krvnog pritiska, dr Yen podseća na potrebu da vodimo računa o sledećim stvarima prilikom kupovine užine i hrane uopšte:

• obratite pažnju na mesto proizvodnje hrane kako biste bilisigurni da potiče iz pouzdanih izvora
• obratite pažnju na rok trajanja i ne kupujte hranu kojoj je istekao rok trajanja
• proverite ambalažu i izbegavajte kupovinu one koja pokazuje znake oštećenja, jer može biti kontaminirana

Efekti prekomernog konzumiranja alkohola

Dr Yen kaže da je alkohol (etanol) depresant centralnog nervnog sistema (CNS) i da ima ogroman uticaj na disanje. Što je veća koncentracija alkohola u krvi, to je veći inhibitorni efekat na CNS, što može dovesti do respiratorne insuficijencije ili čak smrti u teškim slučajevima. Odnos između različitih koncentracija alkohola u krvi (alkohol na 100 mililitara krvi) i mentalne disfunkcije je sledeći:

• 20–30 mg/dl: nemogućnost koncentracije, glasan govor i preterano uzbuđenje, smanjena kognitivna sposobnost
• 30–80 mg/dl: otežano kretanje, gubitak agilnosti, smanjena kognitivna funkcionalnost i blaga konfuzija
• 80–200 mg/dl: loša koordinacija pokreta, nestabilno hodanje, oštećeno rasuđivanje i zamagljena kognicija
• 200–300 mg/dl: nekonzistentan govor i promene kognitivne funkcije
• 400 mg/dl ili više: koma, respiratorna insuficijencija ili čak smrt

Konzumiranje alkohola može povećati rizik od nezgoda, kao što su padovi i udarci u glavu. Povraćanje, a zatim gubitak svesti može da uguši respiratorni trakt, što rezultira kardiopulmonalnom insuficijencijom i poveća rizik od iznenadne smrti. Pored toga, krvni pritisak raste tokom konzuniranja alkohola, što može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, upozorava dr Yen. Zbog toga on predlaže oprez kod konzumiranja alkohola kako bi se izbegle nezgode.

Alkohol takođe može oštetiti bubrege. Ako popijete više od četiri do pet pića u roku od dva sata, količina alkohola u krvi može porasti do opasnih nivoa, što može dovesti do „akutne povrede bubrega”. Obilno konzumiranje alkohola može dovesti do porasta krvnog pritiska, direktno utičući na bubrege i dovodeći do otkazivanja bubrega. Dugotrajno konzumiranje ili zloupotreba alkohola može dovesti do ciroze jetre, uticati na funkciju bubrega i uzrokovati bolest bubrega.

Zdrave navike u ishrani

Treba obratiti više pažnje na zdravu ishranu sa manjim unosom ulja, soli, šećera i purina, i izbaciti pušenje i alkohol. Za ljude sa lošom funkcijom bubrega, kaže dr Yen, postoje dodatne stvari na koje treba obratiti pažnju:

1. ishrana sa niskim sadržajem natrijuma – izbegavajte hranu sa visokim sadržajem natrijuma, jer može izazvati porast krvnog pritiska i ubrzati pogoršanje funkcije bubrega
2. ishrana sa niskim sadržajem proteina – izbegavajte konzumiranje mesa u svakom obroku; hrana bogata proteinima povećava opterećenje bubrega i ubrzava pogoršanje funkcije bubrega
3. ishrana sa niskim sadržajem fosfora – izbegavajte hranu bogatu fosforom, jer povećava sadržaj fosfora u telu, što dovodi do hiperfosfatemije, ubrzava pogoršanje funkcije bubrega i povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i vaskularne kalcifikacije; namirnice sa visokim sadržajem fosfora su gazirani napici, keksi, hleb, testenina, iznutrice i meso; preporučuje se hrana sa niskim sadržajem fosfora kao što su piletina, mleko crne soje, boranija i tofu
4. ishrana sa niskim sadržajem kalijuma – izbegavajte hranu bogatu kalijumom jer može izazvati previsoke nivoe kalijuma u telu, povećati opterećenje bubrega, izazvati hiperkalemiju i povećati rizik od srčane aritmije i kardiovaskularnih bolesti; namirnice sa visokim sadržajem kalijuma su uglavnom voće i povrće, kao što su grejpfrut, banane, pomorandže, suvo grožđe, itd; osobe sa lošom funkcijom bubrega ne bi trebalo da jedu previše voća i povrća

Neki lekovi protiv bolova mogu oštetiti bubrege

Pored nepravilne ishrane, nastavlja dr Yen, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) takođe mogu oštetiti bubrege. Osobe sa lošom funkcijom bubrega ne bi trebalo da uzimaju lekove protiv bolova bez konsultacije sa lekarom. Ako osećate bol, najbolje je otići kod lekara i obavestiti ga o funkciji bubrega kako bi mogao da vam propiše lekove protiv bolova koji su manje štetni za bubrege.

Da li se oštećenje bubrega može preokrenuti

Što se tiče toga da li se oštećenje bubrega može preokrenuti, dr Yen kaže da to uglavnom zavisi od toga da li je ono akutno ili hronično. U slučajevima akutne povrede bubrega, kao što je otkazivanje bubrega koje se javlja tokom kratkog perioda, funkcija bubrega može biti obnovljena. S druge strane, ako se radi o hroničnom oštećenju bubrega, kao što je uzimanje lekova protiv bolova koji oštećuju bubrege tokom 5 do 20 godina, bubrezi su se možda već smanjili, što onemogućava oporavak.

Lekari mogu da urade flebotomiju, testove urina i ultrazvuk kako bi utvrdili da li je oštećenje bubrega akutno ili hronično. Ako ultrazvuk pokazuje znake atrofije bubrega, to obično ukazuje na hronično oštećenje bubrega. Međutim, kod nekih bolesti, kao što je dijabetes, bubrezi se možda neće smanjiti, čak ni kod hronične bolesti bubrega. Većina bubrežnih bolesti, kada dođu u hroničnu fazu, izazivaju smanjenje bubrega.

Identifikovanje signala koji ukazuju na probleme sa bubrezima

POVEZANE VESTI

Hipokalemija je premalo, a hiperkalemija previše kalijuma u organizmu

Hronična bolest bubrega - kako sprečiti kalcifikacije koje dovode do srčane slabosti

Dr Yen bubreg opisuje kao tihi organ i obično nema očiglednih simptoma kada se problemi pojave u ranim fazama. Međutim, bilo koje od sledećih pet stanja od sledećih pet stanja, ako se primete, predstavljaju signale upozorenja bubrega i preporučuje se da se što pre zatraži lekarska pomoć:

1. hipertenzija: to posebno važi ako krvni pritisak ranije nije bio visok, ali je iznenada naglo skočio
2. anemija: čak i bez ikakvog prethodnog izveštaja o anemiji, hemoglobin je iznenada izuzetno nizak
3. mehurasti urin: mehurići u urinu mogu ukazivati na mogućnost proteinurije
4. edem: oticanje lica ili potkolenice
5. umor: stalno osećanje umora iako ne radite mnogoniti vežbate