Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Loš vid pogrešno se dovodi u vezu sa kognitivnim oštećenjima

Priredio/la: I.V.
14:30 - 16. 05. 2022.

Oslabljen vid se potcenjuje kod čak 50 procenata starijih osoba i taj problem vrlo često se dovodi u vezu, ili čak postovećuje sa sve lošijim pamćenjem i razmišljanjem

loš vid Oslabljen vid se potcenjuje kod čak 50 procenata starijih osoba Foto: Shutterstock

Loš vid se nepravedno i pogrešno izjednačava sa opadanjem funkcija mozga te su milioni starijih ljudi sa slabim vidom izloženi riziku od pogrešne dijagnoze blagih kognitivnih oštećenja, navodi se u novoj studiji prema novoj studiji University of South Australia (UniSA) objavljenoj u Scientific Reports.

Loš vid može da pogrešne rezultate kognitivnih testova

Kognitivni testovi, koji se oslanjaju na zadatke zavisne od vida, mogli bi da iskrive rezultate kod oko četvrtine ljudi starijih od 50 godina, koji imaju nedijagnostikovane probleme sa vidom, kao što su katarakta ili degeneracija makule povezane sa starosnim dobom (AMD). Makularna degeneracija, koja je povezana sa godinama starosti, vodeći je uzrok gubitka vida kod starijih ljudi. Ona ne uzrokuje potpuni gubitak vida, ali ozbiljno utiče na sposobnost ljudi da čitaju, voze, kuvaju, pa čak i prepoznaju lica. A sve to nema nikakve veze sa pamćenjem, mišljenjem i procesom saznavanja.

Lošiji rezultati testova rađeni uz specijalne naočare

Istraživači sa University of South Australia regrutovali su 24 učesnika sa normalnim vidom kako bi uradili dva kognitivna testa – jedan koji uključuje reaktivne zadatke zavisne od vida, a drugi zasnovan na verbalnoj sposobnosti. Koristeći set naočara za simulaciju degeneracije makule povezane sa starosnim dobom, učesnici su postigli daleko niže rezultate na kognitivnom testu, koji je uključivao zadatke koji treba da se urade u određenom vremenskom roku, nego kada su test radili bez tih naočara.

Kombinacija „loš vid i pogrešan rezultat“ mogli bi da imaju razorne posledice

Dr Anne Macnamara sa UniSA, koja je vodila ovu studiju, kaže da su rezultati oštar podsetnik da oštećenja vida, koja pogađaju oko 200 miliona ljudi širom sveta starijih od 50 godina, nepravedno utiču na kognitivne rezultate, kada testovi uključuju vizuelne sposobnosti.

Pogrešan rezultat u kognitivnim testovima mogao bi da ima razorne posledice, što bi dovelo do nepotrebnih promena u životnim, radnim, finansijskim ili društvenim okolnostima neke osobe. Na primer, ako je pogrešna ocena doprinela dijagnozi blagog kognitivnog oštećenja, to bi moglo da izazove psihološke probleme, uključujući depresiju i anksioznost. Ljudi sa AMD već imaju više problema zbog gubitka vida, a netačna kognitivna procena je dodatni teret koji im uopšte nije potreban – naglasila je dr Macnamara.

Oslabljen vid se potcenjuje kod čak 50 procenata starijih

Oštećenja vida često se zanemaruju u istraživačkim i kliničkim okruženjima, kažu istraživači UniSA, a oslabljen vid se potcenjuje kod čak 50 procenata starijih osoba. A s obzirom na to da se očekuje da će se ova brojka povećati, u skladu sa starenjem globalne populacije, od ključne je važnosti da neurodegenerativni istraživači obavezno kontrolišu vid, kada procenjuju kogniciju ljudi. Dr Macnamara tim povodom predlaže da bi istraživači mogli da uključe brze i jednostavne zadatke skrininga, pre nego što navedu ljude da rade kognitivne testove, kao što i verbalni testovi/zadaci treba da budu deo procene.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend