Napad ili ujed vrane posledica je njene namere da nas uplaši, a najbolja zaštita je suzbiti strah i burnu reakciju Foto: Unsplash
Vrane, stižu vesti iz brojnih gradova, ovih dana učestalo napadaju ljude. Budući da važe za izuzetno pametne životinje, prilagodile su se urbanim sredinama (ekosistemima), savršeno saživele sa nama i obično ih i ne primećujemo. Stručnjaci su za eKlinika portal objasnili zbog čega vrane napadaju, kako najbolje i najjednostavnije da se zaštitimo i kada je potrebna reakcija medicinskih radnika.
– Kada kažemo „vrane“, uglavnom mislimo na jednu vrstu životinja koja nam je prepoznatljiva. U tu grupu spada i gavran koga iako retko, ipak ima i u Beogradu, kao i čavke i svrake. Sive vrane su one koje najčešće, ljude, zapravo, samo žele da uplaše i oteraju od gnezda. Međutim, mi to vidimo i doživljavamo kao napad, jer logični strah kojim odreagujemo, njih samo još više razdraži. One, kao i druge ptice, svijaju gnezda, polože jaja, mladi se ispile. Kada kreću da napuštaju gnezda, a to se dešava baš u ovo vreme (kraj maja, početak juna), odrasle vrane potpuno isto reaguju kao svi roditelji koji svoju decu treba da nauče kako da se ponašaju i zaštite – objašnjava za naš portal Kristijan Ovari, biolog iz beogradskog Zoološkog vrta, Vrta dobre nade.
Kada se odjednom i neočekivano iz vazduha pojavi veća ptica koja grakće, maše krilima, hoće njima ili kljunom čak i da nas udari u glavu, naša reakcija je normalna. Vrane, kaže Ovari, čak nemaju ni kandže kao što imaju orlovi. To je, međutim, sasvim dovoljno da čoveka uplaši toliko da može da padne, saplete se ili povredi dok se „brani“.
– U ovom delu godine mi ne možemo mnogo da uradimo da to sprečimo. Vrane su toliko pametne da uče iz svoje sredine i naših reakcija. Koriste čak i neke dodatne predmete da nas plaše još više. Kada prolazimo pored gnezda a to i ne znamo, vrana nas napadne, ona prosto nauči, shvati da može da nas plaši, pa će to i da čini. Što je naša reakcija ekspresivnija (vrištanje, bacanje stvari, simulacija udaraca…), to će i njena agresivnost u sledećoj interakciji biti jača – upozorava biolog.
Ako ostanemo prisebni, vrana će shvatiti i da nema svrhe da nas napada, ali nas neće doživljavati ni kao opasnost za mlade.
– Prođite što mirnije pored mesta napada, bez reakcije. Ako ne možete da obuzdate strah, kišobran je dobro rešenje. Može sasvim lepo da posluži, jer ako ga otvorite već ste zaštitili glavu. Ako vrana i krene u svoj čin plašenja, mala je šansa da i samom kišobranu skačući po njemu može nešto da uradi – savetuje Kristijan Ovari.
Kada govorimo o ujedima životinja uopšteno, a posebno ako su u pitanju psi i mačke, treba se javiti lekaru opšte prakse u domu zdravlja. Pacijent se pregleda i upućuje dalje ako je potrebno. Ako ne krvari, rane nakon ujeda životinje i ako smo u mogućnosti, treba da isprati vodom i sapunom.
– Sve zavisi od vrste rane. Ujedi psa se uglavnom dešavaju na javnom mestu, zove se hitna pomoć i policija. Lekar na licu mesta procenjuje dalje postupke. Radi se toaleta rane, a antitetanusna zaštita je obavezna. Prva pomoć se primenjuje u zavisnosti od veličine rane. Lekar posle pregleda pacijenta odlučuje da li je dovoljno samo da se rana očisti, dezinfikuje i uključi antitetanusna zaštita. Kao i to da li je potrebna dodatna terapija. Primenjuju se, kada je potrebno, tri doze antitetanusne zaštite. Prva odmah nakon povrede, druga posle mesec mesec dana i treća šest meseci posle druge doze – rekla je za naš portal dr Ivana Stefanović.
Ujed psa može biti bolan, ali i u slučaju ujeda vrane ili svrake treba odreagovati ako ima krvi na mestu ujeda. Razlog je upravo njihova inteligentna prirode, snalažljivost i način ishrane (ne libe se toga ni da pojedu pacova). Bez sumnje je najbolje da, ako možemo, suzbijemo strah i prenaglašenu reakciju, i posebno ako znamo već da su se tuda kuda smo prolazili napadi dešavali, prođemo što mirnije, savetuju stručnjaci.